Romi: Barometar uspeha popisa u Srbiji - OPRE ROMA SRBIJA OPRE ROMA SRBIJA

Romi: Barometar uspeha popisa u Srbiji

  • Autor: Direktor za demokratiju i upravljanje Kancelarije za romske inicijative otvorenog društva Mensur Haliti
  • Datum: 12 Oct 2022
  • Podeli:
  • Podeli:
  • Podeli:

Traži

 

Srbija organizuje popis stanovništva, domaćinstava i stanova u periodu od 1-30. oktobra 2022. godine. Ova “statistička operacija” koja se održava svakih deset godina, ima značajne implikacije za sve zajednice u zemlji. Istorijski gledano, mi Romi smo bili potce­njeni u svim zvaničnim popisima. Za to postoje različiti razlozi: istorijsko ugnjetavanje i neprav­da; strah od etničkog profilisanja; društvena stigmatizacija i asimi­lacija; etnički pristrasna metodo­logija i nejednakost u političkoj moći. Pored svega ovoga, teška situacija oko nesigurnog življenja, iseljavanja, nezaposlenja, dina­mične migracije, obrazovnih razli­ka i jezičkih barijera dodatno do­prinose ovim izazovima. Kritično pitanje je: Da li Romi mogu slobodno da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji i zašto je to važno?

Srbija prikuplja etničke i demo­grafske podatke od 1866. godine. Naš broj je zabeležen i potcenjen u svim dosadašnjim popisima. 25.543 Roma je zabeleženo na popisu stanovništva 1866. go­dine; 34.066 u 1884; 52.181 u 1948; 58.800 u 1953; 9.826 u 1961, 49.894 u 1971, 110.959 u 1981; 138.645 u 1991, 108,193 u 2002. i 147.604 u 2011. Poda­ci iz zvaničnih popisa nisu tačni, posebno zbog nekonzistentno­sti demografskog kretanja i u poređenju sa drugim podacima javnih institucija i predstavnika Roma.

Znamo da nas ima mnogo više od 147.604 koliko je zabeleženo na poslednjem popisu u 2011. Nas Roma ima oko 500.000. Na po­slednjem popisu se nije izjasnilo 220,735 i u kategoriji nepoznato još 99.714. Prema procenama u lokacijama u kojima su prebro­jane ove dve kategorije, značajan broj čine Romi koji nisu deklarisa­ni na popisu. Isto, procenjuje se da je između 150,000-200,000 Roma identifikovano kao druge zajedni­ce, posebno u zajednicama sa zna­čajnim prisustvom dominantne većine ili drugih manjina. Među­tim, shvatili smo zašto se prikri­va realan broj Roma. Ako popis pokaže da nas je manje, drugi će nastaviti da koriste naše resurse, često i protiv nas. Reč je i o većim mogućnostima za korupciju jer se sredstva koja bi bila namenjena za Rome rasipaju zbog statistike koja ne pokazuje gde su stvarni proble­mi i kome je najpotrebnija podrš­ka države.

Mi preživljavamo mnoge prepreke da slobodno učestvujemo i izjasnimo našu na­cionalnu pripadnost. Više od 100 godina se naši podaci zloupotre­bljavaju a ne koriste za progres naše zajednice. Nije bilo mehani­zama za praćenja kako bi garan­tovali mogućnost da se slobodno izjasnimo i odgovarajuće mere zaštite podataka. Konsultacije o izradi i testiranju popisnih pitanja, definisanju klasifikacija ili dizajni­ranju metodologije i instrumenata popisivanja najčešće su bile sve­dene na kvazi-konsultacije za poli­tički marketing i pravdanje javnih i EU resursa. Mi nemamo odgova­rajuće mesto u strukturama koje sprovode popis.

Rome popisuju uglavnom popi­sivači koji su neosetljivi i koriste subjektivno rasuđivanje o nacio­nalnoj pripadnosti, često izbega­vajući „teško dostupne“ romske zajednice ili samo delimično pre­brojavaju Rome. Široko raspro­stranjeni stereotipi, predrasude, diskriminacija i organizovani pri­tisci i nasilje drugih dominantnih nacionalnih manjina dovodi do toga da se značajan broj Roma protiv svoje volje izjašnjava kao Mađari, Bugari, Rumuni, Bošnjaci, Slovaci ili Albanci.

Mi vekovima živimo u Srbiji u duhu mira i slo­bode sa svima, za razliku od dru­gih koji su dolazili da osvajaju i pljačkaju, šire nasilje i ratuju. Mi smo se uvek borili za slobodu, za mesto koje nam pripada. Bili smo poreski obveznici, najbolji radnici u mnogim oblastima. Borili smo se za našu slobodu ali i za slobodu Srbije. Bez obzira na našu bolnu istoriju, mi nikada nismo prolili tuđu krv kroz rat ili terorizam; nikada se nismo otcepili niti pro­glasili svoju državu. Imali smo vi­ziju čovečanstva u svom najboljem izdanju, voleći život i slobodu da ostanemo ono što jesmo: ponosni i slobodni, da nas ne definišu drugi osim nas samih.

 

Borili smo se za naš glas u od­lučivanju da menjamo tešku situ­aciju u kojoj se nalazimo. Uprkos nepravdi, mi smo uspešni, krea­tivni, vredni, talentovani i hrabri; mi smo ponosni ljudi, ponosni Romi, ponosni Srbi. Zahvaljujući našim precima, postali smo naj­veća etnička manjina na konti­nentu. Da živimo u jednoj zemlji, bili bismo značajnija populacija od većine pojedinačnih zemalja članica EU.  Romi su ono čemu Srbija i Evro­pa teži, raznolika i ujedinjena za­jednica koja napreduje sa kosmopolitanskom vizijom saradnje.

Srbija pripada i nama. Mi smo Srbija i tu smo da ostanemo. Imamo zajed­ničku borbu za slobodu. Oni koji su hteli da otmu slobodu Srbiji ponovo jačaju. Moramo da se bo­rimo zajedno za slobodu u Srbiji. Mi, Romi želimo da Srbija bude slobodna. Verujemo da u Srbiji možemo da budemo slobodni i da budemo ono što jesmo. Međutim, Srbija mora i može mnogo bolje. Nije samo pitanje naših formalno datih prava i sloboda već i o obez­beđivanju suštinskih promena za našu slobodu mišljenja, govora i delovanja.

Za nas, Srbija može da bude slo­bodna samo ako stvori okruženje odgovornosti za proporcionalnu reprezentaciju u javnom i politič­kom životu i suštinski progres za našu zajednicu. Velike složene i razvijene nacije sveta su zasnovane na razlikama, a ne na sličnostima. U ovim zemljama, različite grupe su prikazane kao jednako vredni članovi nacionalne porodice. Me­đutim, mnoge druge nacije su za­robljene od strane elite određenih etničkih grupa, koje su druge is­ključile iz političke moći. To je dovelo do secesionizma, građanskog rata i etničkog čišćenja.

Nije mudro da Srbija ostavi ve­ćinu Roma bez posla, da žive u lošim stambenim uslovima i da imaju decu u školama ispod stan­darda. Nije odgovorno da Srbija toleriše probleme slabe kontro­le javnih institucija i odluka koje utiču na Rome. Nije održivo da Srbija toleriše realnost u kojoj po­stoje konkurentni izbori, ali nema mnogo iznenađenja o tome koja će stranka pobediti. Nije bezbed­no za Srbiju da dozvoli neonaci­stičkim ruljama da zlostavljaju našu zajednicu, a da lokalne vlasti grade zidove da izoluju naše ljude i nameću prinudna iseljenja. Niko od nas ne može da toleriše nasilnu policiju, vladavinu oligarhije, nee­fikasnu i ravnodušnu birokratiju, nepristupačno pravosuđe i elitu koja prezire vladavinu prava i ni­kom osim sebi ne odgovara.

Međutim, mu­dro je za Srbiju, da prepozna da je naš broj, mladost, radna snaga, preduzetništvo i glasačka moć od suštinskog značaja za našu bolju budućnost, budućnost Srbije i bu­dućnost Evrope. Mi se razvijamo u znanju. Broj romskih studenata i diplomaca, novinara, pisaca, dr­žavnih službenika, lekara i nastav­nika sve više raste u poslednje dve decenije. Osim toga, mi smo akteri koji mogu značajno da promene poli­tičku situaciju. Ako bismo glasali za kandidate jedne i možda pre­težno romske stranke, imali bi­smo preokretni glas u nacionalnoj skupštini. Takođe, imamo značaj­no prisustvo u mnogim opštinama i gradovima, gde je politička moć često najvažnija kada su u pita­nju osnovna prava i mogućnosti i dodeljivanje javnih resursa i inve­sticija. Štaviše, Srbija se suočava za ozbiljnim demografskim i eko­nomskim izazovima u budućnosti.

 

Srbija mora da prepozna da smo mi Romi najbrže rastući de­mografski segment u zemlji, od vitalnog značaja za ekonomsku budućnost Srbije, s obzirom na njen ekonomski rast, rastuću po­tražnju za radnom snagom i stare­nje stanovništva. Naša ekonomska isključenost je preskupa, stvara­jući gubitke BDP-a u milijardama evra, fiskalne gubitke i potrošnju na socijalnu pomoć. Naša snaga i potencijal su jedini izvori nade za transformaciju naše budućno­sti i blagostanja za sve građane u Srbiji. Dobro za Rome je dobro za budućnost Srbije!

 

Zbog toga je za nas Rome, baro­metar uspeha ovog popisa u nivou slobode izjašnjavanja o nacional­noj pripadnosti u relativnom smi­slu na realan broj Roma u Srbiji.

Autor je direktor za demokratiju i upravljanje Kancelarije za rom­ske inicijative otvorenog društva (Director for Democracy and Governance, Open Society Roma Initiatives Office)

 

Preuzeto sa: Novi Magazin