Opre Roma Srbija

COVID-19 u romskim zajednicama u Srbiji

COVID-19 within the Roma community in Serbia

 

Nacionalne manjine predstavljaju 16,98% od ukupne populacije u Srbiji. Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva Romi predstavljaju drugu najveću nacionalnu manjinu sa 2,05% udela u ukupnoj populaciji.

Zvanični broj Roma u Srbiji iznosi 147.604, dok nezvanični podaci prema Strategiji za unapređenje položaja Roma ukazuju  na to da Roma  ima mnogo više, čak i 500.000.

Vanredno stanje u Srbiji proglašeno je 15. marta 2020. godine, a od tada je Vlada donela niz mera kojima bi trebalo da se širenje korona virusa u Srbiji spreči. . Najbitnija mera, koje je ujedno i najviše pogodila građane, je ograničenje i zabrana kretanja. Svrha donošenja mera bi trebala da bude zaštita samih građana, međutim stvarnost pokazuje nešto drugo. Šta se dešava sa onima koji nemaju jednake početne pozicije u trci za boljim položajem u društvu i ostvarivanjem pune jednakosti? Naprosto, virus (Kovid-19) je pogodivši i romske zajednice u Evropi, prouzrokovao veliku štetu i zdravstvenu opsanost, jer su Romi višestruko osetljiva grupa. Ovo se naročito odnosi na ograničen pristup čistoj vodi i kanalizaciji, higijenskim sredstvima, te mogućnosti da se u višegeneracijskim porodicama sprovode mere samoizolacije.

Uzimajući u obzir COVID-19, kriza je doprinela pogoršanju već postojeće situacije ka još većoj katastrofi. Svakodnevno iskustvo bila je trajna kriza i bez COVID-19, ali sa COVID-19 je postalo još gore. Do sada preduzete mere nisu odražavale okolnosti teškog položaja Roma, posebno u pogledu zdravlja i životnih uslova. Većina Roma nije mogla da kupi lekove, veliki broj nije mogao da obavlja svoje svakodnevne aktivnosti zbog hroničnih bolesti ili invaliditeta, dok neki nisu mogli ni da pristupe zdravstvenom osiguranju zbog netrpeljivosti institucija, uslova smeštaja u kojima je nemoguće praktikovati preventivne mere, nedostatak sanitarnih čvorova i vode za piće, kao i nemogućnost pristupa kanalizacionim mrežama. Tokom pandemije epidemiolozi su ukazali na značaj prevencije i higijene, što bi značilo da u ovoj situaciji svi moraju imati pristup vodi i pristup električnoj energiji, jer je u vreme pandemije to značilo život, preduslov za higijenu i poštovanje izrečene mere. Međutim, prema OEBS-u, u Srbiji trenutno postoji 5.000 romskih porodica koje nemaju pristup vodi za piće.

Svakako, humanitarna pomoć nije odgovor na ova pitanja kada kriza traje skoro godinu dana. Može pomoći najugroženijima, samo u kratkom vremenskom periodu, ali nije jedini odgovor na ovu situaciju.

Istraživanje je sprovedeno u 48 opština u Srbiji sa ciljem razumevanja efekata COVID-19 u romskoj zajednici. Uzorak istraživanja uključuje romske zajednice sa 48 lokacija širom Srbije, anketu Chat Bot-a putem Facebook stranice Opre Roma Serbia (1128 ispitanika) i izveštaje iz vođenih dijaloga na 48 lokacija, kao i telefonske intervjue. Rezultati pokazuju da su u odnosu na socijalne mere - mnogi među Romima bez ušteđevine i mogućnosti da duže žive bez prihoda, posebno s obzirom na visoku stopu nezaposlenosti (80%, dok je kod većinskog stanovništva 9%) i veliki procenat Roma koji rade u neformalnoj ekonomiji. Pomoć koja se pružala stanovništvu bila je kratkoročna u krizi koja je trajala skoro godinu dana. Što se obrazovanja tiče - romska deca nisu imala pristup tehnologiji i Internetu da bi mogla da prate onlajn časove, roditelji nisu bili spremni da se suoče sa izazovima učenja na daljinu i podrže decu u tom procesu. Obrazovni sistem nije obuhvatio sve učenike koji nemaju pametne uređaje za učenje na mreži. Romska ekonomija će imati najnegativnije posledice od COVID-19, jer većina Roma radi u neformalnoj ekonomiji i većina mera koje preduzima država zaobilazi ih, kao i većina Roma radi poslove koji zavise od boravka na javnim mestima, što je bilo zabranjeno tokom većeg dela krize zbog izolacije. Kada je reč o bezbednosti - COVID-19 je takođe uticao na bezbednost Roma zbog loše situacije u zemlji, što je povećalo govor mržnje prema Romima, jer su bili prinuđeni da zanemaruju određene mere karantina na sopstveni rizik. Za Rome koji su bili prisiljeni da napuste domove da bi obezbedili porodice i na taj način poremetili proces samoizolacije, suočili bi se sa sankcijama države i nazvali bi ih neodgovornim građanima. Teško je održati pandemiju van romskih naselja, u slučaju romskih porodica, jer Romi imaju velike porodice u malom životnom prostoru bez mogućnosti samoizolacije onih sa simptomima.

Osim humanitarne pomoći, koja se sastojala od prehrambenih i higijenskih paketa i jednokratne novčane pomoći, mere nisu odgovarale proporcionalno rizicima sa kojima se suočavaju Romi. U situaciji kada još uvek imamo naselja u kojima romske porodice nemaju vodu za piće i struju, državne mere su uglavnom odgovorile na podršku zdravstvu i formalnoj ekonomiji radi očuvanja formalnih radnih mesta u privatnom sektoru, obezbeđivanja likvidnosti, stabilnosti deviznog kursa, podrške sektorima poput turizma. Pandemija COVID-19 razotkrila je probleme romske zajednice, povećala ih, ali i pokazala da prethodna situacija nije bila ništa bolja.

Kategorija