Mi se sećamo 16. maja i slavimo hrabrost otpora Roma. Tog dana 1944. godine, ustanak Roma poremetio je nacistički plan za uništenje oko 6500 stanovnika takozvanog ciganskog logorau Aušvicu-Birkenau. Istrebljenje se konačno desilo u avgustu, ali je ovaj čin otpora postao deo našeg kolektivnog sećanja zahvaljujući svedočenjima preživelih i organizacijama poput Glas Roma u Francuskoj i drugima koji su proširili našu svest o tome.  Nasleđe romskog ustanka orijentiše nas u pronalaženju vrednosti i značenja našeg otpora danas. Neki ljudi, cinični prema romskim pokretima i zagovo icima, tvrde da smo  neefikasni ili besmisleni, jer ono što postignemo nema vidljiv uticaj na živote miliona naših ljudi. Prema ovom toku misli, moglo bi se zaključiti da oni koji su pružili otpor 16. maja ne bi trebalo da ih se sećamo i slavimo, već da se okrivljuju i zaborave jer nisu uspeli i bili ubijeni.     Međutim, ustanak Roma treba posmatrati u odnosu na ono protiv čega su hrabri romski zatvorenici pružili otpor: najmoćnija mašina za ubijanje svih vremena. Ta perspektiva daje značenje našem otporu i odjekuje kroz vreme i prostor.  U našim današnjim borbama ne smemo da budemo zbunjeni i dezorijentisani gubitkom i cinizamom. To nije dovelo bilo koga, grupu ili naciju u istoriji do napretka i ne bi trebalo  danas da nas vodi. U našem pokretu, introspekcija i osuda grešaka su neophodni za etički i politički napredak. Ali šire gledano trebamo pogledati protiv čega se borimo: sila rasista i krajnja desnica koja budi ono što je Ceja Stojka naslikala kao spavajući Aušvic. Ta zla sila ne napada samo Rome; destabilizuje naše zemlje, Evropsku uniju i svet ponovo. To nam daje jasniju sliku položaja i relevantnosti romskih zagovo ika danas. Uzmimo za primer odluku Vrhovnog suda u Mađarskoj koja je presudila protiv nezakonite segregacije Roma u školi. Trebalo bi da proslavimo hrabrost i otpor dece i roditelja koji su vladu izveli pred sud, Fondacija šansa za decu koja je vodila slučaj, pokret ,Mi pripadamo ovde, koji je predvodio februarski protest protiv vladine opstrukcije pravde, kao i sudije Suda i svi koji su se izjasnili protiv nasilne i nepravedne segregacije.  Kada vladajuća stranka Fidesz na kraju počne sa izmenama zakona kako bi segregacija postala legalna, ciničari bi mogli ponovo da kažu: romski zagovo ici nisu uspeli! Moralni kompas romskog otpora, međutim čini slučaj pobedom istorijskih razmera, jer je to pobeda protiv Fidesza, koji ima apsolutnu političku moć u Mađarskoj, a koji takođe širi rasizam i belu nadmoć širom Evrope bez posljedica. To je pobeda u ime pravde čak i kad EU ne može da podrži vladavinu zakona u Mađarskoj.Presuda Vrhovnog suda ipak je zatvorila samo jedno poglavlje u kojem smo mi pobedili. Kada Fidesz ponovo napadne, moraćemo da pređemo na sledeću fazu. Ne možemo stati. Niko se neće boriti umesto nas. Naši pokreti i zagovo ici moraće ponovo da se suprotstave tome, sa ili bez drugih. Svaka instanca našeg otpora zaslužuje priznanje i slavlje. U Rumuniji, je pobedio u tri slučaja protiv glavnih emitujućih medija koji su širili otrov rasizma tokom krize COVID-19, kada je potrebno vrlo malo da bi se izazvao međuetnički sukob. U Seve oj Makedoniji, Bugarskoj, Španiji i drugim zemljama, gde se svi građani bore protiv virusa, naši pokreti se opiru zlu rasizma.  Naša borba i otpor ugnjetavanju je kontinuirana, ona se proteže izvan našeg individualnog života i veća je od nas samih. Profesor Ethel Brooks, naša renomirana naučnica, jednom nas je podsetila da je naša patnja u Drugom svetskom ratu bila vrhunac, ali ne i početak ili kraj našeg ugnjetavanja. Zapravo, ugnjetavanje protiv nas je kontinuitet koji se širi duboko i široko u evropskoj istoriji i kulturi. Isto zlo možemo prepoznati u raznim inka acijama kakvih nas danas progone - etničko nasilje i ubistva, prisilna sterilizacija, iseljenja, segregacija, osiromašenje,... Usred ugnjetavanja Matteo Salvini nad Romima u Italiji, Radames Gabrielli, sinto zagovornik rekao mi je duhovno o svom izvoru nade i snage za otpor: Pateći. što više nas gaze, više se dižemo protiv njih! Da li možete da čujete ove reči, kao i ja, pesmu Maje Angelou. Još uvek ustajem? Opre Roma!