Vasiljica — romano prazniko: ritualia thaj načina slavipasko

E Roma, narodo savo doselilo pe Balkan angleder e Turkia, anen peca na samo razne zanatia thaj veštine, nego vi pire tradicije thaj običajia. Amen savoro sam kotor jekhe tradicijako kroz savi potvrđisaras amare korenia thaj identiteto. Ande gova uljol vi slavipe e Vasiljicako.

O slavipe e Sveti Vasilij Velikone, savo si ande amari phuv džanglo vi sar Vasilica, Vasiljica vaj Vasuljica, si kotor vekovne tradicijako savi ačhol dži akana. Akava slavipe si jekh katar najblagoslovime praznikia vaši Roma, zato kaj o uspeho e beršesko zavisil katar o način sar slavindol, ande savo raspoloženje thaj savesa početkosa. Akava prazniko si razlog vašo druženje thaj majbaro phandipe maškar e članovia e familijake.

Akava si posno prazniko thaj koristipe balanesko mas si strogo zabranime. O prazniko trajil katar 13. januari dži 16. januari.

Ande muri familija, thaj ande majbaro kotor murre krajoso, o slavipe počninel palal ponoć po 12. januari, kana sa i familija inkljel avri te pripremil mas vašo prazniko: ćurke thaj jekh guska vaj jekh kokorošo. O broj e perjane životinjengo trubul te ovel neparno. Najčešće e ćurke si parno broj, a jekh guska kerel o broj neparno. Veruil pes kaj, pošto e životinje kinde si angleder o slavipe, jekh sigurno ka merel, zato kaj o pravilo si kaj o broj mora te ovel neparno. Muri familija sas jekhvar pe berš kaj jekh ćurka mulo, zato kaj o broj e životinjengo sas parno.

Kana e životinje koljin pes, o domaćino phenel: “Sastipnaja”, so značinel — sasti buti, baxt thaj sastipe. Godija isto rjat, i domaćica pripreminel slavski kolačo, koristindoj majgusto masnoća.

Po 13. januari, rjatasa, angleder puterel pes i sveća thaj godova dives na akharen pes gostia, nego slavindol ande familijako krugo. O domaćino tharel i sveća plamenosa katar i šporet, thaj kana i sveća gasavel pes, phurdol pes prema šporeti kaj phabol, čuvindoj gija o plamen thaj o dživdipen e familijakere ognjištosko.

Pe mesali si but xabenia. Vašo meze isi zimnica savi e domaćice pripremisarde vaši jevend: kiseli krastavci, kiselo kupuso, ajvar thaj aver. Veruil pes kaj gasavo početko večerako sas zbog čororipen e familijengo godova vakt thaj zbog nedostatko prodavnicengo ande gava, kaj bi šaj te kinel pes gova so ađive haljovas sar meze.

Palal gova, čhivel pes pita e siromenca, pilavo, paprikašo thaj ćurkesko mas, pite e ćurkasa vaj guskasa, thaj po agor kolačia. Anglal, e manuša kerenas baklava thaj urmašice, a ađive si razne vrste kolači, katar sitne kolači dži torta. O mesali anglal sas majskromno, zato kaj e familije sas bare, katar deš dži biš vaj majbut članova, pa sas najvažnije te svako najilol.

Isi duj vrste položajnikia: jekh si član e familijako, a aver si manuš avral e familijatar, savo prvo uđel ando kher po 14. januari, odnosno po prvo dives e slavipasko.

Po 13. thaj 14. januari, palal ponoć vaj sabahesa, uđel član e familijako. Vov anel grančica šljivako thaj blagoslovil i familija vašo celo berš, poželindoj na samo sastipe thaj baxt, nego nabrojil vi domaće životinje, širipe e familijako thaj slične lačhe želje. I grančica šljivaki trubul te ovel katar plodno kašt thaj te isi la pupoljci, te bi o berš ovel plodno. So majbut pupoljci isi, gova značinel kaj o berš ka ovel majlačho.

E položajnikoske čhuden pes love, thaj palal gova i grančica ačhol ando kher dži agor e slavipasko. Posle gova čhivel pes ando šporet zajedno e badnjakosa katar Božić.

O dujto položajniko, odnosno i prvo osoba savi uđel ando kher avral e familijatar, vi vov uđel blagoslovindoj i familija thaj poželindoj la lačho berš. O položajniko si najvažniji gosto thaj dočekuinel pes e najbare poštovanjesa, e najlačhe masesa, najlačhe xabenesa thaj pijipnasa. Ande amari familija, položajnikoske obavezno del pes batako katar pilavo, savo čuvol pes baš vašo leste vaj vaši late.

O dujto dives e slavipasko ačhol vaši gostia. Te gostia sas o anglutno dives, godova dives i sveća na tharel pes. O trito thaj agorutno dives, savo slavindol po 16. januari, si dives kana i sveća na tharel pes, nego samo phagel pes o kolačo, thaj o badnjako thaj i šljivaki grančica čhiven pes ando šporet.

O slavipe akale praznikosko na promenisajlo but kroz vekovia thaj dekade. Sas promena ando istorijsko konteksto thaj barjipen e životnone standardosko, so šaj te dikhel pes ando način e slavipasko. Anglal sas samo lokalne proslave, cikno broj gostengo vaj skoro nijekh gosto, ali o prazniko svakako slavindas pes sako berš.

Uvek kana slavisarasas i Vasiljica, amaro dad phenelas amenđe jek anegdota katar trin generacije anglal, palal amaro pretko savo akharda goste vašo slavipe. E gostia xalje o mas savo sas čhivdo. Na sas but mas, pa amaro pretko akharda e romnjaće ande kuhinja thaj phendas lake te lel e kape te peko len, te nastavisajlo o slavipe. E gostia, save xaline e kape misleći kaj si džigerice, zamerisardine e domaćinonge kaj e iznutrice sas malo phara. Akaja priča potvrđisardas kaj godova vakt sas čororipen thaj posledice e maripnaskere.

I romani zajednica još uvek držil pes e tradicionalno slavipasko akale praznikosko, phenindoj: “Na poštuis tradicija te promenisare la!” Amari tradicija si važna zato kaj pomožinel amenđe te džanas ko sam. E običajia nane akate samo te podsetinen amen pe amare phureder, nego vi te phanden amen lenca.

Autorka: Jelena Reljić
Koautor: Stevica Reljić