Sumiranje podataka po tema zapošljavimasko

Sažetko

Ciljo akale istraživanjako si kaj, po osnovo podatkengo dobindime online, metodosa anketiranja ande forma Google Forms-sa sa romane zajednicaja po teritorija e Srbijaki, dobijas relevantne podatke save sikavena kaj e Roma mangen te keren buti.

Sa uzorkom taro 436 ispitanikura, reslam dži zaključko kaj Roma andar Srbija mangen te keren buti thaj kaj, andar odova, si spremne te promeninen pengere profesije, te pohađinen razne kursura thaj obuke save si trenutno aktuelne, te bi dobindine pengere butjake thana.

Cikno procento e Romengo save si zaposlime često si zaposlime sar sezonske radnikura, isi len ugovorura palo privremeno-povremene buti ili keren buti sa skraćime radno vreme. Prema amare istraživanju, savo si kerdo ando novembro 2020. berš, samo 20% ispitanikengo si zaposlime, dok aver 80% još uvek ačhukeren pengere butjake thana.

UVOD

Prema podatke andar poslednjo popis stanovništvako, e Roma predstavljinen dujto najbari nacionalno manjina sa 2,05% udela ande ukupna populacija. Odova značil kaj ande Srbija živinel minimum 150.000 radno sposobne Roma — nezvanično čak dži 500.000.

Taro 150.000 radno sposobne Roma save živinen ande Srbija, oko 120.000, odnosno 80%, naj zaposlime. Taro ukupno broj e Romengo, ekonomski si aktivno samo 27,2%, a ando uzrasto radno sposobne manušengo ekonomski si aktivno 58,2% e Romengo.[1]

Prema poslednje podatke Ombudsmanoske ande Srbija, andar sa registrovime Roma ande Agencija za zapošljavanje, 25.748[2], majbut sar 14%[3] e Romengo thaj Romnjengo naj obučime te koristinen programura samozapošljavimasko save si dostupne thaj ande save pokušisarde te učestvujinen, dok samo 76 Roma imasarde šansa te učestvujinen ande javne buti ando 2019. berš.[4]

Isto izveštajo navodil kaj, andar sa registrovime, samo ande 12,43% slučajura e Romengo ponudisajlo buti, dok bari većina — 68,36% — čeka beršenca šansa za buti.[5]

METODOLOGIJA

Ciljo istraživanjasko thaj hipoteza

Akava istraživanje imasarda ciljo:

Prvo, te utvrdi stepen stručne spreme ispitanikengo.
Dujto, te ispita da li si zaposlime, a te naj, da li mangen te keren buti.
Trito, te ispita da li si spremne te džan po obuke thaj kursura save si trenutno aktuelne, thaj da li bi spremne te promeninen pengi profesija zarad butjako.
Štarto, te ispita ande savo mero romani zajednica mangel te kerel buti.

Odova so očekujinas tokom akale istraživanja si zainteresovanost e Romengi te keren buti thaj te len ugovor po neodređeno vreme, s obzirom kaj buti pe save najčešće keren si sezonske, privremene thaj povremene buti, savenca našti te obezbedinen pengere familijenge thaj peske korkore adekvatne egzistencijalne uslovura za džuvdipe.

Uzorako thaj procedura

Istraživanjem po savo ORS kerdža buti ando novembro 2020. berš obuhvatisajle 436 ispitanikura amare ciljna grupake — Roma thaj Romnje.

Podatke dži save reslam dobindam kroz duj online anketiranja ande forma Google upitnikoski. Jekh anketa odnosilas pes po zapošljavanje e Romengo, lenđe klasifikacije thaj zapošljavanje, dok dujto odnosilas pes po spremnost e Romengo te zaposlinen pes.

Anketa sas online thaj odnosilas pes po romani zajednica po teritorija cele Srbijaki.

Instrumentura

Istraživanje si sprovodime putem online anketiranja ande forma Google upitnikoski. Zadatko ispitanikengo sas te odgovorinen po pitanja save sas sadržime ande ankete.

Odova so dobindam istraživanjem kroz metoda anketiranja si odgovorura 436 ispitanikengo andar romane zajednice po teritorija cele Srbijaki. Akala odgovorura smatrinen pes relevantne andar so obuhvatinen različite starosne granice ispitanikengo, stručne profesije thaj lokacije.

REZULTATI

Grafikono 1.1 — Stepen obrazovanja e Romengo thaj Romnjengo po teritorija e Srbijaki

[Grafikono ačhol akate]

Po grafikono 1.1 sikavde si rezultatija stepena obrazovanja po uzorako taro 436 ispitanikura. Andar grafikono šaj te dikhel pes kaj najbaro procento e Romengo thaj Romnjengo završisarde srednja škola — 55%. Samo 5% ispitanikengo završisarde osnovne studije.

Grafikono 1.2 — Stopa zaposlenosti e Romengo thaj Romnjengo

[Grafikono ačhol akate]

Andar grafikono 1.2 šaj te dikhen kaj 20% ispitanikengo si ando radno odnos, dok 80% ispitanikengo trenutno naj len buti.

Grafikono 1.3 — Spremnost za promena profesijaki zarad butjako

[Grafikono ačhol akate]

Što se tiče anketa palo zapošljavanje, sar odgovoro po pitanje: „Da li san spremno/spremna zarad zapošljavimasko te promenis tiri profesija?“, sar šaj te dikhen andar grafikono 1.3, 91% ispitanikengo odgovorilo si sa „DA“, dok 9% odgovorilo si sa „NE“. Akava istraživanje obuhvatisarda ukupno 359 ispitanikura.

Grafikono 1.4 — Spremnost romane zajednicaki za pohađanje obuke zarad butjako

[Grafikono ačhol akate]

Andar grafikono 1.4 šaj te dikhas kaj 74% ispitanikengo si spremno te pohađil obuke ili kursura zarad butjako, dok 4% ispitanikengo naj spremno po akava korako.

ZAKLJUČKO THAJ IMPLIKACIJE

Istraživanje si, sar so moglo te očekuil pes, sikavda kaj baro broj e Romengo po teritorija e Srbijaki naj len buti. Sikavda pes kaj 80% ispitanikengo naj len pengere butjake thana thaj čekinen buti, dok samo 20% si ando radno odnos.

Takođe, istraživanjem sikavda pes kaj e Roma mangen te keren buti thaj kaj si spremne čak te pohađinen obuke thaj kursura save si aktuelne, te bi dobindine buti. Po osnovo upral navedime podatkengo, resas dži zaključko kaj 91% ispitanikengo andar romane zajednice si spremno te promenil pengi profesija te bi kerde buti, so ustvari sikavel želja za radno than.

Rezultatija obrazovanja, sar dikhel pes, naj len baro uticaj po poboljšanje radno statuso e Romengo ande Srbija. Stopa nezaposlenosti e Romengo i dalje si bari po sa nivoja obrazovanja — bilo kaj manuš završisarda osnovna škola, zanato, srednja škola ili čak osnovne studije.

Kroz nezapošljavanje, romani zajednica gurnil pes ande ekonomska isključenost, savi isi la bare posledice za društvo thaj them. Paš sa navedime, nijednom themese, ni Srbijake, naj ando interes kaj lakere građanura, bez obzira po nacionalnost, oven ajci čore thaj ekonomski zavisne sar so si romani zajednica ande Srbija. Akava si važno andar nekobor razloga, a najznačajnije si troškura socijalne thaj zdravstvene zaštitake.

E Roma definitivno mangen te keren buti, ali naj mogućnost za stalno radno than. Andar odova avel dži bari stopa nezaposlenosti e Romengo ande Srbija.