Opre Roma Srbija

Zaposlenost i ekonomska nezavisnost Roma je interes naroda Srbije

Roma employment and economic independence is in the interest of the people of Serbia

Nacionalne manjine predstavljaju 16,98 % od ukupne populacije u Srbiji. Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva Romi predstavljaju drugu najveću nacionalnu manjinu sa 2,05 % udela u ukupnoj populaciji. To znači da u Srbiji živi minimum  150.000 radno sposobnih Roma (nezvanično i do 500 000).

Od 150 000 radno sposobnih Roma koji žive u Srbiji oko 120 000 (80%) je nezaposleno. Od ukupnog broja Roma ekonomski je aktivno samo 27,2 %, a u uzrastu radno sposobnih ekonomski je aktivno 58,2% Roma.[1] Prema poslednjim podacima Ombudsmana u Srbiji, od svih registrovanih Roma u agenciji za zapošljavanje 25 748 [2] više od  (14 %)[3] Roma i Romkinja nije obučeno da koristi programe samozapošljavanja koji su dostupni a u kojima su se oprobali, dok je samo 76 Roma  imalo šansu da učestvuje u javnim radovima u 2019 godini.[4] Isti izveštaj navodi da od svih registrovanih samo je u 12,43 % slučajeva nuđen posao Romima, dok velika većina 68,36 % čeka godinama na šansu za posao. [5]

Prema zakonu o zaštiti prava i slobodi nacionalnih manjina, donet 2018, član 4, u skladu sa procentualnom zastupljenošću Romima bi u javnom sektoru od ukupno 600 541 zaposlenih pripadalo 12 311 radnih mesta. Trenutno u javnom sektoru je zaposleno oko 1500 Roma, odnosno tek 0,25 % od 2,5 % koliki bi trebao da bude procenat Roma u javnoj upravi.

Mali procenat Roma koji si zaposleni često su zaposleni kao sezonski radnici ili rade sa skraćenim radnim vremenom. Romski preduzetnici najčešće obavljaju delatnost u sektoru pružanja usluga, prerađivačke industrije i reciklaže otpada. Nizak nivo obrazovanja i stručne obuke negativno utiču na razvoj preduzetništva kod Roma i ne dovode do posla. Subvencije od 180.000 dinara nisu dovoljne da bi se pokrenuo biznis, dovode do dugovanja i do toga da Romi odbacuju mere samozapošljavanja. Rezultati obrazovanja nemaju, kako izgleda, veliki uticaj na poboljšanje radnog statusa Roma u Srbiji. Stopa nezaposlenosti Roma i dalje je visoka na svim nivoima obrazovanja kao što je završavanje osnovne škole, zanata ili srednje škole, a samo gimnazijska diploma ili viši nivo obrazovanja bitno smanjuju stopu nezaposlenosti. To ukazuje da na zapošljavanje Roma utiču drugi aspekti socijalne isključenosti.[6]

Kroz nezapošljavanje romska zajednica se gura u ekonomsku isključenost koje ima velike posledice za društvo i državu.

Pored svega navedeno, ni jednoj državi, pa ni Srbiji nije u interesu da joj građani bez obzira na nacionalnost budu toliko siromašni i ekonomski zavisni kao što je romska zajednica u Srbiji, iz nekoliko razloga od kojih su najznačajniji troškovi socijalne i zdravstvene zaštite.

U Srbiji trenutno postoji 268 000 korisnika socijalne pomoći (105 051 porodica) za koje se u periodu 2016-2018 godine samo po osnovu socijalne pomoći potrošilo 14,3 miliona dinara, što predstavlja 57,5 % od ukupnih sredstava opredeljenih za socijalnu zaštitu (26 miliona dinara)..[7] Ako se tome dodaju troškovi zdravstvenog osiguranja, kao i drugi troškovi kojih su ove grupe oslobođene jasno je koliko novca država izdvaja za socijalnu/zdravstvenu zaštitu ovih grupa. Sa druge strane zapošljavanjem jednog nezaposlenog Roma država više nije u obavezi da za istu osobu izdvaja novac za socijalno i zdravstveno osiguranje, a oporezivanjem njegove zarade se obezbedjuje stalnost državnog budžeta. Drugim rečima zapošljavanjem jednog nezaposlenog Roma državi ostaje iznos koji bi uplatila za socijalnu pomoć i za zdravstveno osiguranje tog istog Roma da je ostao nezaposlen. Pored tog novca, država oporezivanjem zarade zaposlenog Roma ostvaruje prihod u visini socijalne pomoći minimum (zavisno od visine zarade). Naravno tu su i sporedni efekti koji su značajni za državu. Uzevši ovo u obzir jasan je ekonomski razlog za zapošljavanje Roma.

Veća zaposlenost Roma vodi ka većoj ekonomskoj nezavisnosti, omogućavajući normalan život, širenje svesti o značaju obrazovanja i sveukupnom jačanju onih vrednosti koje na kraju doprinose većem intelektualnom i ekonomskog bogatstvu čitavog društva. Sve ovo su razlozi da se pokret Opre Roma aktivnije uključi u politiku zapošljavanja. U skladu sa tim Opre Roma predlaže načine za povećanje zaposlenosti Roma:

  • Urgentno zapošljavanje Roma u centralnom i lokalnom javnom sektoru;
  • Povećati angažovanje Roma kroz javne radove i druge mere aktivne politike zapošljavanja;
  • Uspostaviti sveobuhvatni mehanizam zapošljavanja Roma u okviru javne službe zapošljavanja koji će funkcionisati tokom i naročito nakon krize, uvođenjem specijalizovanog finansiranja zapošljavanja Roma i uspostavljanjem implementacione strukture sa odeljenjem za koordinaciju na centralnom nivou i Romski savetnici za zapošljavanje u lokalnim službama za zapošljavanje, da primene posebne prilagođene mere za Rome, uključujući subvencije za zapošljavanje, subvencije za samozapošljavanje i kredite, pripremu radnika za strana ulaganja i sl.
  • Automatski uključiti romske radnike otpuštene tokom krize u redovne i specifične socijalne šeme.
  • Uključiti Rome u obuke/kurseve za deficitarna zanimanja;
  • Stimulacija poslodavaca od strane države prilikom zapošljavanja Roma (oslobađanje nekog vida oporezivanja na određeni period);
  • Stimulacija poslodavaca od strane romskih organizacija (plaćanje dela poreza ili dela zarade);
  • Promocija poslodavaca koji zapošljavaju Rome;

Mi, kao velika i mlada nacija (sa prosečnom starošću od 28 godina) jesmo i želimo da budemo deo rešenja problema, jer želimo jaku i pravednu Srbiju sa što manjim jazom medju njenim građanima bez obzira na pripadnost i opredeljenost.

 

 


[1] http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2009_04/t04_0316.htm

[2] https://www.redi-ngo.eu/wp-content/uploads/2019/10/0353-443X1608414Z.pdf

[3] http://www.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/UNDP_SRB_Pod_rizikom_-_Socijalna_ugrozenost_Roma,_izbeglica_i_interno_raseljenih_lica_u_Srbiji.pdf

[4] https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6380/Poseban%20izve%C5%A1taj.pdf

[5] Analysis of the UNDP/World Bank/EC Regional Roma Survey 2011.

[6] Bodewig, C., & Sethi, A. Siromaštvo, socijalna isključenost i etnička pripadnost u Srbiji i Crnoj Gori: Slučaj Roma.

[7]. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/dri-oko-50-odsto-od-270000-korisnika-socijalne-pomoci-je-radno-sposobno/qwh4j4t

Kategorija