Pandemija povodom širenja virusa COVID-19 pogodila je čitav svet i pokazala ne samo da je svet globalno povezan već i da je kapitalistički, liberalni sistem nestabilan kad ne postoji obrt kapitala. I ne samo nestabilnost sistema već je ova nevidljiva pojava pokazala pravo lice savremenih društva iz kojeg su izašle sve društvene devijacije i boljke koje krije. Procenat siromašnih i ugroženih grupa postao je jasniji, ne samo uočljiv već je kao pojava predstavljao pretnju društvenom održanju.  Brojne države, čak i one okrenute ka tržišnoj ekonomiji, da bi smanjile posledice ovog virusa po stanovništvo i državu su donele niz mera. Te mere možemo podeliti u tri generalna segmeta a to su: zdravstveni, socijalni i ekonomski. S obzirom na to da se virus tiče fiziološkog zdravlja ljudi prvo su donešene zdravstvene mere poput pranja ruku, nošenja maski i sve one mere koje imaju za cilj prevenciju širenja virusa na zdravstvenom nivou. S obzirom na to da se virus širi kapljicama i kontaktom sa drugim ljudima država je donela niz socijalnih mera na koje se ljudi i dalje teško navikavaju čak i posle par meseca postojanja virusa. Te mere se tiču pre svega socijalne distance od 2 metara, određen broj osoba u zatvorenoj i otvorenoj prostoriji, način pozdravljanja i slično. Međutim ono što države najviše pogađa je uticaj virusa na sistem privređivanja i generalno ekonomski sistem.  Onda kada dođe do naglog prekida toka kapitala, usled karantina, dolazi i do nestabilnosti sistema i pretnje od ekonomskog kraha. Država Srbija je s tim u vezi donela set ekonomskih mera koje se dele na mere koje pogađaju pravna lica i mere koje pogađaju fizička lica.  Ekonomske mere preduzete do sada uključuju:  1. Zastoj u obavezi otplate kredita (moratorijum) za fizička lica, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva, smanjenje referentne kamatne stope za 0,5% na 1,75%, poreske mere za vreme trajanja vanrednog stanja, ograničavanje cena i marži osnovnih životnih namirnica.  2. Jednokratna finansijska pomoć penzionerima i odloženo plaćanje troškova, Vlada Srbije usvojila je 24. aprila uredbu o isplati 100 evra svim punoletnim državljanima sa prebivalištem u Srbiji i važećom ličnom kartom, program “Moja prva plata” za srednjoškolce i studente.   Na osnovu svih mera koje je država donela možemo napraviti prototip čoveka kojeg bi ove mere pogodile. To je pre svega čovek koji ima krov nad glavom, pijaću vodu i struju. što znači da ima zadovoljene osnovne egzistencijalne potrebe. Zatim verovatno je čovek koji je socijalno aktivan pa je država morala da donese mere distanciranja i okupljanja. I najbitnije donesene mere, ekonomske, pogađaju ljude koji su pre svega preduzetnici pa imamo subvencionisanje, smanjivanje kamata i slično. Taj čovek ukoliko nije preduzetnik zapošljen je formalno u najboljem slučaju u državnom preduzeću. Ima minimalno srednjoškolsko obrazovanje i punoletan je. Glavno pitanje ovde je šta je siromašnim socijalno depriviranim grupama koje su isključenje iz glavnih društvenih tokova i na margini? Ovim istraživanjem želeli smo da istražimo u kakvoj situaciji se nalazi romska zajednica u Srbiji za vreme karantina izazvanim širenjem virusa? Koje mere su je pogodile? I da li uopšte postoje mere koje su je pogodile? Takođe na kraju predstavićemo šta će pokret Opre Roma Srbija učiniti povodom ovog pitanja. Metod koji je korišćen je onlajn anketa koja je poslata pre svega tim liderima pokreta Opre Roma Srbija koji su u saradnji sa romskim koordinatorima, zdravstvenim medijatorkama i drugim lokalnim institucijama došli do podataka. Takođe isti upitnik poslat je i svim većim opštinama u Srbiji, gde su od 15 poslatih odgovorile 4 opštine.Uzorak čine 14 opštine u Srbiji (Aleksinac, Bor, Bojnik, Vladičin Han, Vajska, Vranje, Pavlovac, Prokuplje, Pirot, Niška Banja, Lebane, Subotica, Smederevska Palanka, Zaječar).  Dobijeni podaci o broju zaraženih i preminulih su nezvanični podaci s obzirom na to da nisu vođeni podaci po nacionalnosti. Dobijeni podaci su minimum zaraženih i preminulih, realan broj može biti samo veći. Pitanja koja smo postavljali u ovom istraživanju ticali su se stanja u kojem se romska zajednica nalazi onda kada na scenu stupa karantin i kada je pandemija proglašena. Prema nezvaničnim podacima u 14 opština u kojima je istraživanje sprovedeno je bilo 240 zaraženih Roma sa najvećim brojem zaraženih u Vladičinom Hanu čak 100 Roma i u Pavlovcu 80 Roma jer je u ovim lokacijama virus ušao u romsko naselje. Od ovog broja ukupno preminulih je 35 Roma a najviše u Vladičinom Hanu gde je preminulo 20 osoba romske nacionalnosti i 10 u Pavlovcu. U istraživanju je takođe postavljeno pitanje pijaće vode i električne energije pre i za vreme pandemije COVID-19 jer kao što smo videli u gore navedenom tekstu države su donosile neke zdravstvene mere koje se tiču preventive. Istraživanje je pokazalo da u 14 lokacija 37 romskih porodica (najveći broj u Pirotu. Vranju i Vladičinom Hanu) nema priključak pijaćoj vodi i da su ovo podaci pre pandemije. U nekim od lokacija su opštine obezbedile cisternu za vodu. Ove porodice nisu priključene na vodovodnu mrežu zbog neimanja novca za plaćanje računa. što se tiče priključka na električnu mrežu 91 romska porodica nema struju u ovih 14 lokacija. Sa najvećim brojem u Pirotu (30), Subotici (20), Vladičinom Hanu i Niškoj Banji (15). Porodice nisu priključene jer nemaju finansijskih sredstava da plate dugovanje, u nekim lokacijama opština je izašla u susret i uključila za vreme karantina a posle toga ponovo isključila. Ovakav položaj romske zajednice potvrđen je i poslovima kojima se bave. U 14 lokacija 61% stanovništva se bavi trgovinom, sezonskim poslovima i muziciranjem a u 30% lokacija pored ovih navedenih zanimanja se bave i sakupljanje sekundarnih sirovina, ostalih 9% odnosno dve lokacije su navele podatke da postoje Romi koji rade u većim fabrikama. Ovaj podatak ukazuje na to da čak 90% ispitanika se bave neformalnim zanimanjima. Zanimanja za koje država nije donela ekonomske mere. Onda kada dolazi do zatvaranje cele zemlje usled virusa COVID-19 na udaru su bila upravo ova zanimanja i bez prihoda su ostajale upravo porodice čiji se članovi bave muziciranjem, trgovinom i slično. Jedan davaoc podataka je čak izjavio: “Niko nije izgubio posao jer niko nigde nije ni radio u celoj opštini rade možda 2-3 Roma (Lebane)” što se tiče porodica koje su primale socijalnu pomoć, one porodice koje su bile u procesu obnove dokumenata pre karantina su bile u velikom problem onda kada dolazi do karantina. U 14 lokacija 111 porodica ostaje bez socijalne pomoći jer nisu stigli da obnove dokumenata. Država nije predvidela ovu situaciju jer je samo donela ekonomsku meru za porodice kojima su u toku  karantina istekla dokumenta. Jedno od postavljenih pitanja u istraživanju dotakao se i diskriminativnog lečenja u bolnicama. Na ovo pitanje davaoci podataka su u 60% slučajeva rekli da nije postojalo diskriminativno lečenje, 13,1% da je postojao drugačiji tretman prema Romima dok ostali nisu imati podatke. Uvideći i opisajući položaj romske zajednice pre i za vreme virusa COVID-19 davaoci podataka su odgovorili na to koliko država nije poznavala stanje na terenu i da su retke ekonomske mere koje su pogodile romsku zajednicu. Dve mere koje su pogodile romsku zajednicu su: jednokratka pomoć od 100e i humanitarni paketi. Dve lokacije su dale podatke da je tu i mera koja se tiče isplata minimalca.   Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da država nije bila spremna da odgovori na situaciju u kojoj su se našle najsiromašnije i marginalizovane grupe kao što su romska zajednica. Ovaj virus samo je potvrdio depriviran položaj koji je još više ugrožen virusom COVID-19. Naš pokret će se ubuduće koristiti ovim dobijenim podaci i zagovarati interese romske zajednice u lokalnim institucijama. U saradnji za Beogradskim fondom za političku izuzetnost ćemo od 2021. godine predlagati ekonomske mere koje će pogoditi romsku zajednicu i pomoći da iz ove borbe izađe kao pobednica.   Za više podataka pišite nam na mejl info@opreromasrbija.rs sa naslovom ovog teksta i svrhe za koju Vam trebaju podaci.