Vakcine si luksuzo vaš e Rroma

Amen sam e najčorori zajednica thaj o kovid samo ogolisardas sa e problemura savencar malavas amen, phenel vaš Novi magazin Jelena Reljić.
Pojačime si međuetničke sukobura, avakha na dikhlile ande poslednje trin decenije, phenel Stevica Nikolić.
E država na kamel te ignorišil e problemura ande romske zajednice, nego pokušavil te učestvuil ande lende, phenel vaš NM Stevan Gligorin.

Razgovarisardas: Nadežda Gaće
Foto: Arhiva Novog magazina

Već bršencar e sumorno slika e dživdipaski ande romske zajednice ande amaro društvo dobil lakonsko odgovor: “E Rroma avakha kamen te dživdin.” Kodo si, jednostavno, neistina.

Zahvaljujući upornost, svesnost thaj posvećenost e aktivistonengo katar Opre Roma Srbija (ORS), jasno si kaj e pripadnikura e romske zajednicako spremne si te keren buti, te menjin ustalime mišljenja pal peste thaj te kamen te obrazujin pe. Na krivin samo društvo thaj država.

Pandemija e kovid-19 maj zorales razgolitardas sa postojeće problemura thaj još dramatičnije len zaoštrisardas. Katar e razgovorura save sprovedisarde e aktivistura ORS-ake jasno si kaj e Rroma si zbunjime, darane, frustririme thaj zabrinime. Soske na te phenel pe kaj osećin pe bisterde?

Pal kodo vaš Novi magazin vorbin Jelena Reljić, Stevica Nikolić thaj Stevan Gligorin.

ISTINA

Jelena Reljić insistiril kaj romske problemura si but dugo ignorisime. Pe pučipe so sas ande romski zajednica drugačije nego vaš aver stanovnikura Srbije, voj phenel kaj za vreme pandemija pretpostavljisardas pe kaj sa isi len osnovne uslovi vaš dživdipe, pa e preporuke sas te thovas vasta, te držis distanca...

Ali sar te thovel pe vasta odori kaj naj vodovodna thaj kanalizaciona mreža? Sar te držil pe distanca ande cikne thaj oronule khera?

Zbog uslovi dživdipaske opšte si džanglo kaj amen sam maj podložne sa zdravstvene rizikonge thaj hronične nasvalipenge, posebno nasvalipenge e plučengo, kardiovaskularne, maligne nasvalipenge, dijabetesoske, astmaki — pe soste ukazuin podatkura katar Strategija vaš socijalno uključivanje Roma thaj Romkinja.

Amare manuša na džan ko doktoro, thaj kodo si maj izraženo e institucionalno diskriminacijaja savi o koronavirus maj barjardas. E država na vodil etničke podatkura pal o broj zarazime thaj mule katar akava viruso, so otežavil kasnije donošenje mera socijalne politike vaš najugroženije.

Uočisavši akava problem, o pokreto Opre Roma Srbija kerelas tereneskere istraživanja pe ograničimo uzorko.

Zbunjenost pal o vakcinisanje

Podatkura katar amaro istraživanje “Da li Srbija šaj te imunizuil pe bi e romske zajednicako” katar januaro 2021. sikaven kaj katar 1.383 ispitanikura, 43% informišil pe pal o viruso preko interneto, a samo 22% preko Instituto “Batut”.

Kana si pučipe pal e spremnost e ispitanikongi te vakcinišin pe, 52% na bi vakcinišisarde pe, a okola save bi vakcinišisarde pe najradije bi lile rusko vakcina (41%).

Naravno, o uzorko na sas reprezentativno, ali akala podatkura makar cikno sikavde amen realnost. Amen sam svesne kaj o kovid izazovisardas phari situacija vaš sa, ali na smemo te ignorišisaras kaj nesaven pogodisardas maj but nego averen.

Poverenje ande institucije si još maj slabo nego angleder, a čhavorre save trubusarde te gradin anglunipe e romske zajednicako thaj Srbije si unazadime.

Jelena Reljić, aktivistkinja ORS

Prema istraživanje katar juno 2020, savo kerdilo ande 14 opštine ande Srbija, primetisardam značajno broj zarazime thaj mule katar kovid. Posebno ando than Vladičin Han, kaj o viruso dija andre ando romsko naselje thaj sas les katastrofalne posledice pe amare manuša.

Važno si te naglasil pe kaj akala podatkura si limitirime thaj nezvanične zbog nedostatko državne instrumentonengo save bi egzaktno merisarde. Državno strategija prepoznail bilačhi infrastruktura ande romske naselja thaj phenel kaj ande 38 odsto romske naselja nijekh stambeno objekto naj priključime pe paj, a maj but katar 70 odsto naj priključime pe kanalizaciona mreža, iako si pravo pe paj eksplicitno zaštićime sar posebno manušikano pravo.

Imajući akava ando dikhipe, thoipe e vastengo thaj održavanje osnovne preventivne mere save preporučin pe, sas luksuzo vaš e romski zajednica.

Prema podatkura UNDP-ake, savo ande piro istraživanje merisardas butja save keren e Rroma ande formalno thaj neformalno sektoro, amen sam duj dži trin puti maj cikno zaposlenime ando odnos pe većinsko stanovništvo; Romkinje čak deš puti maj cikno.

Prema podatkura Zavodosko vaš statistika, save si predstavime ande Strategija vaš socijalno uključivanje Roma thaj Romkinja, stopa nezaposlenosti e romske zajednicaki si 80 odsto, a podatkura save lile pe ando obzir si isključivo butja save keren pe ande formalna ekonomija.

So e država šaj te kerel?

Te arakhas sastipe e građanengo Srbije thaj te što sig maj kompletno oporavisaras ekonomija, važno si te steknis kolektivno imuniteto, vaš savo but džene phenen kaj praktično podrazumevil imunizacija e celokupno stanovništvosko.

Akava si posebno važno vi vaš e romski zajednica ande Srbija, savi predstavljil neizostavno segmento e društvosko, savo si značajno negativno pogodime zdravstveno thaj ekonomski zbog prosečno but maj slaba startna pozicija ande duj dikhipe.

Većina Rromengo vi adjes dživdin ande naselja avri katar sako standardo thaj katar buti ande neformalna ekonomija, savi podrazumevil boravko ande javno prostor — muzičari, trgovci, sakupljači sekundarne sirovine. Kodo praktično značil kaj si skoro nemoguće te primenin pe preventivne mere zaštitake thaj kaj većinake Rromenge izvori prihodengo akala djesa si prekinime.

Određeno broj manušengo vi adjes naj pristup kredibilne informacijenge, naj len način te prijavin pe vaš vakcinacija soske naj len interneto ili čak struja. Određeno broj manušengo naj len ni lična dokumentura, bi savengo si nemoguće te izvršil pe prijava.

Sa akala si izazovura save direktno ili indirektno utičin pe Rroma ando konteksto e prijava vaš vakcinacija. E država na kamel te ignorišil akala problemura, nego odgovorno pristuposa te odgovoril pe lende. Odgovorno pristupo, vaš početko, podrazumevil razumevanje sa e specifičnostengo save navedime činjenice kreirin.

Zbog kodo e država kamel te zoralil dijalogo e romskone zajednicaja, ali vi lako učešće ando rešavanje problemengo. Upravo zbog kodo, ande saradnja e pokretosa Opre Roma Srbija (ORS), organizisardam javno dijalogo maškar predstavnikura Krizno štaba thaj romska zajednica.

O dijalogo sas cilj te maj lačhe razumis kaj soske egzistiril kolebanje ko Rroma ande vezi e vakcinacijaja thaj te shvatis so trubul kaj amen sar država keras maj lačhe thaj maj efikasno te izboris amen akale virusosa, ali vi sar ande kaja borba te koristisaras sa e resursura thaj potencijalura save isi amen.

Zaključisardam kaj but izazovura naj nešto so šaj te rešis bi učešće aver ministarstvongo, jedinice lokalna samoupravake thaj e Rromengo korkoro. Amaro ministarstvo si spremno te uključil ando proceso ORS, e Rroma medicinske radnikura thaj sa okolen save si spremne te len maj bari odgovornost vaš piri država thaj romska zajednica.

Spremne sam te ikljovas pe teren, soske avakha ka doprisaras dži najbaro broj manušengo. Spremne sam te prilagodis nesave mehanizmura kaj o sistemo prijavako te ovel svima dostupno. Amaro cilj si jednostavno te das mogućnost sa e građanenge Srbije save kamen te vakcinišin pe, kaj kodo vi te keren.

Stevan Gligorin, državno sekretaro ando MDLUS

SUKOBURA

Soske smatril kaj međuetničke sukobura pojačisarde pe, pučas Stevica Nikolić, aktivista ORS-ako.

Zbog bilačho stanje ande država, govor mržnje prema Rromenge barjilo. Duboko si nepoverenje, soske e Rroma sas prinudime pe piri odgovornost te na poštujin pojedine mere, sar karanteno.

Fadil Grek phendas amenge jekh avakha primer, kaj lesere komšije, sakupljači sekundarne sirovine, sas primorime te mukhen kher vikendosa za vreme policijsko časo kaj te roden habe ili nesavi sirovina savi šaj te unovčin. Lesere komšije sas novčano kaznime zbog kršenje mera, a svedočisarde vi pal e brutalnost e policijske službenikongi thaj pal dobacivanje thaj uvrede e manušendar save dikhlje len katar terase.

Neformalne radnikurenge — muzičarenge, trgovconenge, sakupljačenge sekundarne sirovine — čijaki buti zavisil katar društvene odnosi thaj boravko ande javno prostor, buti sas onemogućime, a nesavenge još uvek si.

Mera online učenja onemogućisardas školovanje romske čhavorrenge save aven katar neformalna naselja, save si često bi strujako. Soni Sitaš katar naselje Bangladeš ando Novi Sad ando intervju vaš amaro pokreto phendas kaj katar početko e pandemijako maj but katar 100 čhavorre katar lesko naselje na pohađisarde nastava, a kaj si zabrinjavajuće kodo kaj bari većina akale čhavorrengi nakhli ando naredno razredo iako si potpuno sigurno kaj vaš kodo naj len adekvatno džanipe.

Lesko dar si kaj e čhavorre ka suočin pe e činjenicaja kaj naj len dovoljno džanipe sar lengere vršnjakura katar razredo zbog propušteno gradivo, thaj kaj kodo ka odrazil pe pe lengero dalje školovanje thaj odnosi e vršnjacencar.

SAR DŽI VAKCINA

Sar ka ostvaril pe imunizacija e Rromengi?

Te bi se postignisardi potpuna imunizacija, prema vorbengo e Krizno štaba, trubul te imunizuin pe sa e građanura Republike Srbije. Prijavljivanje vaš imunizacija kerel pe preko eUprava thaj call centro.

Katar razgovorura e manušencar katar teren primetisardam kaj si prisutno ogromno broj dezinformacijengo, kaj ande baro deo zajednicako tema vakcinacijaki uopšte naj tema — da li zbog manjko informacijengo, ili zbog borba vaš egzistencija, ili zbog kombinacija akale dujengiri.

Milan Nikolić katar Srbobran pe pučipe “Save si tumare najbare darura oko vakcinisanje?” odgovoril kaj smatril kaj akava si biološko rati, kaj pal kodo but drabarel pe Fejsbuk thaj kaj but informacije dži save avel akale dromesa kerel les nemirno.

Pale, Ištvan Balog katar Apatin si zabrinimo soske naj les informacije thaj na džanel da li dijabetičari thaj epileptičari šaj te vakcinišin pe.

E idejaja e Fadil Kurtićeski katar Vladičin Han složisardas pe baro deo zajednicako, a vov smatril kaj si neophodno romskoj zajednicake te priđel pe pe inkluzivniji način — kroz posete doktornengi ande naselja, kroz info-sesije, kroz štampanje materijalo pe romski čhib ili kroz obraćanje romske doktorengo, kaj romskoj zajednicake te del pe što maj lačhi podrška thaj kvalitetne informacije pe osnovu savengo ka šaj te prosuduin thaj te len odluka pal vakcinisanje.

Pale, but džene brinin pe da li vakcinacija ka uticil pe sloboda kretanjaski, pa samim tim vi pe buti ande država thaj ande inostranstvo; da li vakcina si bezbedno vaš čhavorre thaj khamne džuvlja; kozom dugo ačhas imunizime palo vakcinisanje; savi si razlika maškar vakcine.

Na primer, Salko Habibović katar Tutin smatril kaj baro deo e romske zajednicako isi problem e razumevanjasa javno obraćanje katar stručna lica thaj Krizno štabo ande vezi e vakcinacijaja, soske but džene na razumin stručna terminologija savi koristil pe.

Da li katar tumaro istraživanje egzistiril stavo so e Rroma očekuin katar država?

Pe pučipe amare aktivistonengo pal kodo so država trubul konkretno te kerel po pitanju imunizacija e romske zajednicako, Goran Vasić katar Valjevo navodil:

“E država trubul direktno thaj konkretno te razgovaril e romskone zajednicaja pal e informacije vaš vakcinisanje, pal lengere prethodne nasvalipa, preventivne mere angle thaj palo vakcinisanje. Šaj li te garantuin kaj na ka ovel nuspojave?”

Milica Begić katar Varvarin smatril kaj e država najpre trubul te ovel sigurno kaj e manuša si obaveštime thaj kaj džanen pe savo način šaj te prijavin pe, pa predlagail rešenje:

“Trubul te postavin pe štandura paše romska zajednica, kaj e Rroma šaj te informišin pe pal vakcinacija.”

Pe nesave katar akala pučipa, amaro pokreto pokušisardas te arakhel odgovor ando javno dijalogo, prvo katar početko e pandemijako, e najodgovornije manušencar vaš menadžirisanje e krizako thaj procesa imunizacijako — e ministarkaja Marija Obradović thaj e doktorosa Predrag Kon.

Zaključko e dijalogosko sas kaj Srbija našti te imunizuil pe bi e Rromengo. Potvrdisardo si vi kaj o kovid si nasvalipe savo pogodil sa, a kaj amen, e Rroma, sar deo akale društvosko, na sam sas deo odlučivanja “sa”, pa kodo izazovil netolerancija, nepoverenje thaj dar ko amare manuša.

Akava projekto finansijski podržuil Kraljevsko norveško ambasada ande Beograd. Mišljenja save si izražime ande akaja publikacija na predstavljin nužno mišljenje e Kraljevsko norveško ambasadako, Balkansko fondo vaš demokratija, Nemačko maršalovo fondo Sjedinjene Državengo ili lengere partnerengo.