Rrom ande vrjama koronaki

Dal e Rrom šaj anen penge vorrtimata, penge fundoske vorrtimata ande vrjama korona virusoski? O ustavo Srbijako del, kana anelpe o vanredno stanje thon pen mere save šaj rigaren katar nesave manušane thaj manjinske vorrtimata. Save kodola vorrtimata avena, zavisne katar e sajekhtuni situacija savi kerrda vanredno stanje. Koja so džanas si ke naj vorrtimata palaj save si ograničenje šaimasko ande vrjama katar o vanredno stanje. “  YUCOM – Jekh katar e maj bare vorrtimata pala amende si: vorrtipe palav trajo, paćivalipe, thaj korkorrimasko baripe katar o manuš, sar vi bi mukhlipe katar o fajtaki thaj paćaki mrza. Vanredno stanje ande Srbija ando si ando 15. marto, de antunćara e Vlada anda but mere savenca trubulas pes te ačhavelpe o buljaripe katar o korona virus. Maj bitno mera si ograničenje thaj bi mukhlipe phirimasko. O gindo katar kala mere si arakhlipe katar sa foroneske, numa o ćaćipe sikavel vareso aver. So avela kolenca saven naj sajekhtuni startno pozicija ando prastipe palav maj lačho than ando amalipe? Kana nevo korona virus ( COVID-19) dabdinel Rromane amalimas ande Evropa, šaj das gindo ke kerena baro nekazo ke e Rrom si maj bi-zurale ande epidemiološko kriza. Koja so avilja ande Evropa, ande palune brš, sikade ke si e Rrom but bi-zuralo amalipe kana si kala avilimata andaj kodja kaj naj len pašipe vuže pajeske thaj kanalizacijake. Sar te halaven e vas kana naj tumen pašipe kav vužo paj ando 21. veko po maj barvalo kontinento ande ljumlja? Kaj e love naj problemo, numa o paj. Bi lačhi infrastruktura thaj cikno pašipe sastimaske sistemoske, bokhalipe, bi-lačho vjastipe andaj preventivne mere, bare gustine katar o naseljeljenost ande cere kaj trajisaras si numa teljaripe ande bari huv katar e problemurja kaj si e Rromen anglav COVID, aj akana e virusosa si sa maj gore. E Rrom carra keren bući khere, e bući butivar magel inklistipe andaj kodja kaj but džene bučharen pes kidimasa katar e sekundarne sirovine, arrljanca, bašalimasa, thaj nadničarske bućanca. E mere save e Vlada anda anen korkorrimaski izolacija, anen uticaj pe poćina so anel dži kaj čhorripe thaj bokhalipe ando Rromano amalipe. E Rrom ći merena virusostar, merena bokhatar. Bi-dulmutano svato e predsednikosko katar o koordinaciono telo palav praćenje strategijako palav socijalno uključivanje Rromengo ande Srbija e Zorana Mihajlović bahćarrda o ljumljako djes Rromengo thaj phenda ke e Srbija si lengi phu, vi ke e phu sajekh djes marel pes te e Rrom aven vorrtosarrne članurja katar o amalipe. Aj pušas amen sar te avas vorrtosarrne kana sam bokhale thaj naj amen pašipe kav paj, aj pašaj kodoja san sajekh vrjama bi-dikhlino katar o državako sistemo. De lujara 16. marto ačhado si o bućaripe katar e anglaj školske ustanove, školake thaj vučhe školake ustanove. O sićipe avela sikado po  RTS 3, platforma RTS Planeta, sar vi internet platforma palav sićimos. So avela e čhavorrenca thaj terrnenca save si jekh katar e rigarrde amalimata save naj numa ideološki rigarrde, numa vi institucionalno rigarrde? Hala amen e griža andaj terrne Rromen bejacengo thaj terrnengo ando Rromano amalipe. Sar te dikhen o školsko program kana naj tumen struja, internet thaj aver tehnika? Sar te inkerrdon tumen kodolate kana san Rrom/Rromni savi našti ćaljarel vi fundome fiziološke trubulimata, pušas amen dal si o problemo ande Rrom vaj ando phujako sistemo savi mukhel kasavi situacija vi sar si khatek po papiri palaj peske foroneske, te lele sama thaj dele paćivalo trajo. Sar ke kodoja naj gorate, aven vi e ćaće vasteske rigarrde. O dominantno diskurs došarel numa e jekhen thaj jekhan fajke ke si von numa došala korkorre palaj sa griže. Kasavi pinta, savi čhudel pes numa po Rromano amalipe, zurjarrdi si vi e barimasa katar e ćaće vasteski rig  amende thaj ande Evropa. E bi-tolerancija, diskriminacija, sar vi sigate napadurja pe terrne Rrom thaj Rrom uopšte, vi maj dur si khatek sajekh djes. Ande palune brš, naisarimasa palav IPA pašimaske fondonenge Evropske Unijake ankaldo si palaj Rrom 7,5 milionurja evro, sart vi o projekat kaj maj dur ankalela palaj Rrom 20 milionurja evro. Numa, po fundo katar e rodimaski analiza kerrdine katar o Opre Roma pokret ande 16 thana pe Srbija avas dži kaj aver-džanglune rezultaturja. O Rromano amalipe si vi maj dur ugroženo po gor e trajosko. Rrom thaj Rromnja musaj kidenpe thaj len pengi zor maškar pende. Musaj sikaven e phujake ke naj numa sikade thaj xarrnike maj lačhe bućake, save si smnca katar e ekonomsko reprodukcija, numa ke si von kola save šaj utičin pe zakonurja save anenpe, ke von si kola save pušen pen ando getimos katar penge problemurja, a na butdžangle manuša save keren ande lengo than svato. Ke amen sar o krrlo Rromane amalimasko paćas thaj maras amen palaj kodoja.

OPRE ROMA!!!