Ova analiza kreirana je kombinacijom različitih metoda. Prvi deo analize sačinjen je pomoću metode analiza sadržaja, gde su korišćeni izveštaji međunarodnih organizacija o romskim politikama sprovedenim na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2005. godne do danas. Na taj način pokušali smo da uokvirimo temu nudeći zvanične zaključke izvedene iz dugogodišnje prakse praćenja i izveštavanja o romskim politikama i politikama prema romskoj zajednici. Drugi deo analize sastoji se od podataka dobijenih upitnikom. Upitnik koristi kombinaciju pitanja otvorenog i zatvorenog tipa, a usmeren je na romsku zajednicu ali i opštu javnost. Opšti cilj upitnika je ispitivanje javnog mišljenja na temu romskih politika i percepciju efekata romskih politika na romsku zajednicu. Upitnik za ciljnu grupu uzima opštu javnost, vodeći računa o geografskoj, polnoj, nacionalnoj i rodnoj pripadnosti, kao i o stepenu obrazovanja. Posebni ciljevi upitnika se odnose na dobijanju podataka o: efektima romske politike po posebno definisanim prioritetnim oblastima; političkoj volji da se rešavaju problemi romske zajednice; percepciji biračkog tela o stavovima političkih partija prema romskoj zajednici; nedostacima romskog političkog pokreta kao i predloga za poboljšanje istog. Pomoću ove analize pokušaćemo da izvedemo zaključke i damo odgovorre na ključno pitanje za ovu temu, a to je kakve je rezultate romska politika dala do sada.

Dve “Dekade Roma”

Masovne političke promene u Evropi od kraja 1980-ih do 2000-te godine uticale su i na romski politički pokret koji je u tom periodu u Srbiji proizveo čak 7 političkih partija. U novom milenijumu taj trend se nastavio, pa je osnovano još 12 romskih političkih stranaka, što je izazvalo fragmentaciju romskog biračkog tela. Ubrzo nakon demokratskih promena, 2002. godine romska zajednica dobija status nacionalne manjine u Republici Srbiji, a civilni sektor se ubrzano razvija pod pokroviteljstvom EU i međunarodnih organizacija.Donete su razne strategije, preporuke,  planovi EU i javnih fondova koje za cilj imaju  poboljšanje položaja Roma i Romkinja.

Dokumenta

Politička participacija i reprezentacija Roma, javlja se u preporukama vlade i trans-nacionalnih organizacija – Evropske Unije (EU), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Savetu Evrope (CoE), ali u praksi u velikoj meri ostaje neispunjena. U generalnoj izjavi Saveta Evrope iz 2002. godine, o političkoj participaciji i predstavljanju Roma u Preporuci 1557 se preporučuje zemljama članicama da uključe Rome u sve nivoe procesa donošenja odluka koje se tiču njihovog  poboljšanja položaja i uslova, tačnije da se poboljšaju politički uslovi za romsku zajednicu.

S obzirom na težak položaj Roma koji su mahom nastanjeni na prostoru centralne i jugoistočne Evrope na inicijativu Svetske banke, Fonda za otvoreno društvo i Evropske komisije, period od 2005. do 2015. godine proglašen je Dekadom Roma.  Dekada Roma predstavlja  razvojni program koji je za cilj imala da doprinese bržem poboljšanju socijalno-ekonomskog statusa romske populacije i smanjenju njenog siromaštva. Potpisnice ovog sporazuma bile su Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija kao i Srbija koja je 2008.godine bila presedavajuća zemlja Dekade Roma nakon koje je na osnovu Zakona o vladi, Vlada RS donela i usvojila Strategiju za unapređenje položaja Roma u republici Srbiji. Nakon pomenute strategije u martu mesecu 2016.godine usvojena je Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016-2025.godine, a koja je revidirana u februaru mesecu ove godine i to sa vremenskim važenjem od 2022-2030.godine. Cilj svih ovih strateških dokumenata predstavlja postavljanje osnova za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlike između romske populacije i ostalog stanovništva kao i stvaranje osnova za identifikovanje i primenu mera afirmativne akcije, pre svega u oblastima obrazovanja, zdravlja, zapošljavanja i stanovanja

Rezultati i praćenje:

Od marta 2002. godine Evropska komisija redovno izveštava Savet i Parlament o napretku zemalja regiona zapadnog Balkana, Evropski savet je Srbiji 2012.godine odobrio status zemlje kandidata, Pregovori o pristupanju su pokrenuti u januaru 2014. godine. Analitički pregled pravnih tekovina EU (proces skrininga) je završen u martu 2015. godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU stupio je na snagu septembra 2013. godine. Kako status romske zajednice predstavljaja jedno od nerešenih pitanja koje sputava Republiku Srbiju u pristupu EU, u izveštajima Evropske komisije počev od 2005.godine mogu se videti simbolični pomaci u pogledu obrazovanja i zdravstva, tačnije Srbija je jedna od vodećih u regionu gde su deca romske nacionalnosti obuhvaćena obrazovanjem, obezbeđene su stipendije srednjoškolcima i studentima na republičkom i pokrajinskom nivou, ali i dalje je veliki odliv romske dece iz obrazovanja, naročito devojčica. Učinjeni su pomaci u pogledu ostvarenja ličnih dokumenata, ali i dalje nedovoljno. Savet za implementaciju prve dekade se retko sastajao. Vršilo se raseljavanje bespravnih romskih naselja često na neodgovarajući način, što je dovodilo do kršenja osnovnih ljudskih prava. Prema izveštaju iz 2015.godine, izveštaju koji prethodi usvajanju nove strategije i prema zaključcima sa trećeg seminara o Romima, održanog u junu 2015.godine, zaključeno je da je ostvaren dobar napredak u pogledu evidencije građana, dok je u svim drugim oblastima napredak bio spor i nejednak. U izveštaju iz 2018.godine se navodi da je uspostavljeno telo za praćenje sprovođenja strategije, ali se ono takođe retko sastajalo. Ističe se da neformalno zaposlenje i dalje visoko zastupljeno a Romi su i dalje nedovoljno zastupljeni u javnoj upravi. Što se tiče legalizacije romskih naselja, tačnije uslova stanovanja tu apsolutno nema pomaka, jer se već 5 godina čeka na donošenje Nacionalne strategije za stanovanje u skladu sa Zakonom o stanovanju iz 2016. godine. Prema procenama uspešnosti sprovođenja programa koju su uradili predstavnici Svetske banke, uprkos izvesnom napretku u oblastima školovanja, Srbija zaostaje u realizaciji Dekade Roma za drugim zemljama u regionu. Prema istim ocenama Srbija pokazuje nedostatak volje da reši problem Roma na održiv način. Pored nebrojenih obećanja romsko pitanje još uvek nije postalo sastavni deo zvanične državne politike. Što se tiče prve dekade Roma, nesporno je da nije dala određene rezultate, kojem stavu su se suprostavljali „zvanični“ predstavnici Roma u Sekretarijatu za romsku nacionalnu strategiju pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kao i čelnici unutar kancelarije Lige za Dekadu Roma, ipak činjenica je da ne postoji nijedan precizan javni izveštaj o ostvarenom napretku u dekadi Roma. Ukoliko razmatramo uključenost Roma na nivou retorike Vlade i romskog civilnog društva, opšti je utisak da se o Romima govori samo u smislu projekata i sporadičnih mera, ali ne i u smislu programa i integrisane politike.

Što se tiče postojećeg političkog spektra, isti je reaktivnog i situacionog karaktera, bez jasne ideološke podeljenosti. U takvom političkom ambijentu stranke nacionalnih manjina su s jedne strane žrtve „velikih“ stranaka i njihove izborne matematike, koja je vrlo često vidljiva u zakonima koji regulišu politička i izborna prava manjina, sa druge strane, politički položaj Roma i Romkinja u Srbiji je uslovljen nedovršenom institucionalizacijom političke zajednice Roma i Romkinja u Srbiji. Na parlamentarnim izborima 2007. godine imali smo kandidovane dve romske liste, od kojih je svaka uspela da ostvari pravo na po jedan mandat u skupštinskom sazivu[1], dok već sledeće godine na parlamentarnim izborima 2008.godine učestvovale su tri romske partije/liste i ni jedna nije uspela da tada obezbedi mesto u tadašnjem sazivu parlamenta Republike Srbije[2]. Nakon toga na svim narednim izborima koji su sledili do današnjeg dana nismo imali učestvovanje romskih partija/lista te je evodentno da romsko rukovodstvo doživljava veću krizu nego ikada u istoriji političke emancipacije romske zajednice. Ono je pasivno, bez mogućnosti i uticaja na važne odluke koje utiču na Rome. Nacionalni savet romske nacionalne manjine kao najviše predstavničko telo romske nacionalne manjine u Republici Srbiji ne uliva poverenje i podršku zajednice i ne radi apsolutno ništa što bi imalo za cilj suštinsku promenu za Rome i Rokinje. Takođe, registrovano je oko 1.000 romskih NVO koje su nestabilne i imaju ograničen uticaj, uglavnom zbog sopstvene nesposobnosti da se pomire sa svojim moralnim i političkim osnovama, a da pritom adekvatno reaguju na novi politički kontekst.

Što se tiče krivičnog dela korupcije  prilikom izbora, može se reći da je “kupovina glasova” postala opšta pojava u Republici Srbiji gde je najčešće od strane političkih partija traretirana romska zajednica i to zahvaljujući teškoj ekonomskoj situaciji romske zajednice na šta se apsolutno ne reaguje  iako predstavlja krivično delo koje samo dovodi do ispoljavanja mržnje i netorelancije većinskog i drugih naroda prema Romima i Romkinjama za šta većinski narod krivi Rome za takve nameštene izborne pobede, a suština je da je za ovo kriv čitav system, koji na taj način zloupotrebljava                socijalnu situaciju najsiromašnijeg i (najranjivijeg) dela stanovništva.

Analiza upitnika

Na upitnik je odgovorilo 190 ispitanika. Najviše ispitanika dolaze iz najvećih gradova u Srbiji; Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Kruševac, Leskovac, Vranje itd. Što se starosne structure tiče, 21.8% ispitanika nalazi se u kategoriji od 18 do 30 godina, 71,8% ispitanika u kategoriji od 31 do 65, 3,7% ispitanika preko 65 godina i 3.1% ispitanika bez odgovora. Polna struktura, na žalost, ne oslikava pravo stanje u našem društvu; 63,3 % ispitanika bili su muškog pola, a samo 36,2 ženskog, dok je 0,5% ispitanika izabralo opciju “Drugo”. Obrazovna struktura ispitanika izgleda ovako: 5,3% nije završilo osnovnu školu, 20,2% sa osnovnom školom, 42% sa srednjom školom i 32,4% visokoobrazovanih. Od ukupnog broja ispitanika, 83,6% čine Romi i Romkinje, a 16,4% drugi.

U prvom pitanju izneli smo nekoliko tvrdnji, a na ispitanicima je bilo da se slože ili ne sa našom tvrdnjom. Takođe smo ponudili i odgovor „ne znam“. Prilikom formiranja tvrdnji vodili smo računa o ravnoteži između pozitivnih i negativnih tvrdnji kako bi sam upitnik bio neutralan.

Prva tvrdnja glasi: „Romska politika ne daje rezultate za romsku zajednicu“. Sa ovom tvrdnjom složilo se 111 ispitanika, nije se složilo 48, a odgovor ne znam dalo je 26 ispitanika. Iz ovoga možemo zaključiti da je percepcija zajednice da romska politika nije dala rezultate za romsku zajednicu

Druga tvrdnja glasi: „Romske politike unapredile su položaj zajednice u poslednje dve decenije“. Sa ovom tvrdnjom složilo se 70 ispitanika, nije se složilo 72, a odgovor ne dalo je 37 ispitanika. Po ovom pitanju mišljenja su podeljena. Ovakve rezultate tumačimo kao rezultat neravnomernog uticaja romskih politika na različite pripadnike romske zajednice. U ovom istraživanju, nisu primećene značajne razlike u odgovorima kod ispitanika sa većim i manjim stepenom obrazovanja, kao ni kod mlađih i starijih ispitanika.

Treća tvrdnja glasi: „Romske politike dovele su do unapređenja u oblasti obrazovanja“. Sa ovom tvrdnjom složilo se čak 116 ispitanika, nije se složilo 44, a odgovor ne znam dalo je 23 ispitanika. Ovakva značajna razlika u odgovorima ne čudi; u naporima da se unapredi položaj romske zajednice, oblast obrazovanja najčešće je ocenjena kao jedna od najuspešnijih.

 

Četvrta tvrdnja glasi: „Romske politike dovele su do unapređenja u oblasti zapošljavanja“. Sa ovom tvrdnjom složilo se 60 ispitanika, nije se složilo 90, a odgovor ne znam dalo je 32 ispitanika. Ovde možemo zaključiti da su politike zapošljavanja donele slabe rezultate prema percepciji romske zajednice, što je u skladu sa mnogim izveštajima na ovu temu.

Peta tvrdnja glasi: „Romske politike dovele su do unapređenja u oblasti stanovanja“. Sa ovom tvrnjom složilo se 39, nije se složilo 101, a odgovor ne znam dalo je 44 ispitanika. U oblasti stanovanja i infrastrukture je u poslednjih 20 godina bilo najmanje pomaka. Podstandardna romska naselja su i dalje ne uređena, bez električne energije, pijaće vode i kanalizacionih priključaka. U poslednjih nekoliko godina, civilno društvo je pokrenulo inicijativu za legalizaciju održivih romskih naselja, ali konkretnih rezultata i dalje nema.

Šesta tvrdnja glasi: „Romske politike dovele su do unapređenja u oblasti zdravstva“. Sa ovom tvrdnjom složilo se 54, nije se složilo 86, a odgovor ne znam dalo je 40 ispitanika. Iako je uvođenje zdravstvenih medijatorki jedan od najuspešnijih projekata u naporima da se unapredi položaj romske zajednice, dostupnost zdravstvenoj zaštiti i diskriminacija oslikavaju se u odgovorima koje smo ovde dobili.

Sedma tvrdnja glasi: „Romski lideri izgubili su kontakt sa zajednicom“. Sa ovom tvrdnjom složilo se 101, nije se složilo 26, a odgovor ne znam dalo je 53 ispitanika. Osim što se romska zajednica u najvećoj meri slaže po ovom pitanju, veliki broj odgovora ne znam joj takođe govori u prilog. Sama činjenica da su ispitanici davali odgovor ne znam, govori nam da zajednica nije u kontaktu sa onima koje je predstavljaju u dovoljnoj meri.

Osma tvrdnja glasi: „Političke partije se interesuju za romsku zajednicu samo neposredno pre izbora“. Sa ovom tvrdnjom složilo se čak 147, nije se složilo 20, a odgovor ne znam dalo je 18 ispitanika. Ovo je tvrdnja sa kojom se najveći broj ispitanika složio, što nam jasno govori o tretmanu koji romska zajednica dobija od političkih stranaka. Narativ koji prati ovu tvrdnju toliko je pervazivan, što naš upitnik i potvrđuje, da se slobodno može uzezi kao dokaz ove pojave. Romska zajednica percipirana je od strane političkih partija kao jeftino glasačko telo, a predizborna obećanja po pravilu ostaju samo to; obećanja.

Deveta, i poslednja tvrdnja, glasi: „U Srbiji ne postoji politička volja da se reše problem romske zajednice”. Sa ovom tvrdnjom složilo se 126, nije se složilo 24, a odgovor ne znam dalo je 32 ispitanika. Iz ovih odgovora jasno možemo zaključiti da je percepcija romske zajednice da u Srbiji ne postoji politička volja da se unapredi položaj romske zajednice.

U nastavku istraživanja, ispitanicima postavljeno je pitanje na koji način biraju kojoj će partiji dati svoj glas. U ovom pitanju dali smo četiri ponuđena odgovora, uz mogućnost da se odgovor dopiše ukoliko ponuđeni odgovori nije u skladu sa odgovorom ispitanika. Odgovori koje smo ponudili su: a)Prema predizbornim obećanjima; b)Prema ličnim uverenjima; c)Prema političkom programu koji strankaponudi; d)Prema obećanjima o ličnim uslugama ukoliko određena stranka osvoji vlast; e)Drugo.

Iz grafikona iznad, možemo videti da većina ispitanika (56.1%) izjavljuje da izbor dolazi iz ličnih uverenja. Sledeći odgovor sa 19,6% je prema političkom program koji stranka ponudi. Iz ova dva odgovora možemo zaklučiti da romska zajednica traži interakciju sa političkim partijama i da romska zajednica želi da donese informisan izbor. Odgovor na pitanje da li se to zaista i dešava bila bi temu posebnog istraživanja.

Sledeći najzastupljeniji odgovor sa14.8% je “drugo”. Ovde smo dobili odgovore kao što su: ne glasam; bojkotujem sve izbore; svi su lopovi; glasao/la bih za neku romsku partiju. Iz ovoga zaključujemo da postoji deo zajednice koji je nezadovoljan trenutnom političkom situacijom u Srbiji, i što je posebno znalajno, romska zajednica traži romsku partiju za koju bi glasala.

Poražavajući rezultat je da je čak 50.8% ispitanika odgovorilo sa DA na pitanje “Da li Vam je neko ponudio novac, a zauzvrat tražio da glasate za određenu partiju”. To potvrđuje tvrdnju da političke partije targetiraju romsku zajednicu kao potkupljivo glasačko telo, koristeći njen loš socio-ekonomski položaj.

Kroz ovo istraživanje želeli smo da saznamo šta je potrebno da bi romske politick partije bile bolje, pa je sledeće pitanje upravo to. U pitanju ostavili smo ispitanicima slobodu da svoj odgovor upišu, kako bi odgovori bili što potpuniji. Kako bismo analizirali ove podatke, odgovore smo podelili u nekoliko kategorija. Te kategorije su: a) Mladi, obrazovani i nekorumpirani Romi i Romkinje (25.1%); b) Ujedinjenje zajednce (20.7%); c) Zaustavljanje korupcije (17.2%); d) Nezavisnost od većinskih političkih partija (7.9%); e) Rad sa romskom zajednicom (9.4%); f) Romi i Romkinje na mestima na kojima se donose odluke (8.3%); g) Drugo* (11.4%). Na ovo pitanje odgovorilo je ukupno 172 ispitanika, kao u sledećem grafikonu:

*U kategoriji drugo, grupisani su odgovori bez statističkog značaja.

Odgovori u kategoriji b prethodnog pitanja, dodaju na validnosti sledećeg pitanja koje glasi: „Koji je najveći problem zbog kog romska zajednica nije ogranizovana?“ U ovom pitanju bilo je moguće obeležiti više odgovora, a takođe je ostavljena mogućnost da se odgovor dopiše ukoliko ponuđeni ne odgovaraju.

Nepoverenje romske zajednice u romske političke lidere izabralo je čak 88 (46.3%) ispitanika, a u direktnoj vezi sa tim, 86 (45.3%) ispitanika izabralo je odgovor „Neorganizovanost romskih partija”. Ova dva odgovora navode nas na sledeće zaključke: romska zajednica svesna je koliko je politička participacija važna u postizanju ravnopravnosti u jednom društvu; romska zajednica je svesna uloge legitimnog liderstva u jednom pokretu za ljudska prava; i romska zajednica ima jasnu ideju u kom pravcu treba da se kreću promene u okviru romskog pokreta u Srbiji. Odgovor „Nedostatak ideologije koja jasno pokazuje pravac romske politike“ dalo je 75 (39.5%) ispitanika. Ovo nam validira rezutate prethodnih delova ovog upitnika, gde ispitanici izjavljuju da su romski lideri izgubili kontakt sa zajednicom. Ukoliko jasna ideologija i postoji, poruka ne stiže do zajednice. Iz svega ovoga zaključujemo da u samom romskom pokretu postoje problemi koje zajednica jasno identifikuje.

Što se tiče spoljašnjih uticaja na romski pokret, odgovore „Uticaj većinskih partija na romske partije“ i „Sistemska korupcija“ izabralo je 69 (36.3%), odnosno 75 (39.5%) ispitanika. Percepcija zajednice je i ovde vrlo jasna; potrebno je menjati i sistem u okviru koga romski pokret živi, kako bi se situacija promenila na bolje.

Odgovor „Drugo“ izabralo je 19 (10%) ispitanika. Kako ovi odgovori uglavnom spadaju u neku od gore navedenih kategorija (Slaba komunikacija sa običnim ljudima; nismo složni, svako radi za sebe; nema sloge), ovde ih nećemo posebno analizirati.

Poslednje pitanje u upitniku glasilo je „Šta treba da se desi da bi romska politika dala bolje rezultate za romsku zajednicu?“ . U ovom pitanju nije bilo ponuđenih odgovora, već smo od ispitanika tražili da svoje odgovore sami upišu. Kako bismo analizirali odgovore, kreirali smo nekoliko kategorija u odnosu na dobijene odovore: a) Iskorenjenje korupcije; b) Dolazak mladih i obrazovanih lidera; c) Ujedinjenje romske zajednice; d) Veća politička participacija romske zajednice; e) Implementacija strateških dokumenata; f) Drugo.

Statistički najznačajniji odgovori spadaju u kategorije b i c; dolazak mladih i obrazovanih lidera sa 17.9% i ujedinjenje romske zajednice sa čak 35.7%. Pod kategoriju drugo spadaju odgovori koji su statistički zanemarljivi, kao i odgovori tipa „ne znam“ ili „čudo“. Ostale kategorije raspoređene su prema grafikonu ispod.

Zaključak

Romi su u najvećoj meri isključeni iz procesa jednake participacije u javnim pitanjima, od devedesetih godina se donose različite strategije i preporuke, koje uz manje razlike pristupaju pitanjima Roma i Romkinja. Ono što im je svima zajedničko, jeste da ne nude konkretna rešenja romskih problema, a ukoliko se ta rešenja i nude, autori se žale da se nigde ne predviđaju sredstva za realizaciju tih rešenja.Na nivou lokalnih vlasti ili državne birokratije na primer, ne čini se ništa da se poveća broj Roma koji bi bio uključen u funkcionisanje ovih institucija.

Položaj Roma može se opisati kao društveno marginalan uz prisustvo sistemskog rasizma koji se od strane nadležnih institucija značajno toleriše i kojoj se pristupa kao „uobičajenoj“ pojavi. Uzroke ovome treba tražiti i unutar romske nacionalne manjine, ali prevashodno u nepristupačnim institucijama, koje su osnovane zakonima i strategijama na „insistiranje“ međunarodnog okruženja, čija neprimerena implementacija ne dovodi do potrebnog nivoa pozitivnih promena. To za posledicu ima nemogućnost zadovoljavanja kako egzistencijalnih potreba (stanovanje, lečenje, materijalna sigurnost i zapošljavanje), tako i inkluzivnih potreba (obrazovanje, informisanje i društveni aktivizam). Na taj način se razvijaju razne frustracije na koje pripadnici romske zajednice reaguju: povlačenjem, konformiranjem, „inovativnim pobunama“ kroz angažman u civilnom društvu.

Definitivno da kontekst koji se stalno menja predstavlja nove izazove na koje romsko liderstvo ne može da odgovori. Nema inkluzivnih i efektnih modela vođenja za više od 500.000 Roma u Srbiji. Nacionalne i lokalne javne institucije ne predstavljaju romske interese. Značajan broj Roma koji glasaju su pod uticajem straha i nasilja i manipulacije kao posledica izborne prevare. Shodno tome, Romi su najnereprezentovanija nacionalna manjina, odsutna iz lokalnih I nacionalnih procesa donošenja odluka, i odluka koje utiču na njih su donešene nelegitimno. Srbija nije napravila značajan progres za Rome, sem limitiranog progresa u obimu i uticaju. Makro trendovi su smanjili interes i prioritete za Rome, sa mnogo političkih partija koje limitiraju demokratiju, i odbijaju jednakost i socijalnu koheziju. U ovakvoj klimi, antiromske politike su u pratnji sa političkom agendom koja odbija da pruži podršku romskoj zajednici. Uprkos nekim pokušajima međuresorne koordinacije, NRIS-u i dalje nedostaju vidljivi rezultati, suštinske političke inicijative i efikasno korišćenje javnih i fondova EU.

Takođe, kao što smo i naveli u februaru mesecu 2022. godine doneta je revidirana Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022-2030.godine, koja je doneta bez konsenzusa, mnoge NVO nisu učestvovale u donošenju iste, a od dana usvajanja ista nije dostupna ni na jednom od sajtova nadležnih institucija, što govori u prilog iznetom i katastrofalnom stanju u kojem se trenutno nalazi romska zajednica. “Ništa o Romima bez Roma”!

Iz upitnika dalje možemo zaključiti da romska zajednica smatra da trenutna romska politika ne radi i da na nju utiče mnoštvo internih i eksternih faktora; sistemska korupcija, uticaj većinskih partija, nedostatak politilke volje da se reše problem romske zajednice, nelojalno liderstvo u okviru romske zajednice, nedostatak mladih na romskoj političkoj sceni itd. Takođe možemo zaključiti da je mišljenje romske zajednice da država ne radi dovoljno i da politike prema romskoj zajednici, iako jesu dale neke rezultate, nisu uradile dovoljno za u poslednje dve decenije. Kako su teme obrađene ovom analizom od izuzetnog značaja za romsku zajednicu i romski politički pokret, smatramo da su dodatna istraživanja u ovim oblastima neophodna, kako bi se buduće akcije planirale na što bolji način.

 

 

 

---

[1] http://arhiva.rik.parlament.gov.rs/doc/arhiva/poslanici/2007/2.%20izvestaj%20o%20rezultatima%20np.pdf

[2] http://arhiva.rik.parlament.gov.rs/latinica/arhiva-izbori-za-narodne-poslanike-2008.php