I situacija ande romani zajednica sar posledica e COVID krizaki
Sažetko
Te bi ispituilo pes o uticaj e COVID krizako pe romani zajednica, sar vi te pratil pes o oporavipen e romane zajednicako katar i COVID kriza, akava istraživanje isi les ciljo te definišil početno, nulto stanje, prema saveste ka meril pes o oporavipen katar i kriza.
O istraživanje uključuil biš lokacije vaši save definisarde si nekobor indikatoria, savengo analiza definišil o nivelo e oporavipnasko: dostupnost e pajeso thaj e strujako, zapošljavanje, broj e nasvalengo, broj e mule manušengo, thaj aver.
Dži agor e pandemijako, gasavo istraživanje ka kerel pes jekhvar mesečno ande akala lokacije, a e rezultatia, palal poređenje e rezultatenca katar prethodna istraživanja, ka den uvid ando stepen e oporavipnasko e zajednicako.
Uvod
I pandemija e COVID-19 virusoski, savi pogodisardas sa o them pre jekh berš, mukhlas trago pe srpsko društvo. Sar posledica e prilagoduvipnaski akanašnjoj krizi, avilo dži drastično promena ande navike e manušengo thaj ande ekonomija, sar vi ande način e dživdipnasko.
Sar uvek, akaja situacija najbut osetisarde najčorore manuša, manuša bi stalno prihodengo thaj bi osnovne resursengo vašo dživdipen.
I anketa savi ando juni 2020. sprovedisarde e ORS grassroots strukture, savi uključisardas 14 opštine, utvrdisardas kaj 240 pripadnikia e romane etničko grupako sas zaražime virusosa, dok 35 slučajeva završisarde fatalno. O istraživanje vi navodil kaj o razlog vaši godova si nedostatko e pajeso thaj kanalizaciono mrežako, maskengo thaj higijenske sredstvengo vaši zaštita katar i pandemija.
O ciljo akale istraživanjako si te definišil e akanašnje situacije ande odabrime zajednice sar standardo prema saveste ka uporedin pes e naredne rezultatia, thaj pe osnovi saveste ka dobinen pes rezultatia palal o stepen e oporavipnasko e romane zajednicako katar e krize.
Metodologija
O istraživanje kerdo si pomoću vprašalniko, ande forma “Google vprašalniko”. E pitanja šaj te dikhen pes pe akava link:
Praćenje situacije u romskim zajednicama, oporavak od COVID krize — Google Forms
O istraživanje, savo si prvo ande seria vašo praćenje e situacijako ande romane naselja sar posledica e COVID-19 pandemijako, obuhvatisardas 20 lokacije. E lokacije obuhvatime istraživanjem si: Aleksinac, Bač, Babušnica, Bela Crkva, Beočin, Bogatić, Bor, Niš, Pirot, Prokuplje, Požarevac, Smederevo, Subotica, Zaječar, Odžaci, Valjevo, Vlasotince, Vladičin Han thaj Kovačica.
Ande akala lokacije, istraživanje ka kerel pes jekhvar mesečno dži agor e COVID-19 pandemijako, e ciljosa te pratil pes i situacija ande romane naselja thaj, te ovel moguće, te kreirin pes odgovoria pe krizne situacije save si posledica e COVID krizaki.
E osnovne kriteriumia vašo praćenje e situacijako sas:
– pristupo dži paji thaj struja
– zapošljavanje
– broj e nasvalengo
– broj e mule manušengo
– broj e vakcinisime manušengo
– mere podrškake
Rezultatia thaj diskusija
Pristupo dži struja thaj paji, sar vi zapošljavanje, definisarde si sar osnovne indikatoria vašo praćenje e stanjosko e romane zajednicako sar posledica e humanitarno krizaki.
O istraživanje sikavdas kaj baro broj romane familijengo nane struja thaj paji.
Grafikon 3.1. Pristupo dži struja thaj paji ande romane zajednice
Sar šaj te dikhel pes katar Grafikon 3.1, 55 procenti e ispitanikengo nane pristupo dži struja thaj paji, so si poražavajući rezultato čak vi bi prisustvo e COVID krizako, a akaja kriza kerel akava problemo još majalarmantno.
O istraživanje sikavdas kaj ande svako katar e lokacije, prosečno bar oko biš familije nane len pristupo dži struja thaj/ili paji.
Isto, o istraživanje imalas ciljo te ispitil ande savi mera i romani zajednica xasardas pristupo dži struja thaj paji sar posledica e COVID krizaki.
Grafikon 3.2. Xasaripen pristupesko dži struja thaj paji sar posledica e COVID krizaki
Katar diagramo 3.2 šaj te dikhel pes kaj 60 procenti e familijengo angleder imas pristupo dži paji thaj struja, dok akana samo 55 procenti e familijengo isi pristupo dži akala resursia. Katar gova šaj te zaključil pes kaj kod 5 procenti e ispitime familijengo avilo dži xasaripen pristupesko dži paji thaj struja sar posledica e COVID krizaki.
Pašal pristupo dži infrastruktura thaj paji, jekh katar e indikatoria e situacijako ande jekh društvo vaj zajednica sigurno si vi zapošljavanje, odnosno mogućnost te obezbedil pes egzistencija.
Akava istraživanje sikavdas kaj ande jekh katar e biš lokacije naj zaposleno Roma, dok vaši duj lokacije naj podatkia. Ande e preostale dešoxto lokacije, zapošljavanje e Romenengo si izrazito tikno, thaj e buća si tikne pokinipnasa.
O problemo e nezaposlenostako e Romenengo, sar dugogodišnji problemo, eskalirisardas ande vreme e pandemijako, kana baro broj Roma xasardas bući.
Ando Grafikon 3.3 sikavdo si procento e lokacijengo kaj bući xasardili sar posledica e krizaki.
Grafikon 3.3. Xasaripen e bućako ande romane zajednice sar posledica e COVID krizaki
Katar početko e pandemijako dži agor akale istraživanjako, xasaripen e bućako ačhilo ande 70 procenti e lokacijengo, dok e Roma uspende te čuvinen pire buća samo ande 30 procenti e lokacijengo.
O istraživanje sikavel kaj e merenca ande borba kontra COVID-19 najbut sas pogodime, angleder, e muzikantia, kidalcia sekundarne sirovinengo thaj trgovcia. Međutim, isi vi značajno broj sezonske bućarnengo thaj bućarnengo ande zabavne parkovia. Zabeležime si kaj ande jekh lokacija ugostiteljsko objekto phandilo pes zbog neodrživostako izazvime COVID krizasa.
E ispitanikia, sar sikavdas o istraživanje, veruin kaj nesavo vid podrškako e romane zajednicake si neophodno vašo uspešno prevazilaženje e krizengo.
Grafikon 3.4. Da li si potrebno nesavo vid podrškako e romane zajednicake vašo prevazilaženje e COVID krizaki?
Majbut sar 70 procenti e ispitanikengo veruil kaj najadekvatniji vid podrškako trubul te avel katar državno institucija, ande forma podrškaki vaši muzikantia, kidalcia sekundarne sirovinengo thaj trgovcia, sar zanimanja save akana našti te keren piri bući thaj gija našti te obezbedin ni minimum vaši egzistencija.
Isto, baro broj ispitanikengo, majbut sar 50 procenti, navodisardas humanitarne, higijenske thaj prehrambene paketia, sar vi finansijsko podrška, sar adekvatne vidia podrškake. Maškar adekvatne mere podrškake navodisardo si vi čistinje e romane naseljengo.
Grafikon 3.5. Institucionalno pomoć e romane zajednicake
Katar Grafikon 3.5 šaj te dikhel pes kaj ande 75 procenti slučajeva državne institucije pe nesavo način pružisardine podrška e romane zajednicake ando prevazilaženje e COVID krizaki. Podrška najčešće sikavelas pes kroz humanitarne thaj higijenske paketia, sar vi kroz finansijsko pomoć od 100 evra savi dobisardine sa e punoletne građania e Srbijake.
O broj e zaražime manušengo ande ispitime lokacije sikavdo si ando Grafikon 3.6.
Grafikon 3.6. Približno broj e zaražime Roma ande ispitime lokacije
O grafikono sikavel kaj vaši efta lokacije naj podatkia, dok ande preostale dešutrin lokacije isi zaražime. Najkritičnije lokacije si Vladičin Han, kaj palal rezultatia e istraživanjako si oko 22 procenti katar ukupno broj e nasvalengo ande ispitime lokacije. Palal leste aven Prokuplje thaj Pirot sa po trijanda zaražime, odnosno 13 procenti; Valjevo sa biš zaražime, odnosno 9 procenti; Subotica thaj Zaječar sa po dešupanč zaražime, odnosno 6 procenti; dok ande preostale lokacije broj e zaražime si telal deš.
O broj e mule Roma ande ispitime lokacije sikavdo si ando Grafikon 3.7.
Grafikon 3.7. Broj e mule Roma katar koronavirus
Ande dešujekh katar e biš ispitime lokacije sas meripena zbog koronaviruso. Najbaro broj e mule manušengo sas ando Požarevac, 26 procenti, thaj Vladičin Han, 17 procenti, palal lende Bač, 14 procenti, thaj Babušnica, 10 procenti. Ande aver thania, stopa e meripnaski sas telal 10 procenti ando odnos pe ukupno broj e mule manušengo ande ispitime lokacije.
Ando Grafikon 3.8 sikavdo si napredak ande vakcinacija e romane zajednicaki.
Grafikon 3.8. Vakcinacija e Roma ande ispitime lokacije
O diagramo sikavel kaj procento e vakcinisime thaj nevakcinisime si jednako — 50 procenti. Najčešće navedime razlogia vašo nevakcinisanje si nepovjerenje ande institucije, nedovoljno informisanje, dar thaj aver.
Grafikon 3.9 sikavel ande savi mera sas diskriminacija katar institucije kana e Roma džanas pe vakcinacija.
Grafikon 3.9. Diskriminacija ando proceso e imunizacijako
O diagramo sikavel kaj 80 procenti e ispitanikengo isi percepcija kaj doživisarde nesavo vid diskriminacijako kana džanas pe vakcina. Gova svakako trubul te uzmil pes ande obzir sar jekh katar e razlogia vašo slabo odziv e Roma kana si reč palal vakcinacija.
Zaključko
O istraživanje, sar so moglo te očekuil pes, sikavdas čačutno pharo položaj e romane zajednicako thaj apsolutno nespremnost vaši borba e COVID-19 virusosa. Sikavilo pes kaj majbut sar 50 procenti e Roma nane len pristupo dži struja thaj paji.
Uprkos gasave phare uslovia vašo dživdipen, zbog i pandemija, malo majbut sar 70 procenti e Roma xasarde bući, thaj gija vi jedino izvoro prihodengo thaj mogućnost te hranin pire familije.
Sa akava dovodisardas dži gova kaj čak 85 procenti e ispitanikengo veruil kaj akaja kriza našti te prevaziđol bi institucionalne merengo vaši podrška e romane zajednicake. Angleder, gova odnosil pes pe muzikantia, kidalcia sekundarne sirovinengo thaj trgovcia, save akana našti te obezbedin osnovna sredstva vaši piri bući.
Isto, o istraživanje sikavdas kaj ande svako katar e ispitime lokacije isi zaražime manuša, dok ande majbut sar 50 procenti e ispitime lokacijengo isi vi mule manuša.