So si vakcine, sar von deluin thaj soske e manuša na veruin lenđe?

E vakcine spasisardine majbut sar deš milioni dživdipena katar lengoro početko thaj omogućisardine te iskoreni pes smrtonosne nasvalimata sar so si variola, odnosno crne boginje. Međutim, ande but phuva širom e themesko, nepovjerenje ande vakcine barol katar berš dži berš. I Svetsko zdravstveno organizacija ande 2019. berš čhivdas sumnja ande vakcine maškar e 10 najbare pretnje vašo manušikano sastipe.

Te bi haljovdas so si vakcine thaj vakcinacija, sar tehnika imunizacijaki, trubul angleder te phenel pes vareso palal o imuniteto. Imuniteto si medicinsko pojam savo opisuil i sposobnost e teloski te branil pes katar infekcije, nasvalimata vaj avera biološke thaj hemijske opasnosti. Vov šaj te ovel prirodno vaj veštačko, aktivno vaj pasivno.

Imuniteto ande osnova uključuil phandlo sistemo reakcijengo e organizmosko, savesa o organizmo, te zaštitil pes, reaguil pe patogeni — virusi, bakterije, parazitia — pe ćelije e rakoske vaj pe aver hemijske thaj biološke pretnje vašo organizmo.

Kana, na primer, jekh patogeno, sar viruso, uđel ando telo, vov phandol pes pe ćelija domaćinoski preko specifične proteinia, thaj gija počninel piro umnožavanje. Prirodno, imuno, odgovori e ćelijako si proizvodnja specifične proteinia — antitela — savengo ciljo si te neutralizuin o patogeno.

Ande majbut slučajeva, amaro telo uspešno branil amen pe akava način. Ali, zbog razne faktoria, amaro imuno sistemo nekad xasarel i borba e patogenenca, thaj amen nasvaljuvas. Te bi obezbedisardo efektivno imuno odgovori pe određene patogenia, angleder pe virusi, uspešno koristil pes imunizacija — odnosno keripen imunitetosko veštačkim dromesa — a godova si vakcinacija.

So si vakcina thaj sar deluil?

Vakcina si izoluisardo viruso, ande mera ande savi našti te izazovil nasvalipe, vaj kotor virusosko, kasiri uloga si te pokrenel imuno odgovori, te kerel antitela pe određeni viruso thaj, so si još važnije, te “zapamtil” les. Gova omogućil e teloske te kerel antitela dovoljno brzo kana palem arakhlol pes e istone virusosa.

Sar već phenđam, kana oslabime viruso uđel ando organizmo e domaćinosko, o imuno sistemo kroz seria phandle reakcijengo kerel antitela. Palal gova, o organizmo “gogjarel” o viruso thaj si spremno te reaguil but brzo thaj efikasno te akava viruso kasnije palem napadnil godova organizmo. Kod nesave vakcine akaja “memorija” si trajno, a kod avera nane, pa si potrebno revakcinacija.

Virusne vakcine delinen pes ande trin bare grupe: atenuisane vakcine, inaktivisane vakcine thaj DNK vakcine, zavisno katar komponenta e vakcinaki savi trubul te izazovil imuno odgovori.

Kana si reč palal atenuisana vakcina, vakjarel pes palal originalno, srodno vaj hibridno viruso savo si oslabime. Inaktivisane vaj “mule” vakcine, sar so samo alav phenel, sadržuin mule delove e virusoske. Gova značinel kaj o viruso našti te kerel osnovne fiziološke funkcije te bi preživil.

DNK vakcine sadržuin virusno geno. DNK vakcine kerel pes thaj koristil pes pe gasavo način kaj omogućin keripen virusosko palal lengoro unošenje ando telo. Vakcina savi sadržuil virusno geno izazovil zoralo imuno odgovori.

Istorija e vakcinacijaki

O alav vakcina lija piro koren katar latinsko alav vaši krava — vacca — thaj katar alav e virusosko e kravlje boginjengo — vaccinia. Akava viruso prvo drom ubrizgisardas pes ande jekh čhavo vašo ciljo imunizacijako ando 1796. berš, katar Edward Jenner. Gija počnisajli i istorija e vakcinaki.

Katar godova vakt dži ađive, razvijisarde si but vakcine save značajno smanjisardine smrtnost širom e themesko. Gova si jekh katar najbare uspehia na samo ande imunologija, nego ande medicina generalno.

Nesave katar najvažnije vakcine si vakcina kontra dečja paraliza, tuberkuloza, hepatitis thaj avera.

Uspeho e vakcinacijako

Već si pomenisardo ando uvodno kotor kaj vakcina spasisardas majbut sar deš milioni manušikane dživdipena. Ande nastavko obično sikavel pes tabelarno prikaz e brojosko e nasvalengo katar razne nasvalimata anglal thaj jekh berš palal otkriće thaj primena e vakcinaki.

Save uslovia trubul vakcina te ispunil?

Vakcina trubul te ovel efikasno thaj sigurno. Trubul te izazovil imuno odgovori, savo omogućil odbrana kontra nasvalipe, kod majbaro broj e vakcinisime manušengo. Na mora te deluil kod sa e manuša, ali trubul kod velika većina. Isto, na sme te dovodil dži nasvalipe vaj aver teške nuspojave.

Vakcina trubul te podstaknil ćelijski odgovori, odnosno te aktiviril specifične podtipia e parne rate ćelijengo, takozvane citotoksične T-limfocitia, save uništin ćelije zaražime virusosa.

Trubul te izazovil dugoročno imuniteto, thaj gija te izbegnil pes vaj smanjil potreba vaši palutni primena, odnosno revakcinacija.

Trubul te ovel praktično. Gova značinel kaj si stabilno thaj relativno lako vašo transporto, lako vaši primena, so majjeftinije moguće, thaj aver.

Specifične uslovia save vakcina mora te ispunil, sar vi sa praktične koracia ando istraživanje thaj keripen neve vakcinengo, definišil angleder i Svetsko zdravstveno organizacija, ali vi sako pojedinačno phuv. Gija ande Srbija, palal o zakono, Agencija vaši lekovia thaj medicinska sredstva si krovno institucija savi odobril upotreba lekovengo thaj istraživanja phandle e lekovenca.

Soske nesave manuša odbijin te vakcinisaren pes?

Vakcine izazivinde sumnja katar khandžiri pojava. Anglal, e manuša sas skeptične zbog verske razlogia, zato kaj smatrindine kaj i vakcinacija si nečisto.

Ando 1800. berš, prve antivakcinalne grupe počnisarde te deluin širom e Veliko Britanijako. Von predlaginde izolacija sar alternativa.

Prvo antivakcinalno grupo ande Sjedinjene Američke Države kerdo si palal poseta e britansko antivakcinalno aktivistoskiri William Tebb ando 1870. berš.

Jekh katar ključne figure ande antivakcinalne pokretia ando palutno periodo si britansko doktoro Andrew Wakefield. Ando 1998. berš, vov publikuisardas rad savo lažno povezujisardas autizamo thaj crevno nasvalipe e MMR vakcinasa. MMR vakcina si virusno vakcina savi del pes tikne čhavenge kontra morbile, zauške thaj rubeola.

Iako lesko rad si diskredituisardo thaj lesiri licenca vašo bavljenje medicinasa si oduzime zbog falsifikovanja naučne rezultatengo, leskere stavovia dovodinde dži značajno pad e brojosko vakcinisime čhavenengo ande Veliko Britanija. Samo ando 2004. berš, šel hiljade majcara čhave ande Veliko Britanija primisardine MMR vakcina nego angleder, so dovodisardas dži značajno barjipen e brojosko e nasvalengo.

Pitanje vakcinengo sve majbut politizuil pes. Italijansko ministro e unutrašnje poslovengo Matteo Salvini podržisardas antivakcinalne grupe, dok predsedniko e SAD Donald Trump bi dokazengo povezujisardas vakcina e autizmosa, ali kasnije akharda roditeljen te vakcinisaren pire čhaven.

Međunarodno istraživanje palal e stavovia prema vakcinacija sikavdas kaj opšto poverenje ande vakcine si pozitivno, ali kaj si najtikno ando evropsko regiono. E Francuzia isi len najtikno poverenje ande vakcine.

Savo si riziko?

Vakcinacija e baro kotor e populacijako pomožil te sprečinel pes o širipe e nasvalipasko, thaj gija zaštitil vi okolen save nane len imuniteto vaj save, zbog određene razlogia, našti te vakcinisaren pes. Akava akharel pes kolektivno imuniteto.

O procento e manušengo save trubun te oven vakcinisime te bi održal pes kolektivno imuniteto zavisil katar nasvalipe. Vaši morbile, odnosno male boginje, gova si 95 procenti katar sa i populacija. Vaši dečja paraliza, te bi održal pes kolektivno imuniteto, trubul te ovel vakcinisime oko 80 procenti e populacijako.

Palal i Svetsko zdravstveno organizacija, svako berš spasol pes majbut sar duj milioni manušikane dživdipena zahvaljujući vakcinama. Palal isto organizacija, najcara vakcinisarde si manuša ande phuva kaj si slabe zdravstvene sistemia, sar Angola, Kongo thaj Avganistan. Ali akaja organizacija vi opominel kaj građania e barvaleder phuvengo sve majbut bisteren so vakcina značinel thaj sar o them dikhlas pes bi vakcinengo.