Žena. Žena dosledna svojim snovima. Žena slaba i nejaka. Žena dosledna svojim ciljevima. Žena domaćica. Žena jaka i ambiciozna. Žena brine o kući i porodici. Žena dosledna svojoj karijeri. Žena majka. Žena poslovna. Svaka od navedenih stavki predstavlja jednu ženu.

Ako posmatramo istoriju Romkinja, počevši još od same migracije Roma iz Indije 1400. godine, možemo primetiti da su žene Romkinje već tada bile sklone razvijanju svoje karijere kroz muziku i ples. Iako su žene bile domaćice, majke i zaštitnice svojih porodica, postojala je jedna stvar koja je žene Romkinje izdvaja od drugih žena u društvu. Žene tog vremena bile su hrabre i ispoljavale su svoja osećanja kroz muziku i ples. Flamenko je poznat kao ples koji potiče još od mirgacije Roma iz Indije. Ples je predstavljao slobodu za Romkinje, ples kojim su Romkinje izražavale svoju tugu i bol. Prepoznatljive kasonjete, duge haljine i ritmična muzika bile su Romkinjama  njihov beg u drugu stvarnost u kojoj su tugu i bol ostavljale iza sebe.

Danas je flamenko karakterističan kod španskih Roma koji i dalje grade istoriju ovog plesa. Na flamenku danas mnoge španske Romkinje grade svoju karijeru, to su uspešne žene koje i dalje grade kulturu i tradiciju ovog plesa. Jedna od poznatijih umetnica ovog plesa i pevanja jeste španska Romkinja Alba Molina Montoja. Alba je umetnica, pevačica i plesačica flamenka. Svoj prvi samostalni album izdala je pre više od 15. godina. Odrasla je u muzikalnoj porodici i veruje da je muzika deo nje. Za Albu je kako kaže veoma teško definistati flamenko jer je isti vrlo tanan, lakše je slušati muziku i osetiti ono što želi da kaže nego da ga opiše rečima. Alba uprkos svojoj karijeri ne zaboravlja svoje romske korene i svoju pripadnost romskoj zajednici. Tvrdi da su predrasude prema Romima i dalje prisutne u društvu i da i dalje postoji veliko nepoštovanje prema romskoj kulturi, zato svojim primerom ruši sve predrasude i nastavlja razvoj tradicije i kulture kroz muziku i ples. Primer je takođe i njena majka Manuela Montoja koja je poznata pevačica i plesačica flamenko muzike. Sedamdesetih godina aktivno je nastupala sa svojim suprugom pod imenom Lole y Manuel gde su bili najpoznatiji flamenko umetnici tog vremena. Njihovi nastupi su i dan danas poznati po jačini poruke, emocije i duboke povezanosti sa muzikom i romskom tradicijom koju gaje već decenijama. Javno su se deklarisali kao Romi gde već vekovima vuku korene flamenka, a svoju privaženost romskoj zajednici izražavaju kroz muziku i ples. Njihov flamenko je iskren, pozitivan i čist, mešali su poeziju i muziku, i tako ruše predrasude prema romskoj zajednici sedamdesetih godina u celoj Španiji tadašnjice.

Romi su poznati po svojim kompetencijama i telentima za umetnost, ples, muziku kao i glumu. Malo je poznato da je romska zajednica bogata i holivudskim glumicama koje su u potpunosti promenili svet svojim umetničkim delima. Njihovi filmovi su i dan danas remek delo i veliki doprinos Holivudskoj kinematografiji. Te 1937. godine Holivud je dobio jednu od najboljih holivudskih glumica Ritu Hejvort koja je potpisala ugovor sa Colombia Pictures. Bila je poznata kao vatrena crvenokosa koja ruši sve stereotipe o romskoj zajednici tog vremena. U Holivudskoj kinematografiji imala je ukupno 71 ulogu. Njeni najpoznatiji filmovi su Gilda, Cover Girl, The Lady from Shangai itd…

Ooana Chaplin, unuka Čarli Čaplina, danas je englesko - španska glumica, plesačica i balerina koja se javno, kao i njen deda, deklarisala kao Romkinja. Svoju karijeru započela je 1988. godine kada je dobila svoju prvu ulogu u filmu Incocenciva. Ova glumica proslavila se u ulozi najgledanije serije Game of Thrones gde glumi Talisu Stark. Takođe Ana se proslavila i u seriji The Crimson Field koja se emituje na BBC-u. Dakle Ana iza sebe ima karjeru jedne jaka uspešne žene Romkinje, gde ju je Holivud prepoznao kao umetnicu koja  je vredna da bude deo Holivudske kinematografije.

Leonor Teles je najmlađa dobitnica Zlatnog Medveda u Berlinu 2016. godine i to za najkraći film koji opisuje život Roma u vidu bajke. Ova mlada rediteljka iz Portugalije  nazvala je film ,,Balada jednog žapca”, čiji je cilj predstavljanje romskog naroda kao zajednice koja ne može biti neprimećena od strane većinskog stanovništva. Opis njenog filma glasi:  ,,Nekada davno, pre nego što su ljudi naišli, sva bića su bila slobodna i mogla su biti jedno s drugim. Sve životinje su plesale zajedno i bile neizmerno srećne. Samo je jedan bio pozvan na proslavu - žaba. U svom besu zbog nepravde, počinio je samoubistvo. Nešto zajedničko Romima i žabama je to što nikada neće biti neviđeni ili ostati neprimećeni”. Leonor Teles je sa svojih 24. godina uspela da uradi nešto što do sada nikada niko nije, a to je da privuče pažnju, svojim kratkim filmom na život Roma u svetu danas.

Pored toga veoma je važno napomenuti i romske umetnice sa Balkana koje dodatno ističu svoju poveznaost  sa romskom zajednicom. To su umetnice poput Esme Redžepove i Usnije Redžepove koje iza sebe imaju karijeru velikih umetnica Jugoslavije.

Esma Redžepova je pokazala da žena Romkinja može imati sjajnu i uspešnu karijeru, a da pritom bude ostvarena i u ulozi majke. Na žalost nikada nije uspela da se u potpunosti ostvari u toj ulozi, ali jeste odhranila ukupno 70-oro romske dece. Aktivno je učestvovala u njihovom obrazovanju, a većina njih je privuklo učenje i ljubav ka muzici kao i njihovu hraniteljicu tj. njihovu majku kako su je oni nazivali. Esma je bila jedna od najbogatijih žena, ali žena koja je bila bogata ljubavlju svoje velike porodice, bogata svojom uspešnom karijerom i bogata svojim pesmama koje opisuju težak život Romkinja i ranih brakova devojčica. Iako je iza sebe imala veliku karijeru, Esma je vratila svojoj zajednici njenim pesmama, humanim radom i ohrabrivanjem svih žena da borba nikada ne sme da stane.

Usnija Redžepova je umetnica koja se bavila muzikom. Mnogi  povezuju srodstvo Esme i Usnije, međutim interesantno je to što se nisu poznavale pre samog potpisivanja ugovora za tadašnju produkcijsku kuću Jugoton. Usnija je pre potpisivanja ugovora 1966. godine, studirala i diplomirala arapski jezik na Univerzitetu u Beogradu. Ipak tako akademski obrazovana, njena ljubav prema muzici je nije sprečila da se ne ostvari i oproba u tim vodama. 1973. godine Usnija Redžepova dobija  ulogu koja će obeležiti njenu karijeru. U filmu Koštana dobija galvnu ulogu i njena karijera počinje dodatno da se razvija. Usnija je Romkinja koja pokazuje da obrazovanje i umetnost idu zajedno, da su žene Romkinje jake i samostalne žene i ruši sve stereotipe o ženama Romkinjama koje igraju ulogu domaćice tokom celog života.

Ethel Brooks je Romkinja i profesorka na Rutgers Univerzitetu, gde predaje ženske i rodne studije i sociologiju. Iza sebe ima knjigu na temu romskog ženskog feminizma. Bavi se istraživanjima političke ekonomije, društvenim pokretima i globalizacijom. Smatra da su ove teme najmanje okrenute ka Romima i da dodatno treba da se radi na akademskim naučnim radovima na ovu temu. Upravo zato je napisala knjigu na temu ženskog romskog aktivizma, zastupa ženska romska prava, i dodatno upozorava svet na nasilje nad Romima u svetu.  Ethel doprinosi unapređenju položaja romske zajednice u pravom smislu te reče, stavlja fokus na ženski romski feminizam i na loše socijalno i ekonomsko stanje romske zajednice u celom svetu. Njene knjige i naučni radovi pokazuju da Romkinje jesu bića koja mogu sve, koje postižu svoje ciljeve, a brižnost koja je već vekovima urođena u njima podstiče njihovu brigu za romsku zajednicu i stvaranje boljeg sveta za istu.

Svaka od njih stvarala je i stvara bolji svet za romsku zajednicu i državu. Romkinje su doprinosile i nastavljaju da doprinose ne samo kao domaćice već i kao umetnice, naučnice, radnice.

Međunarodni dan žena predstavlja dan kada su se žene zauzele za svoja prava, dan kada su shvatile da mogu da se bore za svoje pravo glasa, dan kada je kuhinja postala izbor a ne moranje! Žene, Romkinje, naše sunarodnice pokazuju da glas žena Romkinja jeste vredan, jeste jak.