Da li državne politike den rezultatija za Roma ande Srbija?
Državne politike krojinen sudbina sa e građanengo thaj građankengo e Srbijake, pa ajse i cele romane zajednicako. One obuhvatinen sa aspektura funkcionalno džuvdipasko ando them: pravna regulativa, ekonomija, zdravstvo, javna politika thaj aver. Te dikhas sveukupno položaj romane zajednicako thaj stepen ugroženostako thaj marginalizovanostako, šaj te postavinas pitanje: da li državne politike den rezultatija za romani zajednica?
Prvo člano Ustavo e Republikako Srbijako utvrđil postojanje vladavina zakoneski thaj socijalna pravda sa stanovnikenge e Srbijake, a kroz but zakonura — Zakon palo butikeripe, Zakon palo plansko sistemi e Republikako Srbijako thaj aver — definisinen pes različite mehanizmura thaj institucije save si dužne te starinen pes kaj implementacija akale zakonengo resel dži sa građanura jednako.
Iako bi odova ajse trubujas te ovel, često vakerel pes kaj amare zakonura si lačhe thaj kaj si uvek pitanje praksa. Međutim, postavil pes pitanje: kana ka ovas dovoljno lačhe ando praktikovanje zakonengo save isi amen? Andar so obično okola save si najugroženije najbut osetinen posledice nefunkcionalne institucijengo thaj mehanizmengo državne intervencijake.
Akaja tvrdnja potvrđil pes i istraživanjasa pokreto Opre Roma Srbija. Romane zajednicake postavisajlo pitanje da li državne politike den rezultatija za Roma thaj savi si oblast ande savi o them trubul majbut te doprinesil, te bi romani zajednica osetisarda poboljšanje. Taro 1000 Roma save odgovorine po akava pitanje, 66,9% smatril kaj državna politika na del rezultatija za Roma, a oblast ande savi trubul majbut te uključil pes si oblast zapošljavanja, so potvrđil 48,7% e Romengo.
Romani zajednica ande Srbija potvrdisarda kaj državne politike na anen suštinske promene za Roma. Akava si istorijska posledica nezainteresovanostaki političke partijengo za Roma. Ando socijalističko periodo, sama promena sistemaske thaj fokusiranje po održivost jekh klase — radničke — thaj generalno socijalističke ideologijake, dovedisarda dži ignorisanje problemengo e Romengo save nastanisajle sar posledica Dujto svetsko rateski. Pindžardo si kaj romani zajednica ando Dujto svetsko rati izgubisarda celo srednjo klasa romane intelektualcurengo.
Međutim, rekonstrukcija e themeski, taro ideološko dži materijalno, dovedisarda dži zanemarivanje amaro. Palo konačno pado socijalizmosko ando 1990. berš, dok aver nacije borinen pes za pengere nacionalne identitetura, amen Roma i dalje borinas amen za egzistencija, bi osnovne manušikane hakajengo.
Ando periodo taro 1990. dži 2000. berš, „romani problematika“ preuzimel nevladino sektoro, bi adekvatno thaj sistemsko rešenje, dok thema prelazinen taro socijalizmo po liberalizmo. Dži 2000-e berša romani zajednica na sas ni prepoznata sar nacionalno manjina ande Srbija. Tek ando 2002. berš dobijas status nacionalne manjina thaj varesave instrumentura sistemske borbake za amare hakaja. Decenijsko neprepoznavanje položaja ande savo arakhel pes romani zajednica, thaj ignorisanje savo prenosilas pes taro jekh vlast po aver, samo produbljivalo problemura amare zajednicake.
Ande amaro them adadives postojil i zvanično pravno dokumento savo odnosil pes isključivo po romani zajednica: Strategija za socijalno uključivanje e Romengo thaj Romnjengo, savi si donesime za periodo 2022–2030. berš. S obzirom po odova kaj najbaro prioritet andar amaro istraživanje za romani zajednica si zapošljavanje, dikhasa save mere o them preduzimas ande akava dokumento te bi poboljšisarda nivo zaposlenosti kod e Romengo.
Ande Strategija postojinena duj cilja ande okvir zapošljavimasko: proporcionalno zapošljavanje e Romengo thaj Romnjengo ande javna uprava thaj barjarimasko zaposlenosti e Romengo thaj Romnjengo po najmanje 22%. Sar ka ostvaril pes odova thaj save institucije ka oven nadležne za odova, ande strategija na pišil pes, nego vakerel pes palo obuke thaj programura usavršavimasko.
Paš konfuzne ili nikakve rešenja, o them kroz varesave mehanizmura thaj mere save anel pokušava te odgovoril po potrebe romane zajednicake, često koristindoj istraživanja neromane NVO-engo sa bilačhe indikatorura thaj bi suštinsko haljovipe korenengo amare problemengo.
Paš bilačhe indikatorura save koristinen pes ande istraživanja amare potrebengo, postojil opšta zabuna oko primena određenih zakonengo thaj nerazumevanje kompleksne birokratijake. A kana postojil haljovipe oko odova savi institucija isi la savi nadležnost, zaposlime manuša save trubul te primeninen zakonura thaj državna politika diskriminisaren e Romen thaj pengere rasističko ponašajimasa blokirinen rezultatija za romani zajednica.
O them mora ande peski buti thaj kana kreiril državne politike te lel ando obzir:
- Uključivanje romane zajednicako ande procesura anglal kreiranje mere državne politikake;
- Uzimanje ando obzir ekonomskog stanja romane zajednicako, izazvime spoljašnje činiocenca — krize, ratovi;
- Definisanje adekvatne indikatorengo prioriteta romane zajednicako save reflektuinena amari pozicija;
- Precizno definisanje ciljengo thaj korakengo save inđaren dži implementacija donesime pravne aktengo;
- Definisanje nadležne institucijengo save ka doveden dži varesavi promena za romani zajednica;
- Obezbeđivanje kotora budžetoskoro lokalne samoupravengo savo ka koristil pes za prioritetura romane zajednicake;
- Postojanje sporazumosko palo saradnja maškar lokalne opštine thaj fabrike palo zapošljavanje određeno procento e Romengo.
Državne politike si suštinsko odgovoro po pozicija romane zajednicaki. Samo ekonomski osnažime thaj politički aktivna romani zajednica šaj te ovel aktero promenengo thaj te doprinesil themese.