Ropstvo e Rromengo ande Rumunija: amare phureder klečinde, a amen adjes ačhas

Ropstvo, robura, okovura — adjes si akala lava save smatruin pe daravne. Del amen pe kaj si nemoguće kaj periodi e ropstvako uopšte egzistisardas ande manušikani istorija, thaj često les bisteras thaj na spominisaras.

Iako na sas but dur, savremeno društvo ikljilo katar robovlasničko društveno sistemo, ande savo o dživdipe e manušesko — e robosko — sas bi vrednostesko. Kana adjes vorbil pe pal o robura, sa gindin pe pe američke crnce, save katar Afrika anenas te keren buti pe plantaže. Međutim, slično sudbina delisarde vi e Rroma ande Rumunija, pal soste cikno džanel pe.

E istorija e migracijaki e Rromengi ande Evropa sas surovo zaustavisardi vaš sa okola Rroma save nastanisarde pe pe teritorija Rumunijaki, ande oblast e istočne thaj južne Karpatenge. E romske grupe save ande dujto opaš e XIV vekosko resle ande Moldavija thaj Vlaška sas ando petvekovno ropstvo, thaj lengiri istorija šaj te poredisarel pe e istorijaja e crnačke populacijaki ande Sjedinjene Američke Države.

O prvo nepobitno dokaz pal o dživdipe e Rromengo severno katar o Dunavo si dokumento katar 1385. brš, savo si istovremeno vi prvo pisime dokaz pal o romsko ropstvo ande Rumunija. Akale dokumentosa o vojvoda katar Vlaška, Dan I, potvrđuil poklono e manastireske, savo maškar aver uključil vi saranda romske familije. Egzistirin vi aver slične zapisura, maškar lende vi okova katar 1388. brš, savesa o vojvoda Mirča Stariji poklonil vi e manastireske trin šel romske familije.

Tokom periodi e porobljavanja, e Rroma na sas len pravno status ande akala rumunske države — Vlaška thaj Moldavija — thaj zbog kodo na sas len nikakve hakaja. O robo jednostavno na smatrisardas pe pravno lice, nego isključivo vlasništvo pire gospodaroso. Akava shvatanje toliko lija maha kaj o robo na sas odgovorno vaš pire nedela — čoripe, mudaripe thaj slično — nego vaš kodo odgovorno sas lesko gospodaro.

Tek ando 1646. brš kodeksosa pod alav “Rumunsko zapiso pal o vaspitanje” utvrđuin pe hakaja thaj obaveze e Rromenge roburen ande Moldavija. Akava kodekso, na primer, katar robura rodel te pomožin pire gospodarose, a istovremeno predviđil kaj ako o robo priznajil piri krivica, te ovel maj blago kaznime, odnosno, sar si pisime ando kodekso, te ovel podvrgnuto “razumne kaznenge” save bi realizuinde pe bičosa ili štaposa.

Takođe, akava kodekso omogućuil kaj o robo šaj te žalil pe pe pire gospodarosko ako o gospodaro prilikom kazna koristil “gola oružja”, savesa bi šaj ugrozisardas e robosko dživdipe. Ande praksa, vlasniko e robosko šaj sas te kerel so god mangela pire robosa, pa čak vi te mudarel les.

Kana si pučipe pal o brak maškar robura, akava kodekso omogućuil kodo, ali isključivo uz saglasnost e gospodarengiri. Ako e robura pripadisarde različitim gospodarengere, trubun sas te oven len saglasnosti katar duj gospodara. Ande praksa, gospodara bi angle sklapanje e brakosko dogovorisarde pe, thaj jekh katar e gospodara bi kinelas e robos, savo bi palo sklapanje e brakosko nakhlas ando vlasništvo akale gospodaroso. Plaćanje šaj sas te kerel pe somnakaja ili trampaja — robno zamenaja.

O zakono e Vlaškako sadržil iste principura, ali si maj koncizno. Prema akale zakonoske: “Cigani bijan pe samo sar robura; svako kas bijandila daj ropkinja vi vov postajil robo; gospodaro naj les pravo pe dživdipe e roburengo; pravo e gospodaroso pe robo odnosil pe samo pe pravo te biknel les ili te otuđil les; Cigani bi gospodarengo avena robura e knezoske; brak maškar robura ka ovel priznato; ako brak sklopil pe maškar robo thaj slobodno lice bi džanipe e gospodaroso, avela dži razdvajanje.” Akala sas glavne uslovi utvrđime zakonosa dži ukidanje e ropstvako ande duj rumunske kneževine.

Bi nikakve hakajengo thaj bi nikakve sredstvengo vaš dživdipe, romske robura sas potpuno zavisne katar pire gospodara. Obaveze e muršengi sas poljoprivredne thaj aver phare butja, dok e džuvlja, pored maj lokhe butja, sas zadužime vaš održavanje e imanja, pre svega e kherengo, pire gospodarengere. Najšukar Romkinje bičhalenas te masirin pindren e važnije posetiocen, ili te boravin nekoliko djesa pe lengere posedi.

Uvođenjem evropske norme ande društveno-politička stvarnost e rumunske društvoski, bijandili vi ideja pal e “emancipacija” e roburengi. Stvarura praktično promenisarde pe ando 1843. brš donošenjem akto savesa ukidil pe ropstvo vaš e Rroma ando vlasništvo e državako. Štar brš kasnije, ko 11. februar 1847. brš, Narodna skupština, pe predlog e knezosko Bibesku katar Vlaška, jednoglasno usvojisardas zakono pal e emancipacija e Rromengi save pripadisarde mitropolijake, episkopijen thaj manastiren.

Procenil pe kaj akale aktosa oslobodisarde pe maj but katar 200.000 Rroma. Samo o manastiro Kozija ando piro vlasništvo sas les 2.088 romske familije, dok ando prahovsko okrugo manastiren pripadisarde 8.870 romske familije.

Skoro pandž vekura ropstvako ande Rumunija još uvek si istorijski garavdi thaj naučno bi važnosti činjenica. Amen Rroma, narodo savo nikad na ratosardas vaš piri država niti ande piro alav, istorijski predstavljisaras kolateralno šteta e ratonengi thaj e krizengi.

Katar o navedimo teksto osećisaras e patnja amare purkengi thaj adjes na ka dozvolisaras kaj kaja patnja te nastavil pe. Adjes amen Rroma, katar sa Evropa, phutras udara e bisterde istorijake — na samo te bićhavas amen pe sećanje, nego vi te keras maj lačho anglunipe vaš e naredne generacije. E Rroma ka oven uključime ande glavne političke procesura, ka oven deo e ekonomskog barjaripasko e državako, thaj ka odlučuin korkoro vaš peste.

Amare preci sa piro dživdipe sas pe čanga, kaj amen adjes te šaj ačhas. Zato adjes ačhas uspravno thaj barikano, thaj ponosisaras amen kaj sam Rroma!