Kaj sam amen, e Roma, kana i COVID-19 pandemija počnisajli?

I pandemija palal o širipe e COVID-19 virusosko pogodisardas sa o them thaj sikavdas kaj o them si globalno phandlo, ali vi kaj o kapitalističko thaj liberalno sistemo si nestabilno kana naj obrt kapitalosko. Thaj na samo i nestabilnost e sistemoski, nego akava nevidljivo fenomeno sikavdas o čačutno muj e moderno društvengo, katar save avile avri sa e društvene devijacije thaj dukhimata save o društvo garavel.

O procento e čorore thaj ranjive grupengo ovelas majjasno, thaj na samo dikhljivo, nego sar fenomeno postavisajlo sar pretnja e društvene održivostake. But phuva, čak vi okola save si ande tržišno ekonomija, te stopirinen o širipe e virusosko vašo intereso e manušengo thaj e društvosko, andine seria merengo.

Akala mere šaj te delinen pes ande trin segmentia: zdravstveno, socijalno thaj ekonomikano segmento.

Pošto o viruso direktno odnosil pes pe fiziološko sastipe e manušengo, angleder line pes zdravstvene mere sar moravipe e vastengo, phiravipe maskengo thaj sa e mere save si usmerime te sprečinen o širipe e virusosko po zdravstveno nivelo.

Dikhindoj kaj o viruso širil pes kapljičnim dromesa thaj kontaktosa avere manušenca, i država andas seria socijalne merengo, pe save e manuša još uvek phares naviknin pes, čak vi palal nekobor čhona e virusoske. Akala mere angleder odnosin pes po socijalno distanciripe od 2 metra, ograničimo broj manušengo ande zatvorime thaj putarde thania, način pozdravljanja thaj aver.

Međutim, so majbut pogodinel e phuva si uticaj e virusosko po poslovno sistemo thaj po ekonomikano sistemo generalno. Kana avel iznenadno prekidanje e tokosko e kapitalosko, zbog karantino, avel dži nestabilnost e sistemoski thaj pretnja e ekonomikane kolapsoski.

Ande gova smisao, i država Srbija andas paketo ekonomikane merengo, save si delime pe mere save odnosin pes pe pravne subjekti thaj mere save odnosin pes pe pojedinci.

E ekonomikane mere save si dži akana line uključuin:

1. Odlaganje e obaveza vašo vraćanje kreditosko, odnosno moratorijumo, vaši pojedinci, poljoprivrednikia, preduzetnikia thaj firme; smanjivanje referentne kamatne stope za 0,5 procenti dži 1,75 procenti; poreske mere ande vreme e vanredno stanjosko; ograničavanje cena thaj marži osnovne životne namirnicengo.
2. Jednokratno finansijsko pomoć vaši penzioneria thaj odloženo plaćanje troškovengo; po 24. april i Vlada Srbije andas uredba palal isplata 100 evra sa e punoletne građanenge save živinen ande Srbija thaj isi len važeća lična karta; programo “Moja prva plata” vaši učenikia srednje školengo thaj studenti.

Palal sa e mere save i država andas, šaj te keras prototipo e manušesko pe kaste akala mere odnosin pes. Gova si, angleder, manuš kas isi krovo upral o šero, paj vašo piće thaj struja. Gova značinel kaj leske osnovne egzistencijalne potrebe si zadovoljime.

Palal gova, verovatno si gova manuš savo si socijalno aktivno, pa i država morala te anel mere vašo distanciripe thaj okupljanje. Thaj najvažnije line mere, ekonomikane mere, odnosin pes pe manuša save si angleder preduzetnikia, pa isi amen subvencije, smanjivanje kamatne stope thaj aver. Te gova manuš nane preduzetniko, onda si, ando najlačho slučaj, formalno zaposleno, verovatno ande državno firma. Les isi minimum srednjo obrazovanje thaj si punoletno.

O glavno pitanje akate si: so ačhel e čorore thaj socijalno ugrožime grupenca save si isključime katar o glavno tok e društvosko thaj save živinen pe margine?

Akale istraživanesa kamlam te istražis: savi si situacija e romane zajednicaki ande Srbija ande vreme e karantinosko savo si izazvisardo širipnasa e virusosko? Save mere uticisardine pe late? Thaj da li isi uopšte mere save uticisardine pe late? Pe agor, predstavisarasa so o pokreto Opre Roma Srbija ka kerel ande vezi akale pitanjasa.

O metodo savo koristisajlo sas online anketa, savi angleder bičhaldi pe lokalne lideria e pokretoske Opre Roma Srbija, save ande saradnja e romane koordinatorenca, zdravstvene medijatorkenca thaj avere lokalne institucijenca, dobisardine e podatkia.

Isto vprašalniko bičhaldilo vi pe sa majbare opštine ande Srbija, kaj od 15 bičhalde vprašalnikia odgovor dine 4 opštine. O uzorako sastojil pes katar 14 opština ande Srbija: Aleksinac, Bor, Bojnik, Vladičin Han, Vajska, Vranje, Pavlovac, Prokuplje, Pirot, Niška Banja, Lebane, Subotica, Smederevska Palanka thaj Zaječar.

E dobime podatkia palal o broj e zaražime thaj mule Romenengo si nezvanične podatkia, dikhindoj kaj podatkia na vodisajle palal nacionalnost. E dobime podatkia si minimum e zaražime thaj mule; o čačutno broj šaj samo te ovel majbaro.

E pitanja save postavisardam ande akava istraživanje odnosinde pes pe situacija ande savi i romani zajednica arakhlol pes kana o karantino avol pe scena thaj kana i pandemija proglasime si.

Palal nezvanične podatkia, ande 14 opštine kaj kerdo si o istraživanje, sas 240 zaražime Roma. Najbaro broj sas ando Vladičin Han, kaj sas 100 zaražime Roma, thaj ando Pavlovac, kaj sas 80 zaražime Roma, zato kaj o viruso uđilo ande romane naselja ande akala lokacije. Katar akava broj, ukupno 35 Roma mule, najbut ando Vladičin Han, kaj mule 20 Roma, thaj ando Pavlovac, kaj mule 10 Roma.

O istraživanje vi vazdas o pitanje e pajeso vašo piće thaj e strujako anglal thaj ande vreme e COVID-19 pandemijako, zato kaj, sar dikhlam ando tekst upral, e države andine nesave zdravstvene mere vaši prevencija.

O istraživanje sikavdas kaj ande 14 lokacije, 37 romane familije — najbaro broj ando Pirot, Vranje thaj Vladičin Han — nane len pristupo dži paji vašo piće, thaj kaj akala si podatkia anglal i pandemija. Ande nesave lokacije, opštine obezbedisardine cisternu vašo paj. Akala familije nane phandle po vodovodno sistemo zbog nedostatko lovengo te pokinen računi.

Kana si reč palal phandipe po elektrodistributivno sistemo, 91 romani familija nane len struja ande akala 14 lokacije. Najbaro broj si ando Pirot, 30 familije; Subotica, 20 familije; Vladičin Han thaj Niška Banja, po 15 familije. Familije nane phandle zato kaj nane len finansijska sredstva te pokinen o dugi. Ande nesave lokacije, opština izađisajli lenđe ande susret thaj uključisardas len ande vreme e karantinosko, a palal gova palem isključisardas len.

Akava položaj e romane zajednicako potvrđuin e buća savenca von bavinen pes. Ande 14 lokacije, 61 procento e populacijako bavol pes trgovinasa, sezonske bućenca thaj muzikasa, a ande 30 procenti lokacijengo, pašal akala buća, von vi kidinen sekundarne sirovine. E aver 9 procenti, odnosno duj lokacije, mothodine kaj isi Roma save keren bući ande majbare fabrike.

Akava podatko sikavel kaj čak 90 procenti e ispitanikengo bavol pes neformalnim bućenca. A vaši gasave buća i država na andas ekonomikane mere. Kana sa i phuv sas phandli zbog o COVID-19 viruso, akala buća sas angleder pogodime, thaj familije save živinde katar muzika, trgovina thaj slične buća ačhile bi prihodengo.

Jekh dino podatko čak mothodas: “Khanči na xasardas bući zbog COVID-19, zato kaj khonik na kerlas bući nigde ande sa i opština; možda 2–3 Roma keren bući.” (Lebane)

Kana si reč palal familije save dobijinen socijalno pomoć, okola familije save sas ando proceso vašo obnavljanje dokumentengo anglal o karantino arakhline pes ande baro problemo kana avilo o karantino. Ande 14 lokacije, 111 familije ačhile bi socijalno pomoćako zato kaj na stignisardine te obnovinen pire dokumentia. I država na predvidisardas akaja situacija, zato kaj andas samo ekonomikani mera vaši familije savenge dokumentia isteklisardine ande vreme e karantinosko.

Jekh katar e pitanja ando istraživanje odnosilo pes vi pe diskriminatorno tretmano ande bolnice. Pe akava pitanje, ande 60 procenti slučajeva, e davaocia e podatkengo mothodine kaj nas diskriminatorno tretmano; 13,1 procento mothodas kaj sas drugačiji tretmano vaši Roma, dok e avera na sas len podatkia.

Dikhindoj thaj opisujindoj i situacija e romane zajednicaki anglal thaj ande vreme e COVID-19 virusosko, e davaocia e podatkengo odgovorinde ande savi mera i država na džanglas i situacija po tereno thaj save ekonomikane mere čačes uticisardine pe romani zajednica. E duj mere save pogodinde, odnosno dospeline dži e romane zajednica, si jednokratno pomoć od 100 evra thaj humanitarne paketia. Duj lokacije dine informacija kaj isi vi mera palal isplata minimalne plate.

Palal akala podatkia, šaj te zaključisaras kaj i država na sas spremno te odgovoril pe situacija ande savi arakhlile pes najčorore thaj marginalizime grupe, sar i romani zajednica. Akava viruso samo potvrdisardas o uskraćimo položaj savo si još majbut ugrožimo e COVID-19 virusosa.

Ande avutnipe, amaro pokreto ka koristil akala informacije thaj ka zagovaril e interese e romane zajednicake ande lokalne institucije. Ande saradnja e Beogradsko fondosa vaši politička izvrsnost, katar 2021 ka predložisaras ekonomikane mere save ka uticinen pe romani zajednica thaj ka pomožinen lake te avol pobjednički avri katar akaja borba.

Vaši majbut informacije, pišinen amenđe pe info@opreromasrbija.rs e naslovosa akale tekstosko thaj e svrhasa vaši savi trubun tumen e podatkia.