Dok EU pregovara o planu ekonomskog oporavka od krize koju je izazvao COVID-19, naše ekonomije ne mogu da priušte još jednu izgubljenu i nepravednu deceniju u kojoj neki Evropljani gube mnogo više od drugih.   Jučerašnja najava (18. maja) nemačke kancelarke Merkel i francuskog predsednika Makrona o pripremi plana oporavka od 500 milijardi evra daje nadu samo ako svi građani imaju jednake mogućnosti   za razliku od prethodnog „oporavka“.   U deceniji nakon finansijske krize 2008. godine, EU i nacionalne vlade pogrešno su upravljale oporavkom i povećale nejednakost među građanima, što pokazuje izveštaj Evropske investicione banke. U celoj Evropskoj uniji niko ne trpi više nejednakosti od Roma i, s obzirom na veličinu i strukturu romske populacije u sve starijoj Evropi, ekonomski gubici koje to prouzrokuje su previše značajni da bi bili ignorisani.   Kada bi Romi živeli u jednoj zemlji Evropske unije, ne računajući Rome u zemljama kandidatima, ta zemlja bi imala šest miliona stanovnika, što je više od Danske ili Finske ili drugih 10 država članica. Pored veličine, mladost romske populacije čini je još relevantnijom.   Na primer, u Mađarskoj je broj Roma mlađih od 15 godina tri do četiri puta veći od broja mladih u toj starosnoj grupi koji ne pripadaju romskoj populaciji. U Rumuniji deca mlađa od 15 godina - nova generacija učesnika na tržištu rada - čini gotovo 40% ukupnog romskog stanovništva, u poređenju sa 15% u celokupnoj populaciji.   Suprotno tome, opšta demografija tržišta rada u Evropi je mračna. Istraživanja bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije ukazuju da će do 2025. godine potražnja za radnom snagom početi da premašuje ponudu u zemljama kao što su Bugarska, Češka, Nemačka, Mađarska i Slovačka.   U istorijskom treptaju oka, Eurostat predviđa da će se do 2050. godine radno sposobno stanovništvo smanjiti za oko 10% u celoj Evropskoj uniji, dok će u srednjoj i istočnoj Evropi pasti za 30%. EU i nacionalne vlade moraju da ulažu u Rome - ne zato što je to pitanje dobrotvornih davanja ili sažaljenja, već zato što je to svima u ekonomskom interesu, a posebno u interesu ekonomske budućnosti EU.   Naučene lekcije   Nakon finansijske krize 2008.godine EU i njene države članice su postale svesne neophodnosti ulaganja u Rome. Tada je Svetska banka izvestila da je nejednakost s kojom se suočavaju Romi uzrokovala značajne ekonomske gubitke: na primer, godišnji gubici u proizvodnji u rasponu od 526 miliona evra u Bugarskoj do 887 miliona evra u Rumuniji, a godišnji fiskalni gubici u rasponu od 202 miliona evra u Rumuniji do 370 miliona evra u Bugarskoj.   Međutim, krajnje desničarski političari iskoristili su gnev koji se pojavio nakon krize 2008. godine i pokrenuli kampanje usmerene protiv Roma. Ostali političari su odlučili da ignorišu ove činjenice. Shodno tome, doveli su do finansijskih gubitaka koje su pretrpeli svi građani, a situacija u kojoj su se nalazili Romi   prešla je iz lošeg u gore ― gore nego u bilo kojoj drugoj grupi.   Na najbogatijem kontinentu na planeti 80% Roma živi ispod nivoa siromaštva u svojoj zemlji, pokazalo je istraživanje Agencije EU za osnovna prava iz 2016. godine. Od tada ništa se nije mnogo promenilo. Oko 30% živi u smeštaju bez tekuće vode, a svako treće romsko dete živi u domaćinstvu u kom je neko otišao u krevet gladan barem jednom u prethodnom mesecu.   Broj romske dece u odvojenom, nestandardnom obrazovanju porastao je za polovinu ― sa 10 na 15 procenata od 2011. do 2016. godine. Po logici Svetske banke, to znači da je povećanje nejednakosti za Rome u poslednjoj deceniji još više povećalo ekonomske gubitke Evrope.   Dok se kriza koju je izazvao COVID-19 ubrzano širi i još su na snazi mere ograničenog kretanja, Romi su u mnogo goroj situaciji nego bilo koja druga grupa, navodi se u nedavnom izveštaju Kancelarije za Romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo. Fizičko distanciranje je teže u pretrpanim zajednicama, a pranje ruku je nemoguće bez dovoda vode. Mere obrazovanja na daljinu mogle bi da onemoguće školovanje   više od polovine romske dece i verovatno će dovesti do povećanja ionako visokih stopa napuštanja škole.   Romski radnici i preduzetnici, za koje je veća verovatnoća da će raditi na poslovima koje nije moguće obavljati od kuće ― u sivoj zoni, na poslovima koji podrazumevaju intenzivan rad sa niskim platama, ili u industriji umetnosti i kulture - nisu uključeni u trenutne mere odgovora na krizu.   U tom kontekstu, izbori političkih lidera Evropske unije će imati ogroman značaj za oporavak. Kao i uvek, krajnje desničarski i autoritarni populisti će odlučivati da Rome koriste kao žrtve za dobijanje glasova, dok drugi političari mogu odlučiti da ignorišu ekonomski značaj Roma i nejednakosti s kojom se oni suočavaju.

Kao što smo videli u prethodnoj izgubljenoj deceniji, takvi izbori ne mogu da donesu pozitivne ishode ― kako za Rome, tako i za Evropsku uniju i njene države članice. S ekonomskog stanovišta, ti izbori će samo doneti dodatne gubitke u situaciji kada su javni prihodi preko potrebni. S druge strane, politički će dovesti do međuetničkih i socijalnih sukoba koji jačaju krajnju desnicu i autoritarne režime čiji cilj je dalja destabilizacija EU. To ne možemo sebi da prištimo.   Novi put   Ohrabrujem sve one koji odlučuju o opravku EU da izaberu ulaganje u Rome, populaciju koja je širom Evrope mlada, živopisna, višejezična, kreativna, otporna i prilagodljiva. Kratkoročno, onima koji su imali posao i firme pre krize koju je izazvao COVID-19 će biti potrebna podrška kako bi se vratili poslu i ponovo ušli na tržište.   Srednjoročno, romskim preduzetnicima će biti potrebne kreditne garancije i ulaganja za otvaranje novih radnih mesta, a našim radnicima će trebati stručna obuka da bi se zadovoljile potrebe tržišta rada. Ulaganja u obrazovanje naše dece i omladine   zasnovano na tržištu i tehnologiji   će Evropskoj uniji doneti dugoročne ekonomske koristi.   Grantovi i zajmovi koji se daju nacionalnim vladama za oporavak treba da obuhvataju ove mere, a Evropska komisija i njene finansijske institucije - na primer, Evropska investiciona banka - treba da ih dodaju transnacionalnim programima. Oni bi trebalo da preuzmu odgovornost za neke od ovih mera i da dopune mere nacionalnih vlada tako što će direktno ciljati gradove, mesta i okruge sa većinskim romskim stanovništvom.   Glavni izazov sa kojim moraju da se suoče EU i nacionalna vlada je pružanje podrške neformalnoj ekonomiji u kojoj su Romi mnogo zastupljeniji od ostalih građana, a predložene mere bi bile:  

Zaštita ljudi koji su privremeno izgubili prihode, s posebnim osvrtom na neformalne preduzetnike i ugrožene radnike (ulični prodavci, osobe koje se neformalno bave reciklažom, radnici u   zabavnim parkovima, nadničari, muzičari, umetnici i drugi koji rade u oblasti zabave).

Podrška samozaposlenim radnicima ili onima koji su aktivni u neformalnom sektoru stimulisanjem (mikro) finansijskih institucija da daju kredite članovima ranjivih zajednica. Na primer, osnovati garantni fond za podsticanje investicija u preduzeća u vlasništvu društvenih grupa koja su izložene riziku od siromaštva ili suočavanja sa isključenošću.

Osmisliti planove podrške za preduzeća koja omogućavaju zaposlenje ugroženim ljudima. Na primer, najmanje 30 procenata svih javnih radova koje finansira Evropska unija trebalo bi da sprovode mala i mikro preduzeća koja zapošljavaju osobe iz ugroženih zajednica.

Investirajte u programe za obuku Roma i drugih ranjivih grupa u cilju sticanja novih veština, obezbeđujući stručno usavršavanje na osnovu potreba tržišta kako bi se lakše nosili sa izazovnim situacijama koje ih čekaju u budućnosti, poput automatizacije i veštačke inteligencije.

Primena integrisanih finansijskih intervencija: finansijska pismenost, kombinovanje otplatnih i nepovratnih finansiranja i pojačane mikrofinansijske intervencije usredsređene na pomoć́ pri zapošljavanju i otvaranje novih radnih mesta, kao i podrška samostalnoj izgradnji smeštaja pomoću mikro kredita.

Međutim, ova i druga inovativna rešenja moguća su samo ako evropski lideri budu imali dovoljno hrabrosti, mudrosti i državništva da se brinu za sve građane. Lideri moraju da shvate da ulaganje u sposobnosti Roma može da pomogne EU i svim njenim građanima da se oporave od javnog deficita pravičnosti, prihoda i stabilnosti.