Tokom više od tri decenije, Fondacija za Otvoreno Društvo bila je vodeći privatni donator u istorijskoj borbi da se obezbedi da procenjenih 12 miliona Roma koji žive u Evropi imaju iste šanse za uspeh kao i svi ostali. Međutim, od naredne godine, Fondacija za Otvoreno Društvo će preći na drugačiji pristup - usmeriće svoje finansiranje na jednu, potpuno novu instituciju kojom će upravljati Romi „Romska Fondacija za Evropu”.

Fondacija za Otvoreno Društvo je opredelila 100 miliona evra podrške za funkcionisanje ove nove fondacije do kraja decenije, ali će nova fondacija takođe prikupljati novac i od drugih donatora.

Šta je ova nova fondacija? I zašto se sada osniva? Prvo, nekoliko osnovnih informacija.

Pre pada Berlinskog zida 1989. godine, evropske zemlje su relativno malo obraćale pažnju na Rome. Ali pad zida, i naknadno širenje Evropske Unije prema istoku, promenili su tu situaciju, otvarajući nekadašnje komunističke zemlje jugoistočne Evrope - dom velikog dela najmarginalizovanijih evropskih romskih zajednica. Odgovor je uključivao prvi višenacionalni napor da se podrže Romi u Evropi, kroz Dekadu Roma, koja je pokrenuta 2005. godine od strane više institucija uključujući Svetsku banku, UN-ov Fond za razvoj i Fondaciju za Otvoreno Društvo. Dvanaest vlada se obavezalo da razviju revolucionarne politike i izdvoje javna sredstva za poboljšanje uslova života Roma između 2005. i 2015. godine.

Međutim, dva značajna udarca su osujetila Dekadu Roma. Prvo, nakon što su zemlje kandidati za članstvo u EU iz istočne Evrope obezbedile članstvo, više nisu osećale potrebu da pokažu usklađenost sa kriterijumima za članstvo u EU na temu ljudskih prava i prava manjina koji su bili osnova vizije bolje budućnosti koju je nudila inicijativa. Drugo, posledice finansijske krize 2008. godine, obeležene smanjenjem javne potrošnje, osakatile su Dekadu Roma, uprkos najboljim namerama i zajedničkim naporima nekoliko romskih boraca u vladama. Krajnji rezultat bio je da se gotovo nije napravio progres ka okončanju duboko ukorenjene ekonomske i socijalne isključenosti Roma. Umesto toga, politički uslovi za delovanje su se pogoršali. Od 2008. godine, evropska politika se pomerala udesno, usled niza faktora koji nisu imali veze sa Romima (uključujući uticaj politika štednje, uticaj terorističkih napada i talas migracija prema južnim granicama Evrope). Na ovom novom političkom pejzažu, politički oportunisti počinju da potpuno ignorišu ili, u najgorem slučaju, napadaju Rome, smanjujući šanse da politika EU prema Romima napravi značajnu razliku na nacionalnom nivou.

Kroz sve ovo, Fondacija za Otvoreno Društvo je nastavila da bude najveći privatni donator za bolji život Roma, što je najpre pokrenuto i vođeno od strane našeg osnivača Džordža Soroša tokom 1990-ih godina. Fondacija za Otvoreno Društvo se fokusirala na podršku razvoju romskog liderstva i učešća, ističući ključna pitanja kao što su zaštita prava, razvoj dece u ranom detinjstvu, pristup javnom obrazovanju i zdravstvu i romska kultura. Fondacija za Otvoreno Društvo je podržavala romsko građansko učešće putem stipendija za univerzitete, praksi i obuka za zagovaranje, dok je istovremeno podržavala romske građanske inicijative vođene od strane Roma. U poslednjim godinama, sa pogoršanjem evropskog politčkog pejzaža, akcenat Fondacije za Otvoreno Društvo na razvoju novog romskog liderstva postao je još izraženiji.

Svakako, nije sve išlo kako je planirano; naučene su lekcije o tome kako isključiva zavisnost od spoljnog finansiranja može stvoriti preteranu zavisnost i smanjiti odgovornost drugih zainteresovanih strana. Ipak, tri činjenice ostaju nepromenjive: podrška Fondacija za Otvoreno Društvo bila je ključna u razvoju romskih organizacija i zagovaranju romskih interesa; podrška Fondacija za Otvoreno Društvo je povećala broj obrazovanih Roma; i podrška Fondacija za Otvoreno Društvo je pojačala posvećenost Romima kako međunarodnih, tako i nacionalnih kreatora politika.

Međutim, iako je nasleđe Fondacije za Otvoreno Društvo neuporedivo sa bilo čim, za Rome, suštinski najvažnije je bilo i ostalo da mogu da vode borbe u zagovaranju romskih interesa. Istovremeno, kontekst se promenio dramatično, tako da i sama borba i pro-romska zagovaračka politika trebaju da se promene. I to nas dovodi do nove Romske Fondacije za Evropu.

Najvažnije, nova fondacija, koju će voditi Romi, će doneti novi i veći nivo vizije, strategije, ekspertize i mrežu koja ne samo da prepoznaje izazove koji stoje pred Romima, već i gradi na našim snagama i našem potencijalu. Ove snage uključuju demografiju Roma u demografski sve starijoj Evropi, posebno u istočnoj i južnoj Evropi gde je populacija već u opadanju. Zajedno, 12 miliona Roma predstavljaju buduće radnike i buduće birače - ističući važnost posmatranja inicijativa vezanih za Rome ne kao dobrotvorni rad i humanitarne troškove, već kao investicije u budućnost.

Takođe ćemo težiti da u najboljem smislu koristimo kao resurs izvanredanu istorijsku otpornost Roma. Naši ljudi su preživeli srednjevekovni progon i preživeli Holokaust. Danas trpimo akte nasilja i kulturološke potčinjenosti bez da pribegavamo upotrebi nasilja ili oružanih sukoba. Naše zajednice su se prilagodile životu u skoro svakoj evropskoj zemlji, jeziku i kulturi. Nova fondacija ima za cilj da iskoristi ove naše dobre kvalitete, mobilišući najbolje osobine naše zajednice.

A naša šira, smela ambicija će se protezati i izvan Roma. Ponudićemo rešenja za rastući nedostatak radne snage, dati doprinos ekonomskom oporavku i zelenoj i digitalnoj tranziciji Evrope. Romska Fondacija za Evropu će promovisati koheziju, međusobno poštovanje i solidarnost u društvima koja postaju opasno kulturološki polarizovana. Radićemo sa romskim zajednicama kako bismo razbili strukture predrasuda, korupcije i represije koje omogućavaju zloupotrebu romskih glasača.

Romska Fondacija za Evropu neće zameniti postojeće lokalne inicijative niti zaseniti druge entitete koji slede slične ciljeve. Ne može preuzeti uloge vlada, međunarodnih organizacija, preduzeća i medija – svi oni su ključni za sistemsku promenu života Roma. Umesto toga, Fondacija će sarađivati sa svima koji dele našu viziju: da postave temelje, ako hoćete, za obnovljenu Evropu koja zagovara jednakost, pravdu i fer odnos prema svim svojim građanima.

Fotografija: Željko Jovanović, u sredini, i drugi romski lideri i aktivisti marširaju u Bukureštu, Rumunija, 18. maja 2019. godine. ©Aresel/Gabriel T. Balanescu