Kaske trubul e Roma?
Neki phenena kaj len si dosta e pričendar palo diskriminacija, minoritetura thaj manušikane hakaja. Sar god pomeninen pes e Roma, majbut šunav sar e Serbura si čačes majugrožime, a e Roma si privilegovime; sar varesave phenena, amen sam „parne medvedura“. A palem akale parne medvedurenđe razne fašističke organizacije, sar o Levijatan, agresivno den andre lenđe khera te den lenđe dar; isključinen lenđe struja paš o jevend andar o dugura, sar so sas ando Niš, kana dužnikura save si dužni milionura dinarura po sa Srbija slobodno trošinen struja; thaj etnički targetirinen len sar prekršilcura zakonesko andar so živinen ande nelegalne khera, dži kote okola so isi len buteder imovina, sar bivšo predsedniko e themesko, mirno uživinen ande pengere bespravno kerde objektura, bi javno etničko lovo po veštice.
Romske familije živinen ande ajse lačhe „privilegovime“ uslovura kaj amaro džuvdipe si majhramno oko 10 berša andar o džuvdipe e manušengo save živinen pašal amende. Akana već šunav e glasura Aleksandar Šapićeske, gradonačelnikoske Beogradesko, thaj averenđe save phenena kaj amen e Roma sam korkore došale andar so ekstremistura maltretirinen amen thaj mardena amen, andar so živinas ande nehumane uslovura thaj andar so meras majanglal vreme. Ali ma te vakeras akana palo diskriminacija thaj andar soste akaja situacija si bilačhi e Romengo. Te vakeras andar soste si akaja bilačhi sa e manušenge ande Srbija.
Sar akava već adadives del učipnen po džepi sa e manušengo ande Srbija?
Prvo, Srbija ciknjovel pes. O popis si završime, ali političko thaj društveno gindipe palo leske rezultatura tek počinil. Srbija isi la majbut sar 530.000 manuša majcara, so si gubitko majbaro sar 7%, a broj okolenđe save izjašnjavaju pes sar Serbura ciknjilo pes majbut sar 10%. Zvanično majbari manjina, e Mađarura, ciknjile pes majbut sar 27%. E Bošnjakura isi len baripe skoro 6%, sa oko 7.000 manuša majbut save izjašnjavaju pes sar Bošnjakura.
E Roma save izjasnisarde pes sar Roma predstavljinen malo majcikno broj nego po prethodno popis, oko 10%, ili majbut sar 15.000 izjašnime manuša. Ali o popis već but berša naj relevantno izvor e čačeske brojeske e Romengo, ni ande Srbija ni po sa Evropa. E pritisakija po Roma te na izjasninen pes po popis si bare andar o dar taro diskriminacija savi već doživljinen, thaj andar o okruženje ande savo te aves Rom si ladž thaj pečato društvene osudako, sar o savo skoro čhuta po Roma o Aleksandar Šapić. Pe aver rig, manipulacije e popisivačenge thaj aver manjinske grupenge save „len“ e Romen pe pengo brojanje si dodatne razloga andar so realniji broj e Romengo ande Srbija thaj aver thema obično procenil pes duj dži trin puti majbaro nego o broj registrovime po zvanično popis.
Osim e brojevendar, kana bijandes tut ande romani familija, moraš te sikljos te vakeres barem duj čhiba. A te živis paš aver manjina, sar e Mađarura ili e Albancura, onda vakeres barem trin čhiba. Pošto tut andar najcikne čhavorikano vreme stalno konfrontirinen e predrasude thaj čororipe, moraš te suočis tut e najphareder džuvdipaske situacijenca thaj često te menis thane kote živis thaj keres buti. Tutar uvek očekuinel pes te keres majbut ande škola ili po butikeripe, samo andar so san obeležime sar „prirodno“ dilo, lenjo thaj sumnjivo. Pale, često san primorime te keres majbut thaj te keres buti savi aver odbijinen, bilo ande formalno ili neformalno butikeripe, andar so averčhane tu thaj tiri familija naj tumen nikakva šansa te preživinen. Zato, te aves Rom naj lokho, thaj akava kerel amen prilagodljive, snalažljive poliglote save phares keren buti te bi preživisarde.
Drugo, štar berša anglal, o Svetsko banko ukazisarda kaj o obrazovanje thaj butikeripaske kvalifikacije e Romengo ka oven len bare posledice po ekonomija e Srbijaki andar o starenje e stanovništvosko thaj emigracija. Iako amaro džuvdipe si hramneder, romani populacija ande sa e thema si značajno majterni nego ukupno stanovništvo. Akava si čačo čak ande thema so isi len majterno stanovništvo, sar Albanija. Ande Srbija, ande samo 12 berša, e Roma ka čininen maškar 14% thaj 29% sa e manušendar radno uzrasteskere.
Ali čak te na dikhas 12 berša anglal, pošto manuša retko gindinen ajci dur, jasno si kaj te e Roma ovenas zaposlime sar sa aver, Srbija bi barjarda piri produktivnost za iznos savo Svetsko banko procenil maškar 314 milionura thaj 1,28 milijardi evrura beršeske, so predstavljil maškar 0,9% thaj 3,5% bruto društveno proizvod e Srbijako. Prema istim procenama, baripe ando naplaćivanje poreske prihodura thaj ciknjaripe troškovengo pe socijalna pomoć bi barjarda javne prihodura za 71 milion dži 317 milionura evrura, odnosno maškar 0,5% thaj 2,1% javne rashodura.
Naravno, demagogura odma ka len e rezultatija e popiseske te bi produbisarde panika, dar thaj mržnja thaj ajse te dobinen jeftine glasura. Kas ka targetirinen? Najslabonen thaj okolen kastar najmangeder darana, naravno — e Romen thaj averen save si ande slična situacija. Ali, lenđi politika nanosil šteta javno budžetose thaj džepenge sa e građanengo e Srbijake, andar so pogoršavipe postojeće uslovengo samo kerel stvari majbilačhe.
Zato, e ekonomske računice jasno sikavena kaj na samo kaj bi sa e manuša ande Srbija ande budućnost ovenas majbarvale te e Roma ovenas zaposlime sar sa aver, nego već akana ovena majčore andar so e Roma naj zaposlime. Zato, dugoročno, naj alternativa e uklanjavimase barijerengo pe zapošljavanje thaj ulagavimase ando obrazovanje thaj kvalifikacije e Romengo thaj sa aver građanengo e Srbijake save si ande slična situacija.
Kratkoročno, alternativa si uvoz e radne snage. Nacionalno služba zaposljavimasko dija majbut sar 35.000 radne dozvole e strancenge ando 2022. berš. Jek berš anglal, o broj dozvolengo sas majbut sar 23.000. Najbut uvozinas građevinske radnikuren, save najbut aven andar Indija, Kina thaj Turska. Higijeničarura, šoferura thaj dostavljačura uvozinen pes andar Šri Lanka, Nepal thaj Uzbekistan. Sigurno si kaj okola save aven te keren buti ande Srbija isi len kvalifikacije thaj iskustvo. Ali akava i dalje na poništinel činjenica kaj trenutna situacija e Romengi ande Srbija koštinel thaj šaj samo majbut te koštinel. Keripe kvalifikovane domaće radne snage, na samo maškar e Roma nego i maškar sa e građanura save suočinen pes e slične problemenca ando arakhibe buti thaj kvalifikovanje e butjake, si pitanje investicije nacionalno značajesa, a na trošak e themese.
Kaj si Srbija kana poredil pes e Evropasa?
Situacija ande Srbija naj but averčhani taro način sar tretirinen pes e Roma ande thema e Zapadno Balkaneske thaj ande Evropska unija. Ando regiono, Srbija, sar majbari ekonomija thaj them savesa isi majbaro broj romane građanengo, isi la majbare gubitkura thaj potencijalno, te avilo amen barem cikni mudrost, šaj bi sasa la majbare dobitkura.
Ande Evropska unija, situacija si relativno majlačhi ande Nemačka, Austrija, Francuska, Švajcarska, skandinavske thema thaj thema Beneluksose, ali na andar so von keren vareso posebno e Romengo, nego andar so si okola ekonomski najmoćnije thema ande Evropa, sa zuralim institucijenca thaj vladavina zakonesko. Zato sa e manuša, uključujući e Romen, migririnen ande akala thema.
Pe aver rig, isi thema kote si situacija čak majbilačhi nego ande Srbija, sar Slovačka, Mađarska, Bugarska, Rumunija thaj Češka. Ande prve trin thema, romani populacija procenil pes kaj si oko 10%, so značil kaj akala thema trpinen čak majbareder ekonomske gubitkura nego Srbija. Ande Rumunija, broj e Romengo si oko 1,5 milionura. Akala thema najbut sikavde znakura obećavimasko kaj ka tretirinen e Romen majlačhe anglal nego so uline ande Evropska unija, ali odola obećanja nestanisarde čim dobindine članstvo, thaj situacija pogoršisajli.
Posledne deš berša, Evropska unija pokušinel, kroz pire politike thaj fondura, nekako te popravil situacija. Ali političarura održinen status quo; von vodinen pes pengere političke kalkulacijenca ande domaća politika upravo andar o negovime stavo pengere biračengo kaj e Roma si „privilegovime parne medvedura“ thaj kaj sa aver si žrtve e Romengo.
Politička naspram lična odgovornost
Poređenje e Srbijako e aver themenca na pomožil ando arakhibe rešenjengo. Ali jedino so ande Srbija si averčhane thaj šaj služil sar primer si kaj ande posledne štar berša lako predsedniko sikavda pozitivne signale prema e Romengo kroz konkretne inicijative thaj izjave. Za akana, na dikav nijedno aver političaro po najbaro položaj ande them savo kerel vareso slično bilo kaj ande Evropa, so si šteta i e Evropake i e Srbijake.
Pe jek rig, postupci e predsednikoske e Srbijake ande posledne štar berša si za pohvala. Pe aver rig, von si dur andar so trubul te ovel kerdo. Državne institucije thaj okola save si odgovorne ando them, sar učiteljura, gradonačelnikura, doktorura thaj službenikura ande služba zaposljavimaski, i dalje na pratinena e predsednikoske postupke ni leske lava.
Naravno, isi i individualna odgovornost maškar e građanura korkore, i maškar e Roma i maškar aver. Ali o them thaj državne institucije našti garaven pes palpale e odgovornostestar pojedinačne građanengo. Upravo akava, na primer, pokušinel te kerel gradonačelnik e Beogradesko Aleksandar Šapić. Lesko ključno argumento si kaj e Roma si korkore došale za pengi situacija thaj kaj na ugrožinen samo pes nego i e manušen save živinen pašal lende. Prema Šapićese, statistike save sikavena problemura savenca e Roma suočinen pes ando obrazovanje thaj zapošljavanje samo potvrđinen lesko argumento.
Ali, te manuša šaj samo jek momento te crden pes thaj te dikhen akaja situacija andar majširi perspektiva, thaj te čhoven po rig kaj li radi pes palo Roma ili na, dikhenas kaj o sistemi okrivinel e građanuren za problemura čhavo društvose. Akaja logika bi amenge isto anela gindipe kaj statistike save sikavena kaj si Srbija jekh andar najmancipirime obrazovane nacije ande Evropa si dokaz kaj si došale e čhavora thaj e roditelura, a na o sistemi savo oblikuil obrazovni sistemi. Šapić koristil e Romen sar poligon peske autokratske tendencijenge, mangindoj te kerel e građanuren odgovorne e vlastake, umesto kaj e vlast te ovel odgovorna e građanenge. E Roma našti korkore te braninen pes taro Šapić, andar so amari politička zor si ograničime, uprkos hrabre glasurenge thaj protestonge aktivistengo e pokretesko Opre Roma thaj nekolicine aver javne figurenđe — mada len si but cikno broj. Ali otpor ajse politikake trubul andar odbrana sa e građanengo, a na samo e Romengo. Akaja vrsta politike testiril pes po Roma, ali si suštinska pretnja sa e građanenge.
Pametne manuša šaj dikhen kaj pitanje kaj džal Srbija thaj kaj bi trubujas te džal si duboko phanglo e situacijasa thaj budućnostasa e romane populacijake. Akava naj samo pitanje manušikane hakajengo thaj manjinenge ando smisao uslovura za ulazak ande Evropska unija. Akava si ekonomsko pitanje ande savo diskriminacija na koštinel samo e Romen, nego i sa okolen save živinen ande Srbija, andar so e Roma si najterno deo e stanovništvosko e Srbijake. Akava si i političko pitanje, andar so koristinen amen za političke eksperimentura save si opasne sa e građanenge, a na samo amenge. Odgovorura pe akala pitanja arakhen pes ande mudrost thaj vizija e Srbijaki savi isi la zdrave institucije thaj ekonomija save štitinen interesura thaj anen korist sa e manušenge.