Uticaj elementarne nepogodengo po romani zajednica
Sažetko
Istraživanje si sprovodime ande duj navratija. Prvo put ando 2020. berš metodosa polustrukturisime intervjuosko thaj informacijenca andar chat bot, sa uzorkom taro 1000 ispitanikura. Dujto put si sprovodime ando oktobro 2021. berš anketiranjasa po tereno, sa uzorkom taro 31 familija.
Ciljo istraživanjasko si ispitivanje uticaja elementarne nepogodengo po romani zajednica, sar i odova da li lokalne institucije reagujinen thaj keren vareso po pitanju prevencija. Ande pojedine lokacije — Prokuplje, Šainovac, Kragujevac — pogođime familije ni palo komisijsko procenjivanje naknade štete na dobijinen odgovorura, dok ande aver lokacije komisija kana kerel uviđaj donosi odluka kaj naj osnovo za naknada štete.
Jekh andar rešenja save bi pomožisarde ando sprečavanje thaj prevencija elementarne nepogodengo si kaj amari zajednica te učestvuil ande krizne štabura ande budućnost, kana ajse katastrofe dogodinen pes, andar so si jasno kaj odova si preduslov te osiguril pes jednako tretmano institucijengo. Takođe, poplave imasarde značajno negativno uticaj po zdravstvo thaj ekonomija.
Ključne lava: vremenske nepogode, romani zajednica, romane naselja, uticaj, uzrok nepogodengo
UVOD
Telal elementarno nepogoda smatril pes događaj uzrokovime delovanjem prirodne zorengo, savesa prekidil pes normalno odvijanje e džuvdipasko ande mera savi prevazilazil redovno sposobnost pojedinco thaj lokalne zajednicako te oporavin pes bi pomoći e themeske, thaj prouzrokuje materijalna šteta savi si majbari taro budžeto jedinica lokalne samoupravako.
Vrste elementarne nepogodengo save ando najbaro mero pogađinen romani zajednica si poplave thaj požari. Dži poplave avel najčešće andar izlivanje rekengo, podzemne panjengo, bedemengo, pucanje cevengo. Roma si uglavnom naseljime ande gavura thaj po obodo forosko. Uglavnom ande akala oblasti najčešće živinel čorori radnička klasa savi našti te obezbedil egzistencija otpadom savo stvaril pes. Upravo štete zaustavljinen razvoj thaj onemogućinen poboljšanje infrastrukture.
Zbog odsustva adekvatne infrastrukture, ande khera završil bari količina blato. Istraživanje savo sprovodil pes nastanisajlo usled elementarne nepogodengo save pogodinde romani zajednica. Ispitivanjem po tema uticaja elementarne nepogodengo ande romane zajednice mangas te resas dži relevantne podatke palo odova sar nepogode uticajisarde po romani zajednica, da li kerdža pes buti po prevencija thaj sprečavanje akale problemengo.
Andar prethodne uzrokura istraživanja taro 1000 ispitanikura, po save ORS ando 2020. berš kerdža buti, dobijas podatke kaj lokalne institucije na kerde dovoljno po akaja tema, posebno ando konteksto romane familijengo save sas poplavime.
Važno si te ispituje pes uticaj vremenske nepogodengo po romani zajednica, ali isto ajse te ispituju pes i sistemske problemura sar so si izbijanje požarura save imasarde fatalne posledice. Akale istraživanjem mangas te resas dži zaključko kaj si neophodno te ovel Poverenikura za civilna zaštita andar redura romane zajednicake, save bi kerde buti po prevencija thaj sprečavanje elementarne nepogodengo.
Smatras kaj lačho primer praksako si kaj poverenikura za civilna zaštita te oven andar romane familije, te bi pitanje elementarne nepogodengo rešisajlo so majbrže. Postojil majbut primerura save sikavena kaj nadležne institucije na reagujinen. Varesave andar primerura si:
- Ando Kraljevo, taro 150 poplavime familije, 80 familije na dobisarde odšteta;
- Poplavime opštine — Ljubovija, Arilje, Ub, Mionica, Šainovac thaj Prokuplje — podnesisarde prijava štete nadležnim institucijenge, ali na dobisarde odgovorura;
- Ando Kragujevac, poplavime familije dobisarde dopis taro nadležne kaj naj osnovo za naknada štete;
- Ando Niš, nadležne intervenisarde selektivno.
Nadležne institucije na reagujinen ni kana si ando pitanje prevencija thaj sprečavanje akale problemengo. Postojil nekobor primerura. Kragujevac si jekh andar opštine kote nadležne institucije na keren khanči po pitanju prevencija ili sprečavanja akale problemengo. Problemo poplavengo ando Kragujevac postojil taro 2018. berš, pale isto problemo avilo ando 2019. thaj 2020. berš. Slična situacija si ande Prokuplje, Leskovac thaj Niš, kote ande posledne trin berša avel dži elementarne nepogode, a nadležne na keren khanči posebno po pitanju sprečavanja.
Tema — konteksto predmeta merenjako
METODO
Ciljo istraživanjasko thaj hipoteza
Akava istraživanje imasarda ciljo: prvo, ispitivanje uticaja vremenske thaj elementarne nepogodengo po romani zajednica; dujto, da li vareso kerdža pes po prevencija thaj sprečavanje akale problemengo; trito, save si predlozi za dalje buti; thaj štarto, te sikavel pes kaj poverenikura za civilna zaštita si neophodne te bi uključisardam romani zajednica ando donošenje odlukengo save tičinena pes lake korkori.
S obzirom kaj po početko 2021. berš avilo dži vremenske nepogode save negativno uticajisarde po sastipe e Romengo thaj Romnjengo, ali isto ajse imasarde negativno uticaj po ekonomija, kote sas poplavime thaj ugrožime oko 300 familije, očekuje pes kaj akala vremenske nepogode imasarde negativno uticaj i palo vremensko periodo taro 8–9 čhon.
Pokreto Opre Roma Srbija po početko 2021. berš sas ando kontakto sa opštinenca kote pojedine familije andar romane zajednice sas poplavime, te bi predstavisarde situacija oko poplave ande save arakhlile pes amare sunarodnikura. Zaključime andar akala susreti, uključujući i istraživanja po save kerdam buti, si kaj lokalne institucije na keren dovoljno po pitanju prevencija thaj sprečavanje akale problemengo.
Rešenje savo bi šaj te pomožil ande prevencija thaj sprečavanje elementarne nepogodengo po romani zajednica si poverenikura za civilna zaštita, save bi ande ajse situacije reaguisarde.
Uzorako thaj procedura
Ciljna grupa akale istraživanjaski si romani zajednica. Prvo istraživanjem ando 2020/2021. berš obuhvatisardam uzorako taro oko 1000 ispitanikura, odnosno 300 poplavime thaj ugrožime familije. Akale prilikaja koristisajlo metodo intervjuosa sa romane zajednicaja ande lokacije save si pogođime vremenske nepogodenca.
Lokacije — ukupno 15 — save obuhvatisajle prvo navratom istraživanja si: Kraljevo, Leskovac, Ljubovija, Kragujevac, Šarlinac, Šainovac, Prokuplje, Niš, Arilje, Smederevska Palanka, Krupanj, Osečina, Koceljevo, Mionica thaj Ub.
Dujto istraživanje si sprovodime po tereno ando oktobro 2021. berš. Akale putesa koristisajli metoda anketiranja sa individualno pristupo ande lokacije — Aleksinac, Niš, Leskovac, Prokuplje, Vladičin Han thaj Vranje — sa uzorkom taro 31 familija.
Instrumentura
Kana sprovodisardam istraživanje po akaja tema, za prikupljanje podataka taro ispitanikura koristisardam majbut metode. Prvo metodo si intervju, savo sas polustrukturisime, telefonskim thaj online dromesa. Intervju si adekvatan metodo istraživanja ande akava slučaj, s obzirom kaj podatke taro zajednica/ispitanikura den amen relevantne informacije.
Dujto metodo koristime ande akava istraživanje si anketa sa individualno pristupo po tereno sa romane zajednicaja. Osim intervjuura save sprovodisardam thaj terensko anketiranje, koristisajle i informacije andar chat bot sa zajednicaja.
REZULTATI
Tabela broj 1. Istraživanje sprovodime ando 2020. berš metodosa polustrukturisime intervjuosko thaj informacijenca andar chat bot
[Tabela ačhol akate]
Andar tabela broj 1 šaj te zaključinas kaj nadležne na reagujinen ando dovoljno mero po pitanju prevencija thaj sprečavanje elementarne nepogodengo. Isto ajse, komisija palo procenjivanje naknade štete na dostavil objašnjenje pogođime familijenge andar savo razlog naj osnova za naknada štete. Prema tabela broj 1, takođe šaj te dikhas kaj baro broj pogođime familijengo na dobijil odgovoro taro nadležne institucije palo komisijsko uviđaj.
Grafikono broj 1. Istraživanje sprovodime ando 2020. berš metodosa polustrukturisime intervjuosko thaj chat bot
[Grafikono ačhol akate]
Andar grafikono broj 1, istraživanjasa savo si sprovodime ando 2020. berš, šaj te dikhas kaj komisija ande 8% slučajura na avili po uviđaj, ande 17% slučajura delovala selektivno, thaj ande 75% slučajura komisija avili po uviđaj. Međutim, istraživanja sikavena kaj ande slučajura kote komisija avilas, odova na dija pozitivne rezultatija.
Andar tabela broj 1, čije rezultatija dobisardam istraživanjasa ando 2020. berš metodosa polustrukturisime intervjuosko, šaj te zaključinas sledeće:
- Komisija avel po uviđaj, ali familije save si pogođime na dobijinen odšteta taro nadležne institucije;
- Komisija avel po uviđaj, ali odgovoro naj ni palo duže vreme;
- Komisija avel po uviđaj tek 30 divesa palo slanje dopisosko, ali bi pozitivne rezultatengo;
- Komisija donosi odluke kaj naj osnovo za naknada štete.
Grafikono broj 2. Rezultatija istraživanja andar oktobro 2021. berš, sprovodime metodosa individualno anketiranja po tereno
[Grafikono ačhol akate]
Po grafikono broj 2 sikavde si rezultatija istraživanja taro terenske posete, savenca obuhvatime si ukupno 31 familija ande lokacije Aleksinac, Vranje, Vladičin Han, Prokuplje thaj Niš. Ande većina slučajura, odnosno prema 61% ispitanikengo, komisija avili po uviđaj, dok kod 39% ispitanikengo komisija na avili po uviđaj.
Grafikono broj 3. Da li isplaćime si odšteta taro nadležne institucije — rezultatija istraživanja andar oktobro 2021. berš
[Grafikono ačhol akate]
Po grafikono broj 3 šaj te dikhas kaj 90% ispitanikengo na dobisarda odšteta taro nadležne institucije, dok 10% dobisarda. Podaci dži save reslam proizašle si andar istraživanje sprovodime ando oktobro 2021. berš metodosa anketiranja po tereno.
Odšteta savi familije dobisarde taro nadležne sas ande iznos taro 5.000 dinara dži 20.000 dinara. Visina naknade štete odredil pes prema procena komisijaki. Postojinena pandž kategorije, a najbaro iznos naknade savo šaj te dobil pes si 600.000 dinara.
Grafikono broj 4. Da li institucije kerdine vareso po pitanju prevencija thaj sprečavanje akale problemengo — rezultatija istraživanja andar oktobro 2021. berš
[Grafikono ačhol akate]
Po grafikono broj 4 šaj te dikhas kaj institucije ande 65% slučajura na kerdine khanči po pitanju prevencija ili sprečavanje problemengo savenca romani zajednica suočinel pes tokom elementarne nepogode. 35% ispitanikengo odgovorilo kaj institucije reaguisarde.
Prema istraživanju sprovodime ando oktobro 2021. berš metodosa anketiranja po tereno, reslam dži zaključko kaj okola lokalne institucije save reagujinen, na reagujinen po način savesa bi problemo sas potpuno rešime. Lokalna institucije ande akava slučaj reaguisarde po kratkoročno nivo.
Ando nastavko si sledeće primerura sar lokalne institucije reaguisarde palo elementarne nepogode:
- Aleksinac — familijake savi doživilja nesrećno slučaj ande savo izgubisarde kher ando požaro andar bilačhi instalacija, nadležne obezbedisarde pribor za hrana, odeća, higijenske thaj prehrambene pakete.
- Lepenica, Vladičin Han — 10 porodične khera sas poplavime ando 2020. thaj 2021. berš. Nadležne sanirisarde problemo čišćenjako akale lokacijako.
ZAKLJUČKO THAJ IMPLIKACIJE
Andar upral navedime podatke, po osnovo istraživanja savo ORS sprovodisarda ande duj navratija, resas dži zaključko kaj si zabrinjavajuće podatke palo odova ande savo mero nadležne institucije na reagujinen dovoljno po pitanju prevencija thaj sprečavanje elementarne nepogodengo. Odova za posledica isi ponavljanje elementarne nepogodengo thaj negativno uticaj po ekonomija thaj sastipe e Romengo thaj Romnjengo.
Poverenikura za civilna zaštita si neophodne te bi uključisardam romani zajednica ando donošenje odlukengo save tičinena pes lake korkori. Naime, paš navedime činjenice, nadležne institucije prilikom komisijske uviđajura ačhaven pogođime familije bi odgovorengo, dok averenge aven odgovorura kaj naj osnovo za naknada štete.
Upravo andar prethodno navedime primerura nadležnih institucijengo, amenge si neophodne poverenikura za civilna zaštita andar romane zajednice. Poverenikura za civilna zaštita šaj te oven rasporedime ande određena mesna zajednica, zavisno taro odova kobor Roma isi ande jekh područje. Lokalno samouprava odredil broj poverenikengo po mesna zajednica, zavisno taro broj stanovnikengo ande određeno područje.
Lokalne institucije na kerde dovoljno ni ando konteksto romane familijengo save sas poplavime. Na objasninde zakonura, procedura thaj neophodne uslovura za sticanje akale hakajesko, uključujući kriterijuma za procena različite kategorijengo štete thaj procena sredstvengo za oporavak.
Te bi na ponovisajli katastrofa savi pogodisarda romani zajednica, poverenikura za civilna zaštita si rešenje savo šaj te koristinas, te bi pitanje elementarne nepogodengo rešisajlo so majbrže thaj te bi avilo dži lenđi prevencija.
Opre Roma Srbija predložil kaj lokalne institucije ande ajse slučajura objasninen zakonura, procedure thaj neophodne uslovura za sticanje hakaja kana dogodi pes elementarna nepogoda, thaj po ajso način pomožinen romane familijenge save sas pogođime. Takođe, procena štete mora te ovel srazmerna čače štetasa po objektura.
Isto ajse, nadležne ande budućnost na trubul te deluju selektivno prilikom procena naknade štete. Trubul te utvrdinen posledice elementarne nepogodengo kod romane familije thaj te keren buti po prevencija thaj sprečavanje akale nepogodengo.