U Srbiji romska zajednica je viđena kao zajednica koja nema uopšte ili ima malo političke moći. Iako prema nezvaničnim podacima predstavljamo najveću i najmlađu nacionalnu manjinu u politici nas nema niti se naše potrebe uvažavaju. Pitanje je, da li je romska politika u prethodnih par godina i decenija dala rezultate za romsku zajednicu ili je naš najveći uspeh to što smo 1971. godine odredili svoju zastavu, himnu i reč Rom? Neki iz zajednice kažu da romska politika ne postoji, dok većina navodi da romska politika ne daje rezultate za nas zato što romski lideri pre svega razmišljaju o ličnim interesima, projektima, ostali navode i postojanje diskriminacije koja i kad postoje pokušaji da se razvije romska politika, blokira njene rezultate a tu je i generalni politički kontekst koji nas čini nevidljivim. Neromi nam govore kako treba da se obrazujemo i radimo pa onda da pričamo o politici. Činjenica je da je politika sastavni deo naših svakodnevnih života. Na pitanje zašto romska politika ne funkcioniše treba da razmišljamo u dva pravca: šta su spoljni faktori koji utiču na našu politiku i njene rezultate a sa druge strane šta mi kao zajednica decenijama radimo sami što smanjuje rezultate romske politike i kako možemo bolje.

Mi Romi deo smo šireg društvenog i političkog konteksta, sve odluke koje želimo da donesemo nisu izolovane i ne mogu se rešavati bez učešća drugih političkih aktera niti van sistema naše države. U  političkom sistemu u kom živimo, pitanje romske zajednice nije čak ni prioritet za rešavanje, nalazi se negde pri dnu liste. Naši problemi su veliki i različiti: od obrazovanje do zaposlenja, infrastrukture, kulture. Za generalnu politiku naše zemlje to su najteža pitanja za sve političare i vlasti koje dolaze i odlaze a naši problemi ostaju. Države nemaju snage a ni volje da suštinski reše probleme Roma pre svega zato što je to velika investicija a s druge strane zato što bi izgubili simpatije svojih glasača iz drugih nacija kojih ima više u pojedinačnim opštinama od nas. Naša zajednica nije stacionirana u određenom delu Srbije već nas ima svuda, to sprečava našu bolju političku organizovanost. Mađara ima najviše u Vojvodini, Albanaca u Bujanovcu i Preševu a nas ima u svima opštinama negde više, negde manje ali opet retko gde pređemo 10 – 15% stanovništva opštine. Međutim, iako nismo stacionirani na jednom mestu i dalje smo prema nezvaničnim podacima najveća nacionalna manjina u Srbiji.

Kako mi Romi kao zajednica možemo bolje da se organizujemo i budemo kreatori romske politike? Rešenje za sve naše probleme koji često čujemo od romskih lidera a i zajednice je ujedinjenje. Međutim šta znači to ujedinjenje i za šta se mi ujedinjujemo? Da li ćemo mi da imamo isti stav o religiji, pa ako neko misli da hrišćani nisu pravi Romi mi svi treba da se složimo oko toga, jer to je nemoguće. Nijedna nacija ni narod nisu ujedinjeni bez razloga odnosno bez nekog prioriteta koji svi vidimo važnim. Ono što nama Romima treba je politička organizovanost oko problema koji je svima važan i za koji ćemo svi boriti i to je preduslov za bilo koji uspeh i naša najveća snaga. Sastavni deo političke organizovanosti je podrška zajednice, to je oduvek bila snaga političara i simbol moći jednog društva, da narod zna kakvu snagu ima on bi na svaku odluku sa kojom nije saglasan protestovao i menjao Vladu na godišnjem nivou, ako je to potrebno. Imamo sedam političkih romskih partija i više NVOa koji jedne druge doživljavaju kao ljute protivnike umesto da budu zdrava konkurencija ali sa istim ciljem. Ono što im je zajedničko je da ko god se do sada bavio romskom politikom nije uzimao u obzir zajednicu za koju se bori. Brzim istraživanjem potreba i zahteva, često prilagođavajući se političarima ili donatorima kreirali su se brzi planovi kako da se poboljša položaj romske zajednice bez da sama zajednica zna to. Romski pojedinci sami biju bitku na frontu sa velikim političarima i gube. Svaki pravi romski lider iza sebe ima zajednicu koja neće dozvoliti da on ili ona padne, a taj lider neće dozvoliti da interesi zajednice ostanu u tišini ili samo u nečijoj fioci.

Mi Romi ne koristimo sve resurse i potencijale koje imamo kao zajednica. Kada pomislimo na nekog ko se bavi romskom politikom, ko vam prvo padne na pamet? Ako ste zamislili muškarca, srednjih godina ili starijeg onda ste isključili više od polovine romske zajednice koja svojim kvalitetima može da doprinese razvoju i progresu. Žene Romkinje skoro uopšte ne govore o romskoj politici niti su uključene u političke tokove što može doprineti zajednici tako što će te žene predstavljati interese ženskog dela romske zajednice ali i generalno doprinositi celoj zajednici. S druge strane mladim Romima i Romkinjama su glasovi ugušeni jer se vide kao nekompetentnim za zagovaranje interesa svoje zajednice. Pod izgovorom da nemaju iskustva ni znanja odbačeni su što itekako utiče na
rezultate romske politike.

Međutim organizovana zajednica koja koristi sve potencijale svojih članova nije dovoljna da bi pobedili u bitki za bolje sutra potrebni su nam znanje, analiza zakona, široka medijska komunikacija. Ne možemo mi pred donosioce odluka da izađemo sa listom želja i reći da to romska zajednica želi naročito zato što političari beže od popularnih odluka za Rome ako se druge nacije bune. Mora neko da istraži naše zakone, vidi šta je moguće u državi u kojoj živimo a što će doneti dobro i nama a i Srbiji. Sa tim argumentima treba neko iz zajednice da ide pred donosioce odluka i zagovara interese cele zajednice. I na kraju treba sve to ispratiti u online prostoru gde je sve zapisano i šta su obećali političari a i svi uspesi romske zajednice. I na kraju, nemoguće je uraditi ništa od ovoga ako mi Romi i Romkinje čekamo drugog da ovo uradi umesto nas.

Sa ovim idejama nastao je pokret Opre Roma Srbija 2019 godine. Uvideći važnost uključivanja naše zajednice u određivanje problema kojim se bavimo razvili smo četiri tima u pokretu: tim za organizovanje zajednice čija je uloga da radi za zajednicom na terenu i određuje probleme i zahteve zajednice kao i da ih aktivno uključi u rešavanje istih, istraživački tim čiji je cilj istraživanje zakona, budžeta i ostalih dokumenata koji će nam pomoći da nađemo način kako da rešimo problem koji smo odredili sa zajednicom, tim za zagovaranje čiji je cilj da zagovara odnosno predstavlja probleme zajednice pred donosioce odluka sa adekvatnim argumentima i tim za komunikacije koji promoviše zajednicu na društvenim mrežama a isto tako koristi onlajn prostor za kreiranje mišljenja javnog mnjenja. Romski pokret ORS uključuje sve grupe iz zajednice u svoj rad i arlije, gurbete, kovače i muslimane, hrišćane, protestante, i žene i mlade i svakog ko veruje da je bolji život Roma moguć i ko želi da se bori za to.
Uključi se i ti!