Dovoljno li si te keras pamćenje po romane žrtve e Holokaustoske?
Komemoracije si trubujime te haljovas e demonura e manušikane prirodake thaj te amen sar čovečanstvo haljovas so sam „sposobne“ te keras thaj sar „lačhe manuša“ šaj ponekad te den doprinos masovne ubistvengo, dinindoj pengi podrška grupake savi si po vlast.
Amendar e Romendar, komemoracije si neophodne te bi širi javnost podsetisajli po Holokaust nad e Romengo. Istrebljenje e Romengo tokom Dujto svetsko rati najčešće ačhol avri andar školske programura thaj istoriografija nacističko genocidoski. Međutim, naj dovoljno samo te prisustvujinel pes komemoracijenge thaj te održinen pes javne govorura. Amen e Roma moras korkore peste te čhivas pitanje: sar te sprečinas kaj istorija te na ponovinel pes?
Države koristinen komemoracije te sikaven empatija prema e mulenge, ali bistren e džuvden. Taro usvajanje UN konvencijako palo kažnjavanje thaj sprečavanje zločina genocidosko ando 1948. berš, romani imovina, zaposlime manuša, ustavna thaj manušikane hakaja ande evropske društva na poštuisajle. Za jek dives komemoracijako, države ignorisaren 364 divesa ponižavimasko, maltretiranjasko, nasiljasko thaj ubistvengo e Romengo po sa Evropa. Za jek izgradnja spomen-obeležjako isi 1.000 razarimasa romane kherengo ande evropske thema.
Moras te uspostavis veza maškar istorijske događajura thaj akanašnji situacija: antiromsko nasilje legitimisarel pes preko demokratski izabrime ekstremno desničarske grupengo — Jobik ande Mađarska, Ataka ande Bugarska, Lega Nord ande Italija, Kotleba ande Slovačka. Trubul li te prihvatinas kaj thema sar Mađarska thaj Slovačka gradinen pengi reputacija progresivne izjavenca po međunarodno nivo, a ande pengere thema praktikujinen segregacija romane čhavorengo ande škole thaj prisilno sterilizacija terne Romnjengo? Trubul li te prihvatinas kaj nemačko vlada organizuil desetine komemoracije palo Holokaust, a istovremeno prisilno bičhalel desetine hiljade Roma po Kosovo, kote ka suočinen pes, bi ikakva zaštita, sa diskriminacijasa thaj pretnjenca?
Akava si samo nekobor primerura save sikavena sar istorija ponovil pes ando odnos prema amende thaj sar samo pamćenje thaj obrazovanje palo Holokaust isi len pengere limite. Studija savi sprovodisarda nemačko federalno jedinica za antidiskriminacija otkrisarda kaj, iako većina Nemcengo džanel palo Holokaust nad e Romengo, svako trito gindil kaj Nemačka na nosil nikakva posebno odgovornost za istrebljenje e Romengo taro nacistura thaj lenđe saveznici tokom Dujto svetsko rati.
So mora te kerel pes?
Moras te suočinas amen e brutalno činjenicaja kaj amaro pamćenje koristil pes protiv amende. Na trubul te ovas deo akale khelimasko. Priznavanje e Holokaustosko nad e Romengo mora te ovel phanglo sa suštinsko napredkosa e Romengo. Na šaj te sprečinas države te koristinen amaro pamćenje za pengere svrhe, ali šaj te demonstriras kolektivno sposobnost te transformišinas odova pamćenje ande realne thaj suštinske promene za amari zajednica.
Trubul te pomožinas javne institucijenge te preispitinen pengere pojmura palo napredak thaj te proceninen kobor dur resle taro usvajanje konvencijako palo sprečavanje thaj kažnjavanje zločina genocidosko. Moras te dovedas po pitanje dvostruko posvećenost demokratske idealonge, nedemokratske praksenge thaj perverzne težnje te razvijinen pes političke thaj ekonomske inkluzivne institucije. Istovremeno, mora te preispitil pes savo napredak postižinel pes priznavimasa e Holokaustosko nad e Romengo, uključujući i Srbija.
Pre nekobor berša, na primer, Evropsko parlament donisarda rezolucija savjasa akharel pes palo priznavanje 2. avgust sar međunarodno dives e Holokaustosko nad e Romengo. Odova si vareso so moras te keras e evropska javnostake thaj e Romengo, save zaslužinen te džanen pengi istorija te bi majlačhe haljarde e sadašnjost thaj te stvarinen majlačhi budućnost.
Mora te menil pes narativo palo Holokaust nad e Romengo: amen sam još uvek džuvde te svedočinas, thaj odova si andar so sikavdam izdržljivost thaj otpor anglal, tokom thaj palo Holokaust. Akala činjenice ando baro mero ignorisaren pes ande tradicionalno istoriografija, kote e Roma predstavljinen pes samo sar žrtve. Na primer, cikno broj manušengo džanel palo 16. maj 1944, kana e Roma ando Aušvic vazdine pobuna thaj pružisarde otpor e nacistonge.
Palo višestoljetno opresija, nasilje, ropstvo thaj masovno istrebljenje, amen sam još uvek najizdržljivija thaj politički najkreativnija manjina ande Evropa. Te bi uspeli zajedno, posebno andar so na samas nezavisne građanura amare suvereno themesko, moras beskompromisno te borinas amen za amaro nezavisno thaj suvereno „stanje uma“.
Moras te gindinas amen korkore sar posebno thaj moćno kultura, a na sar privremeno inferiorno potkultura savi zavisil taro aver. Moras te prihvatinas thaj te zuraljaras amari jedinstvenost, amari ponosno prošlost, amaro pravo te razvijas nezavisno sistemi uverenjengo savo ka bavinel pes amare specifične interesenca.
Pamćenje palo Holokaust trubul te ovel prisutno ande amare gindura ando svako momento. Odova trubul te oblikuil sar dikhas amen korkore ando društvo; ko si ili so si amaro neprijateljo; ko si amare amala savenca sam spremne te kreiras koalicije; sar glasinas; sar ka vodinas amari ekonomija ande budućnost.
Te na iskoristinas o pamćenje te zuraljaras amari pozicija thaj amaro uticaj, palem ka ovas plen oportunističke thaj neodgovorne političarengo, save zloupotrebljinen amaro pamćenje te vazden pengo političko profilo po međunarodno nivo, a amare manušen ka prepustinen ponižavimase thaj nasiljase e većinako khere.
Mensur Haliti
Direktoro za romani demokratija thaj upravljanje
Kancelarija za romane inicijative Fondacijaki za otvoreno društvo