Draga Srbijo, soske san ćutke?
Poštovane thaj poštovani,
Informisaras tumen kaj po 12. mart 2021. berš, efta osobe romane nacionalnostake doživisardine tragedija zbog strujno udaro savo ačhilo oko 16:30 pe ćošak e ulicengo Milorada Jovanovića thaj Galipoljska, ande beogradsko opština Čukarica.
O pokreto Opre Roma Srbija odmah posetisardas o naselje thaj utvrdisardas kaj avilo dži strujno udaro katar neobezbedime dalekovodo, palal soste e čhave sas udarime strujasa. E familije odmah akharde hitno pomoć, ali hitno reakcija na sas. Palal svedočanstva e familijengo, hitno pomoć avili tek palal paš sahato.
Zbog gova, e roditelja sas primorime te transportuin e čhaven dži Dečja klinika ande Tiršova korkore, zaustavljindoj prolazniken po drom. Zlatko Đurić, službeniko Uprava granično policijako, sas prvo manuš savo po petak arakhlilo paše thaneste kaj efta čhave sas teško povredime ande Galipoljska ulica, kana udarila len struja katar dalekovodo.
Zahvaljujući Đurićeske, savo slučajno arakhlilo odori, e čhave transportuisarde si privatnim vozilosa dži Dečja bolnica ande Tiršova, kaj još uvek primin lečenje. Gospodin Đurić si prepoznime sar heroj katar i romani zajednica, pa akhardam les ande live emisija savi organizuisaras.
Nažalost, šov čhave dobisardine teške opekotine opasne vašo dživdipen, uključujući vi jekh punoletno manuš savo prebacime si ando Urgentno centro. Amaro pokreto phandilo pes e klinikasa thaj stalno pratisardas o stanje e čhavenengo. Dobisardam informacija kaj duj čhave si ande životno opasnost sa oko 80 procenti opekotinengo pe telo. Nažalost, ičera dobisardam informacija kaj jekh katar akala duj čhave podlegnisardas povredenge.
Istovremeno, amaro pokreto kontaktisardas državnog sekretara MDULS-a, Stevana Gligorina, thaj manglas lestar te posetil romano naselje thaj te utvrdil save hitne mere si neophodne vaši bezbednost e familijengo thaj e naseljako, ali vi vašo oporavipen e čhavenengo palal lengoro izlazak katar bolnica.
Stevan Gligorin akhardas e predsednikos e gradsko opštinako, Srđana Kolarića, thaj gradsku sekretarku vaši socijalno zaštita, Natašu Stanisavljević. Jekh katar e prve donosilacia odluka save posetisarde akava naselje sas gradonačelnik Beograda, savo ande izjava pe beogradsko portalo phendas kaj posetisardas e čhaven, kaj si but zabrinime zbog nesreća savi ačhili ande Čukarica thaj kaj najbolji doktoria brinin pes palal lende.
Palal gova, akava naselje posetisarde vi narodno poslaniko Dragoljub Acković, članica NSRNM Sonja Mitrović Lukić thaj predsedniko NSRNM Dalibor Nakić. Ministar Lončar obećisardas kaj i država ka kerel sa so si moguće te e čhave oporaven pes katar povrede, vi ande smisao bolničko lečenje, vi ande smisao rehabilitacija.
Kana Pokreto vaši podrška e Romenge ande Srbija pučhlas so šaj te keras te sprečinas gasave slučaje ando avutnipe, o ministar odgovoril kaj si neophodno te obezbedin pes sa e uslovia vašo dživdipen e Romenge avral gasave nebezbedne naselja, thaj kaj sa amen trubul te uključisaras amen ando proceso kaj e Roma živinen ande naselja save ispunin sa e uslovia, kaj nane ande opasnost katar jag, poplave thaj sa aver so šaj te dovodil dži gasave slučajevi.
Akaja si bari tragedija vaši romane čhave, vaši romane familije, vaši romani zajednica, vaši sa i Srbija. I tragedija si još majbari zato kaj akava moglo te ovel sprečime odgovornim ponašanjesa e državako thaj e institucijengo. Dekade čororipnasko, nejednakostako thaj ignorisanje akale realnostako nane lačhe vaši Roma, ali nane lačhe ni vaši Srbija.
E Roma si kotor e rešenjako vaši Srbija. Amen sam najlojalnija, najbrojnija, najterni thaj najdinamičnija nacionalno manjina ande Srbija. Ignorisanje akale činjenicako blokiril ostvarivanje e punog potencijalosko e romane zajednicako. COVID-19 sikavdas kaj ignorisanje e situacijako ande amare zajednice izložisardas amen but majbare rizikoske katar infekcija thaj meripen, vaj dži gova kaj xasaras vi godova tikno napredak ande obrazovanje vaj prihod, savo sas amen.
Pašal gova kaj odmah posetisardam e familijen e ciljosa te pomožisaras len direktno, probisardam te vazdas akava pitanje ande opšta javnost. Pisindam sa e nadležne institucijenge, sas amen stalno kontakto e bolnicasa thaj e roditeljenca, pisindam e vlastenge, pisindam ambasadenge, patrijarhoske, muftijake, sa e medijenge — pisindam savorenge.
Ande sa e obraćanja thaj pisma save bičhaldam, manglam samo jekh stvar: te ačhavel pes ignorisanje e realnostako savi mudarel amare čhaven, thaj te svako, kroz piri uloga, del doprinos e promenake akale realnostaki.
Međutim, reakcija pe gova si palem ignorisanje.
Katar o dives e nesrećako dži ađive, samo nekobor medija objavisarde vest kaj i nesreća ačhili. Skoro ni jekh medij na pogodilisardas o uzroko e nesrećako — na jag, nego strujno udaro ando konteksto majširo društveno isključenje thaj nejednakost — thaj apsolutno ni jekh medij na vazdas pitanje odgovornostako e vlastengo.
Međutim, baš akala divesa, e medija nekako slučajno arakhlile kaj si potrebno te vazden pitanje zanemarivanja e čhavenengo ande romane naselja, thaj palem počnisarde akcija demonizovanja e Romenengo thaj prebacivanja krivica pe žrtva.
E vlasti na odgovorinde. I džamija na odgovorindas. E ambasade na odgovorinde. E međunarodne organizacije na odgovorinde.
Amen sar društvo dočekisardam te ignorisaras problemo savo dovodil dži meripen amare čhavenengo. Veruisaras kaj akava si signo amare moralno padako. Veruisaras kaj samo kolektivno reakcija sa akale akterengo šaj te puterel akava pitanje.
Opre Roma Srbija