Roma: Sar te meril pes o uspeho e popisesko ande Srbija
Srbija organizuil popis e stanovništvosko, domaćinstvengo thaj stanurengo ando periodo taro 1 dži 30 oktobro 2022. berš. Akaja „statističko operacija“, savi kerel pes svako deš berša, isi la bare implikacije sa e zajednicenge ando them. Istorijski dikhindo, amen e Roma samas potcenime ande sa e zvanične popisura. Andar akava isi različite razloga: istorijsko ugnjetavanje thaj nepravda; dar taro etničko profilisanje; društvena stigmatizacija thaj asimilacija; etnički pristrasna metodologija thaj nejjednakost ande politička zor. Paš sa akava, phari situacija oko nesigurno življaripe, iseljavanje, nezaposlenje, dinamične migracije, obrazovne razlike thaj čhibake barijere dodatno den doprinos akale izazovenge. Kritično pitanje si: Da li e Roma šaj slobodno te izjasninen pes palo pengi nacionalno pripadnost po popis e stanovništvosko, domaćinstvengo thaj stanurengo ande Srbija — thaj sostar si akava važno?
Srbija prikupljil etničke thaj demografske podatke taro 1866. berš. Amaro broj si zabeležime thaj potcenime ande sa dosadašnje popisura. 25.543 Roma si zabeležime po popis stanovništvosko 1866. berš; 34.066 ando 1884; 52.181 ando 1948; 58.800 ando 1953; 9.826 ando 1961; 49.894 ando 1971; 110.959 ando 1981; 138.645 ando 1991; 108.193 ando 2002; thaj 147.604 ando 2011. Podaci andar e zvanične popisura naj tačne, posebno andar o nekonzistentno demografsko kretanje thaj kana poredil pes aver podatkenca javne institucijengo thaj predstavnikengo e Romengo.
Džanas kaj amen isi but majbut nego 147.604, ajci sar sas zabeležime po poslednjo popis ando 2011. Amen Roma isi amen oko 500.000. Po poslednjo popis na izjasnisajle 220.735 manuša, thaj ande kategorija „nepoznato“ još 99.714. Prema procenama ande lokacije kote si prebrojime akala duj kategorije, značajno broj činena Roma save na deklarisajle po popis. Isto, procenil pes kaj maškar 150.000 thaj 200.000 Roma si identifikovime sar aver zajednice, posebno ande zajednice kaj isi značajno prisustvo dominantne većine ili aver manjinenđe. Međutim, haljardam sostar garavel pes čačo broj e Romengo. Te o popis sikavel kaj amen sam majcara, aver ka nastavinena te koristinen amare resursura, često i protiv amende. Vakerel pes i palo majbare mogućnosti za korupcija, andar so sredstva save bi trebujas te oven namenime e Romengo rasipinen pes andar statistika savi na sikavel kote si čače problemura thaj kaste si najbut potrebno podrška e themeski.
Amen preživljavas but prepreke te slobodno učestvujinas thaj te izjasninas amari nacionalno pripadnost. Majbut sar 100 berša amare podaci zloupotrebljinen pes, a na koristinen pes za progres amare zajednicako. Na sas mehanizmura za praćenje save bi garantisarde mogućnost te slobodno izjasninas pes thaj odgovarajuće mere zaštite podataka. Konsultacije palo keripe thaj testiranje popisne pitanjengo, definisanje klasifikacijengo ili dizajniranje metodologijako thaj instrumentengo popisivimaske najčešće sas svedime po kvazi-konsultacije za politički marketing thaj pravdanje javne thaj EU resursengo. Amen naj amen odgovarajuće than ande strukture save sprovodinen popis.
E Romen popisujinen uglavnom popisivačura save naj osetljive thaj koristinen subjektivno rasuđivanje palo nacionalno pripadnost, često izbegavajindoj „phare dostupne“ romane zajednice ili samo delimično prebrojavajindoj e Romen. Široko rasprostranjene stereotipura, predrasude, diskriminacija thaj organizovane pritisci thaj nasilje aver dominantne nacionalne manjinenđe dovodinena dži odova kaj značajno broj e Romengo protiv pengi volja izjasnil pes sar Mađarura, Bulgarura, Rumunura, Bošnjakura, Slovakora ili Albancura.
Amen vekovima živinas ande Srbija ando duho e mirosko thaj slobodako sa savorenca, za razlika taro aver save avile te osvajinen thaj te pljačkinena, te širinen nasilje thaj te ratujinen. Amen uvek borisajlam za sloboda, za than savo amenge pripadil. Samas poreske obveznikura, majlačhe radnikura ande but oblasti. Borisajlam za amari sloboda, ali i za sloboda e Srbijaki. Bez obzira po amari bolna istorija, amen nikad na prolijasam averesko rat kroz rat ili terorizam; nikad na odvojisajlam niti proglasisardam amaro them. Imas vizija e čovečanstvoski ande lesko najlačho obliko, kamindoj džuvdipe thaj sloboda te ačhovas odova so sam: ponosne thaj slobodne, te na definisaren amen aver, nego amen korkore.
Borisajlam za amaro glaso ando odlučivanje te menjas phari situacija ande savi arakhas amen. Uprkos nepravda, amen sam uspešne, kreativne, vredne, talentovane thaj hrabre; amen sam ponosne manuša, ponosne Roma, ponosne Srbi. Zahvaljujući amare precenge, avilam najbari etnička manjina po kontinento. Te živinasas ande jek them, ovelamas značajnija populacija nego većina pojedinačne članice e Evropska Unijako. E Roma si odova čemu Srbija thaj Evropa težinen: raznolika thaj ujedinjena zajednica savi napreduil sa kosmopolitska vizija saradnjako.
Srbija pripadil i amenge. Amen sam Srbija thaj akate sam te ačhuvas. Isi amen zajednička borba za sloboda. Okola save mangline te len sloboda e Srbijatar palem zuraljona. Moras te borinas amen zajedno za sloboda ande Srbija. Amen, Roma, mangas kaj Srbija te ovel slobodna. Paćas kaj ande Srbija šaj te ovas slobodne thaj te ovas odova so sam. Međutim, Srbija mora thaj šaj but majlačhe. Naj samo pitanje amare formalno dinde hakajengo thaj slobodengo, nego i pitanje obezbeđivanja suštinske promene za amari sloboda gindipaski, vakerdimaski thaj delovanjaski.
Amendar dikhindo, Srbija šaj te ovel slobodna samo te stvoril okruženje odgovornosti za proporcionalno reprezentacija ando javno thaj političko džuvdipe thaj za suštinski progres amare zajednicako. Bare, složene thaj razvijene nacije e themeske zasnovime si po razlikendža, a na po sličnostendža. Ande akala thema, različite grupe sikaven pes sar jednako vredne članura nacionalne familijake. Međutim, but aver nacije si zarobime taro elite određenih etničke grupengo, save averen isključisarde andar politička zor. Akava dovodisarda dži secesionizam, građansko rati thaj etničko čišćenje.
Naj mudro kaj Srbija te ačhavel većina e Romengo bi butjako, te živinen ande bilačhe stambene uslovura thaj te len čhavora ande škole telal standardo. Naj odgovorno kaj Srbija te toleril problemura slabone kontrolake javne institucijengo thaj odlukengo save utičinena po Roma. Naj održivo kaj Srbija te toleril realnost ande savi isi konkurentne izborura, ali naj but iznenađenja palo odova savi partija ka pobedil. Naj bezbedno e Srbijake te dozvolil neonacističke rulje te zlostavinen amari zajednica, a kaj lokalne vlasti gradinen zidura te izolujinen amare manušen thaj te namećinen prinudne iseljavanja. Ni jekh amendar našti toleril nasilna policija, vladavina oligarhijaki, neefikasna thaj ravnodušna birokratija, nepristupačno pravosuđe thaj elita savi prezirel vladavina zakoneski thaj na odgovaril nikase osim peske korkori.
Međutim, mudro si e Srbijake te prepoznal kaj amaro broj, ternipe, radna snaga, preduzetništvo thaj glasačka zor si suštinsko značajesa za amari majlačhi budućnost, budućnost e Srbijaki thaj budućnost e Evropaki. Amen razvijinas amen ando džanglipe. Broj romane studentengo thaj diplomirime manušengo, novinarengo, pisacengo, državne službenikengo, doktorengo thaj nastavnikengo sve majbut barjol ande posledne duj decenije. Osim akava, amen sam akterura save šaj značajno te promeninena politička situacija. Te glasinasas za kandidatura jek thaj možda pretežno romane partijake, imas preokretno glaso ande nacionalno skupština. Takođe, isi amen značajno prisustvo ande but opštine thaj forura, kote politička zor često si najvažnija kana si pitanje osnovne hakaja thaj mogućnosti, thaj dodeljivanje javne resursengo thaj investicijengo. Štaviše, Srbija suočinel pes sa ozbiljne demografske thaj ekonomske izazovenca ande budućnost.
Srbija mora te prepoznal kaj amen Roma sam najbrže barjardo demografsko segmento ando them, vitalno značajno za ekonomska budućnost e Srbijaki, dikhindoj lako ekonomsko barjaripe, barjardi potreba za radna snaga thaj starenje stanovništvosko. Amari ekonomska isključenost si preskupa, kerindoj gubitkura BDP-eskere ande milijarde evrura, fiskalne gubitkura thaj trošenje pe socijalna pomoć. Amari zor thaj potencial si jedine izvori nade za transformacija amare budućnostaki thaj blagostanja za sa e građanura ande Srbija. So si lačho e Romengo, lačho si za budućnost e Srbijaki!
Zbog odova, amenge Romengo, barometro uspeha akale popisesko si nivo sloboda izjašnjavimasko palo nacionalno pripadnost, ando relativno smisao prema čačo broj e Romengo ande Srbija.
Autoro si direktoro za demokratija thaj upravljanje Kancelarijako za romane inicijative otvoreno društvo
Preuzeto taro: Novi Magazin