Sažetak

U cilju ispitivanja uticaja covid krize na romsku zajednicu, kao i u cilju praćenja oporavka romske zajednice od covid krize ovaj rad za cilj ima definisanje početnog, nultog stanja u odnosu na koji će se meriti oporavak od krize. Istraživanje obuhvata dvadeset lokacija za koje je definisano nekoliko pokazatelja, čija analiza definiše nivo oporavka (pristupačnost vode i struje, zaposlenost, broj obolelih, broj umrlih i dr). Nadalje će se, do okončanja pandemije, ovakvo istraživanje sprovoditi jednom mesečno u navedenim lokacijama, a rezultati će nakon poređenja sa rezultatima prethodnih istraživanja dati uvid u stepen oporavka zajednice.

Uvod

Pandemija virusa covid-19 koja je pre nešto više od godinu dana pogodila ceo svet itekako je ostavila traga u društvu Srbije. Kao posledica prilagođavanja trenutnoj krizi došlo je do drastične promene kako u navikam i ekonomiji ljudi, tako i u načinu života generalno. Kao i uvek ovakvo stanje su najviše osetili najsiromašniji, ljudi bez stalnih primanja i bez osnovnih resursa za život.

Istraživanje sprovedeno juna 2020. godine od ORS grassroots struktura koje je obuhvatilo 14 opština navodi da je 240 pripapdnika romske nacionalnosti bilo zaraženo virusom dok je 35 imalo smrtni ishod. Takođe se u istraživanju navodi da je uzrok tome nepostojanje vodovodne i kanalizacione mreže, maski i higijenskih sredstava za zaštitu od pandemije.

Uzimajući sve ovo u obzir cilj ovog rada je definisanje trenutne situacije u odabranim zajednicama kao etalon sa kojim će se naredni rezultati porediti i na osnovu čega će se dobiti slika o stepenu oporavka romske zajednice od covid krize.

Metodologija

Istraživanje je sprovedeno pomoću upitnika, u formi „google upitnika“. Sama pitanja se mogu videti na sledećem linku Praćenje situacije u romskim zajednicama, oporavak od covid krize - Google Forms

 

Istraživanjem, koje je prvo u nizu u cilju praćenja situacije u romskim naseljima kao posledicu pandemije Covid-19, obuhvaćeno je 20 lokacija.

Lokacije obuhvaćene istraživanjem su: Aleksinac, Bač, Babušnica, Bela Crkva, Beočin, Bogatić, Bor, Niš, Pirot, Prokuplje, Požarevac, Smederevo, Subotica, Zaječar, Odžaci, Valjevo, Vlasotince, Vladičin Han, i Kovačica.

 

U ovim lokacijama istraživanje će se sprovoditi jednom mesečno do okončanja Covid-19 pandemije, sa ciljem praćenja situacija u romskim naseljima i eventualnim kreiranjem odgovora na krizne situacije kao posledica covid krize.

 

Kao osnovni kriterijumi za praćenje situacije uzeto je:

Pristup vodi i struji

Zaposlenost

Broj oboleih

Broj preminulih

Broj vakcinisanih

Mere podrške

Rezultati i diskusija

Kao osnovni pokazatelji za praćenje stanja romske zajednice kao posledicu covid krize definisani su pristup struji i vodi, kao i zaposlenost.

Istraživanje je pokazalo da veliki broj romskih porodica nema struju i vodu (Grafik 3.1.)

Grafik 3.1. Pristup struji i vodi u romskim zajednicama

Kao što se može videti sa grafika 3.1. 55 % ispitanika nema pristup struji i vodi, što je poražavajući rezulta i bez prisustva covid krize, koja ovaj problem čini daleko alarmantnijim. Istraživanje je pokazalo, da u svakoj od lokacija minimum u proseku dvadesetak porodica nema pristup struji i/ili vodi.

Takođe, istraživanje je za cilj imalo i da ispita da li je i u kojoj meri romska zajednica izgubila pristup struji i vodi kao posledica covid krize (grafik 3.2.)

Grafik 3.2. Gubitak pristupa struji i vodi kao posledica covid krize

Sa dijagrama 3.2. se vidi da je 60 % porodica ranije imalo pristup vodi i struji, dok trenutno samo 55 % porodica ima pristup ovim resursima, iz čega se može zaključiti da je u 5 % porodica, obuhvaćene istraživanjem, došlo do gubitka pristupa vodi i struji kao posledica covid krize.

Pored pristupa struji i vodi jedan od sonovnih pokazatelja stanja u nekom društvu ili zajednici svakako jeste zaposlenost, odnosno mogućnost obezbeđivanja egzistencije. Ovo istraživanje je pokazalo da u jednoj od dvadeset lokacija nema zaposlenih Roma dok za dve lokacije nema podataka. U preostalih osamnaest lokacija zaposlenost Roma je izuzetno niska, a poslovi nisko plaćeni.

Problem nezaposlenosti Roma, kao višegodišnji problem, eskalirao je tokom pandemije, kada je veliki broj Roma izgubio svoje poslove. Na grafiku 3.3. prikazan je procenat lokacija u kojima je došlo do gubitka posla kao posledica covid krize.

Grafik 3.3. Gubitak posla u romskim zajednicama kao posledica covid krize

Od početka pandemije do okončanja ovog istraživanja do gubitka posla je došlo u 70 % lokacija, dok su Romi svoj posao uspeli da zadrže u svega 30 % lokacija. Istraživanje pokazuje da su najpogođeniji merama u borbi protiv covid-19 bili prvenstveno muzičari, sakupljači sekundarnih sirovina i trgovci, ali značajan je broj i sezonskih radnika, radnika u zabavnim parkovima i slično. Zabeleženo je da je u jednoj lokaciji došlo do zatvaranja ugostitejskog objekta zbog neodrživosti usled covid krize.

Ispitanici, kako je pokazalo istraživanje, smatraju da je neophodan neki vid podrške romskoj zajednici za uspešno prevazilaženje covid krize (grafik 3.4.).

Grafik 3.4. Da li je potreban neki vid podrške romskoj zajednici u prevazilaženju covid krize

Preko 70 % ispitanika smatra da bi najadekvatniji vid podrške morao da dođe od državnih institucija u vidu podrške muzičarima, sakupljačima sekundarnih sirovina i trgovcima kao zanimanjima koja trenutno ne mogu da obavljaju svoj posao i samim tim ne mogu da obezbede minimu  egzistencije. Takođe veliki broj ispitanika (preko 50 %) je kao adekvatnu podršku navelo humanitarne, higijenske i prehrambene pakete, kao i finansijsku podršku. Među adekvatnim merama podrške našlo se i čišćenje romskih naselja.

Grafik 3.5. Institucionalna pomoć romskoj zajednici

Sa grafika 3.5. se može videti da su u 75 % slučajeva država, odnosno države institucije na neki način pružile podršku romskoj zajednici u prevazilaženju covid krize. Podrška se najčešće ogledala u humanitarnim i higijesnkim paketima, kao i finansijskoj pomoći od 100 evra koju su dobili svi punoletni građani Srbije.

 

Broj zaraženih u ispitanim lokacijama prikazan je na grafiku 3.6.

 

 

Grafik 3.6. Okviran broj zaraženih roma u ispitanim lokacijama

Sa grafika se može videti da u za sedam lokacije ne postoji podatak, dok u preostalih trinaest lokacija ima zaraženih. Najkritičnije lokacije su Vladičin Han gde prema rezultatima ispitivanja oko 22 % ukupno obolelih u ispitivanim lokacijama, zatim Prokuplje i Pirot sa tridesetak zaraženih (13 %), Valjevo sa dvadesetak (9 %), Subotica i Zaječar sa petnaestak zaraženih (6 %), dok u preostalim lokacijama je broj zaraženih manji od 10.

 

Broj preminulih roma u ispitanim lokacijama prikazan je na grafiku 3.7.

Grafik 3.7. Broj preminulih Roma od korona virusa

U jedanaest od dvadeset ispitanih lokacija bilo je smrtnih slučajeva od posledice korona virusa. Najveći broj smrtnih slučajeva bilo je u Požarevcu (26 %) i Vladičinom Hanu (17 %), zatim u Baču (14 %) i Babušnici (10 %). U ostalim mestima je smrtnost bila ispod 10 % u odnosu na ukupan broj umrlih u ispitivanim lokacijama..

 

Na grafiku 3.8. predstavljen je progres u vakcinisanju romske zajednice.

Grafik 3.8. Vakcinisanost Roma u ispitivanim lokacijama

Sa dijagrama se vidi da je procenat vakcinisanih i ne vakcinisanih jednak, odnosno 50 %. Najčešće navođeni razlozi nevakcinisanja su nepoverenje u institucije, nedovoljna informisanost, strah, i drugo.

 

Grafik 3.9. pokazuje u kojoj meri je došlo do diskriminacije od strane institucija prilikom odlaska na vakcinaciju.

Grafik 3.9. Diskriminisanost u procesu imunizacije

Sa dijagrama se vidi da je 80 % ispitanika ima percepciju da je doživeo neki vid diskriminacije prilikom odaska na vakcinu, što svakako treba da se razmotri kao razlog slabog odziva Roma kada je u pitanju vakcinacija.

 

Zaključak

Istraživanje je, kao što se i moglo očekivati, pokazalo zaista težak položaj romske zajednice i apsolutnu nespremnost za borbu sa covid-19 virusom. Pokazalo se da preko 50 % Roma nema pristup električnoj energiji i vodi. I pored ovako teških uslova života, zahvaljujući pandemiji nešto više od 70 % Roma je izgubilo svoj posao, a samim tim i jedini izvor prihoda i mogućnost za prehranjivanje porodica. Sve ovo je dovelo do toga da čak 85 % ispitanika smatra da ovu krizu ne može da prebrodi bez institucionalnih mera kojima bi se pružila podrška romskoj zajednici, prvenstveno muzičarima, sakupljačima sekundarnih sirovina i trgovcima koji trenutno nisu u mogućnosti da svojim radom obezbede osnovna sredstva za život.

Takođe istraživanje je pokazalo da u svakoj od ispitanih lokacija ima zaraženih, dok u više od 50 % ispitanih lokacija ima preminulih.