Uticajne Romkinje save doprinosisarde državengo thaj e lumako

Džuvli. Džuvli dosledno pire sunenge. Džuvli slabo thaj nejako. Džuvli dosledno pire ciljonge. Džuvli domaćica. Džuvli zorali thaj ambiciozno. Džuvli brinil pe vaš o kher thaj familija. Džuvli dosledno pire karijerake. Džuvli daj. Džuvli poslovno. Svaka katar akala stavke predstavljil jekh džuvli.

Ako dikhas istorija e Romkinjengi, počevši još katar sama migracija e Rromengi katar Indija ando 1400. brš, šaj te primetisaras kaj e Romkinje već tada sas sklone te barjaren piri karijera kroz muzika thaj khelibe. Iako e džuvlja sas domaćice, daje thaj zaštitnice pire familijengo, egzistisardas jekh stvar savi e Romkinjen izdvajisardas katar aver džuvlja ando društvo. Džuvlja akale vremeneske sas hrabre thaj ispoljavinde pire osećanja kroz muzika thaj khelibe.

Flamenko si pindžardo sar khelibe savo potičil još katar migracija e Rromengi katar Indija. O khelibe predstavljisardas sloboda vaš e Romkinje, khelibe savesa e Romkinje izražavinde piri tuga thaj dukh. Pindžarde kastanjete, duge haljine thaj ritmično muzika sas e Romkinjenge lengoro našipe ande aver realnost, ande savi e tuga thaj dukh mukhenas pale peste.

Adjes si flamenko karakteristično ko španske Rroma, save vi adjes gradin istorija akale khelibaski. Pe flamenko adjes but španske Romkinje gradin piri karijera. Kodo si uspešne džuvlja save vi adjes gradin kultura thaj tradicija akale khelibaski.

Jekh katar maj pindžarde umetnice akale khelibaski thaj gilavibaski si špansko Romkinja Alba Molina Montoja. Alba si umetnica, gilavni thaj flamenko kheli. Piro prvo samostalno albumo izdisardas angle maj but katar 15 brš. Barili ande muzikalno familija thaj paćal kaj muzika si deo latar. Vaš Alba, sar phenel, but si pharo te definisil pe flamenko, soske si but tanan; maj lokhe si te šunel pe muzika thaj te osećil pe okova so kamel te phenel, nego te opisil pe lavenca.

Alba, uprkos pire karijerake, na bisterel pire romske korenura thaj piri pripadnost romska zajednicake. Tvrdi kaj predrasude prema Rromenge vi adjes si prisutne ando društvo thaj kaj vi adjes egzistiril baro nepoštovanje prema romska kultura. Zato pire primerosa phagel sa predrasude thaj nastavil barjaripe e tradicijako thaj kulturako kroz muzika thaj khelibe.

Primer si vi laki daj Manuela Montoja, savi si pindžardi gilavni thaj kheli e flamenko muzikaki. Ande sedamdesete brša aktivno nastupisardas pire romesa pod alav Lole y Manuel, kaj sas maj pindžarde flamenko umetnikura akale vremeneske. Lengere nastupi vi dži adjes si pindžarde pal e zor e porukaki, emocija thaj duboko povezanost e muzikaja thaj romska tradicijaja savi neguin već decenijencar. Javno deklarisarde pe sar Rroma, odori kaj već vekoncаr vucen korenura e flamenkoskere, a piri privrženost romska zajednicake izražavin kroz muzika thaj khelibe. Lengoro flamenko si iskreno, pozitivno thaj čisto; mešisarde poezija thaj muzika, thaj avakha phaganas predrasude prema romska zajednicake ande sedamdesete brša ande sa Španija akale vremeneske.

E Rroma si pindžarde pal pire kompetencije thaj talentura vaš umetnost, khelibe, muzika sar vi gluma. Cikno džanel pe kaj romska zajednica si barvali vi holivudskone glumicencar save potpuno promenisarde e luma pire umetničke delencar. Lengere filmura vi dži adjes si remek-delo thaj baro doprinos holivudska kinematografijake.

Akale 1937. bršeske Holivud dobisardas jekh katar maj lačhe holivudske glumice — Rita Hejvort — savi potpisisardas ugovoro e Colombia Picturesosa. Sas pindžardi sar vatreno loli baljengi džuvli savi phagel sa stereotipura pal e romska zajednica akale vremeneske. Ande holivudska kinematografija sas la ukupno 71 uloga. Lakere maj pindžarde filmura si Gilda, Cover Girl, The Lady from Shanghai thaj aver.

Ooana Chaplin, unuka e Čarli Čaplinoski, adjes si englesko-špansko glumica, kheli thaj balerina savi pe javno, sar vi lako deda, deklarisardas pe sar Romkinja. Piri karijera počnisardas ando 1988. brš, kana dobinđa piri prvo uloga ando filmo Inocenciva. Akaja glumica proslavisardas pe ande uloga ande jekh katar najdikhle serije Game of Thrones, kaj glumil Talisa Stark. Takođe, Ana proslavisardas pe vi ande serija The Crimson Field, savi emituil pe pe BBC. Dakle, Ana pale peste isi la karijera jekh zorale thaj uspešno Romkinjaki, kaj Holivud prepoznalisardas la sar umetnica savi si vredno te ovel deo holivudska kinematografijake.

Leonor Teles si najterni dobitnica e Zlatno Medvedoski ande Berlin ando 2016. brš, thaj kodo vaš najcikno filmo savo opisuil o dživdipe e Rromengo ande forma bajkaki. Akaja terni rediteljka katar Portugalija akharda piro filmo “Balada jekh žapcoski”, čijako cilj si predstavljanje e romske narodoso sar zajednica savi našti te ovel neprimećeno katar većinsko stanovništvo.

Opis lakere filmosko glasil: “Nekada davno, angleder nego so manuša avile, sa bića sas slobodne thaj šaj sas te oven jekh averencar. Sa životinje khelenas zajedno thaj sas neizmerno bahtale. Samo jekh sas akhardo pe proslava — žapco. Ande piri holi zbog nepravda, vov kerdаs samoubistvo. Nešto so si zajedničko Rromenge thaj žapconge si kodo kaj nikad na ka oven bi dikhle ili bi primećime.”

Leonor Teles, pire 24 bršencar, uspeisardas te kerel nešto so dži akana khonik na kerdаs — te privučil pažnja, pire kratko filmosa, pe dživdipe e Rromengo ande luma adjes.

Pored kodo, but si važno te spomenin pe vi romske umetnice katar Balkan, save dodatno ističin piri povezanost e romska zajednicaja. Kodo si umetnice sar Esma Redžepova thaj Usnija Redžepova, save pale peste isi len karijere bare umetnicengo e Jugoslavijake.

Esma Redžepova sikadas kaj džuvli Romkinja šaj te ovel la sjajno thaj uspešno karijera, a istovremeno te ovel ostvarime vi ande uloga dajake. Na žalost, nikad na uspeisardas potpuno te ostvaril pe ande kaja uloga, ali odhranisardas ukupno 70 romske čhavorren. Aktivno učestvuisardas ande lengoro obrazovanje, a većina lendar privučisardas učenje thaj mangipe prema muzika, sar vi lengiri hraniteljka, odnosno lengiri daj, sar so la akharenas.

Esma sas jekh katar najbarvale džuvlja, ali džuvli savi sas barvali mangipaja pire bare familijako, barvali pire uspešno karijeraja thaj barvali pire gilencar save opisujin pharo dživdipe e Romkinjengo thaj rane brakuri e čhajengo. Iako pale peste sas la bari karijera, Esma irindas pe pire zajednicake pire gilencar, humanitarnone butjaja thaj ohrabrivanjem sa e džuvljen kaj borba nikad našti te ačhel.

Usnija Redžepova si umetnica savi bavinas pe muzikaja. But džene povezujin srodstvo Esmako thaj Usnijako, međutim interesantno si kaj na pindžarde pe angleder nego so potpisisarde ugovoro vaš tadašnja produkcijska kuća Jugoton. Usnija, angle potpisivanje e ugovorosko ando 1966. brš, studirisardas thaj diplomirisardas arapsko čhib pe Univerziteto ande Beograd.

Ipak, iako sas akademski obrazovime, lako mangipe prema muzika na sprečisardas la te ostvaril pe thaj te probil pe ande akala vode. Ando 1973. brš Usnija Redžepova dobil uloga savi ka obeležil laki karijera. Ando filmo Koštana dobil glavno uloga thaj laki karijera počnil dodatno te barjol. Usnija si Romkinja savi sikavel kaj obrazovanje thaj umetnost džan zajedno, kaj Romkinje si zorale thaj samostalne džuvlja, thaj phagel sa stereotipura pal e Romkinje save igraju uloga domaćice tokom celog dživdipe.

Ethel Brooks si Romkinja thaj profesorka pe Rutgers Univerziteto, kaj predavil ženske thaj rodne studije thaj sociologija. Pale peste isi la lil pe tema e romskone džuvljane feminizmoski. Bavila pe istraživanjencar politička ekonomija, društvene pokretura thaj globalizacija. Smatril kaj akala teme si najmanje okrenime prema Rromenge thaj kaj dodatno trubul te kerel pe pe akademske naučne radura pe akaja tema.

Upravo zato napisardas lil pe tema džuvljaneskо romsko aktivizmo, zastupil džuvljane romske hakaja, thaj dodatno upozoravil e luma pe nasilje nad Rromenge ande luma. Ethel doprinosil unapređenju položajo e romske zajednicako ando pravo smisao e lavosko, čhivel fokus pe džuvljano romsko feminizmo thaj pe bilačho socijalno thaj ekonomsko stanje e romske zajednicako ande sa luma.

Lakere lila thaj naučne radura sikaven kaj Romkinje si bića save šaj te keren sa, save postižu pire ciljeve, a brižnost savi si već vekoncаr urođime ande lende podstičil lengiri briga vaš romska zajednica thaj stvaranje maj lačhe luma vaš late.

Svaka katar lende stvarisardas thaj još stvaril maj lačhi luma vaš romska zajednica thaj država. Romkinje doprinosisarde thaj nastavin te doprinosin na samo sar domaćice, nego vi sar umetnice, naučnice thaj radnice.

Međunarodno djes e džuvljengo predstavljil djes kana e džuvlja zauzeisarde pe vaš pire hakaja; djes kana shvatisarde kaj šaj te borin pe vaš piro pravo glaso; djes kana kuhinja postanisardas izbor, a na moranje!

Džuvlja, Romkinje, amare sunarodnice, sikaven kaj o glaso e Romkinjengo si vredno, si zoralo.