Sećanje igra važnu ulogu u procesu suočavanja sa onim što se dogodilo u prošlosti, a komemorativne prakse pomažu da se osigura pomirenje, izlečenje i neponavljanje zločina iz prošlosti. Samo sećanje na kršenje prava može negovati budućnost ljudskih prava u svetu, pružajući tako suštinsku vezu između prošlosti i budućnosti i promenu narativa o Romima, a organizacija romske zajednice temelj za nove političke pobede. Otpor Roma u Aušvicu je vrlo značajan događaj jer pokazuje snagu i istrajnost romske zajednice u najtežim trenucima.

Istorija nije bila nikada blaga prema Romima, kako to navode neki naučnici, zbog specifičnog načina života i kulture bili su odbacivani i proganjani širom Evrope. U Habzburškoj monarhiji Marija Terezija je svojim zakonima zabranila Romima da se slobodno kreću i da govore maternjim jezikom. Poznata je praksa sterilizacije Romkinja bez njihovog pristanka za vreme komunizma u Čehoslovačkoj, a kao izgovor za tako gnusan zločin navodili su visoku stopu nataliteta u romskoj zajednici. Ovo je grubo kršenje ljudskih prava, ali najgori i najstrašniji primeri proganjanja i ubijanja bili su u Drugom svetskom ratu.  

Ubrzo nakon početka Drugog svetskog rata 1939. godine, nacistički režim je odlučio da ukloni sve Rome i Sinte sa teritorije Trećeg rajha. Naređeno im je da se presele i smeste u jevrejska geta i logore za Jevreje. Prva deportacija izvršena je 16. maja 1940. godine iz Ravensburga u logore u okupiranoj Poljskoj.

Dana 16. decembra 1942. godine, naređena je deportacija svih preostalih Sinta i Roma. Ciganski porodični logor poznat kao „Zigeunerlager“ osnovan je u sektoru Aušvic-Birkenau B II e. Zigeunerlager je bio „mešoviti“ logor, sa muškarcima, ženama i decom koji su bili zatvoreni zajedno.

Dana 15. maja 1944. godine,  6000 Roma u logoru je upozoreno da nacisti planiraju njihovo pogubljenje zato što nisu više sposobni za rad, a sami nacisti su planirali da na njihovo mesto dovedu sposobnije, zdravije i ne toliko izmučene ljude koji bi radili u logoru. Malo je u literaturi poznato ko je informisao Rome o navedenom planu. Međutim, poznato je da su Romi shvatili  kakva ih sudbina čeka, videvši druge logoraše iz susednog kampa kako se bune. Posmatrali su kako ih vojna straža vodi ka krematorijumu koji se nalazio u blizini romskog kampa. Tada, 16. maja 1944. godine, više od 600 romskih zatvorenika nije se pojavilo na uobičajenoj jutarnjoj prozivci, već su se zabarikadirali u svoje barake. Provalili su u skladište opreme i naoružali se čekićima, pijucima i lopatama, a drvene delove kreveta na kojima su spavali rastavili su da naprave oružje. Kao rezultat njihovog bunta, tog dana nijedan Rom ili Sint nije stradao u gasnim komorama. Ovaj čin otpora uznemirio je nacistički režim. U strahu od pobune širom logora, 3000 Roma je prebačeno u druge logore. Dana 2. avgusta 1944. godine, nacisti su otrovali gasom preostalih 3000 romskih zatvorenika u logoru B ll e.

Hrabra pobuna od 16. maja 1944. godine – borba za pravo na život i čovečanstvo – uveliko se naziva Danom otpora Roma.

Odeljenje za mlade Saveta Evrope posvetilo je celo poglavlje „Otpor” u Priručniku o pravu na pamćenje za obrazovanje mladih o genocidu nad Romima.

Ono što mi mladi možemo naučiti iz ovog događaja jeste, da ne smemo pristati i zatvariti oči na sve veću nacifikaciju društava širom Evrope, koja se ogleda u sve češćim napadima ultradesničarskih grupa na romska naselja. Sem toga, svedoci smo  negativnog medijskog narativa uperenog protiv Roma i Romkinja, kao i sve češćeg antiromskog propagiranja na društvenim mrežama. Naši preci su smogli snage i zajedno se usprotivili nacističkim čuvarima u logorima pokazujući svoju borbenost i slobodarski duh, iako nisu imali vatreno oružje i ratnu opremu kao neprijatelji. Pokazali su ujedinjenost i zajedništvo među sobom, zahvaljujući tome, tog dana 16. maja nijedan Rom nije stradao u gasnoj komori. Veoma je važna ideja ujedinjenosti i zajedništva koja je bila prisutna tog dana, zahvaljujući njoj, možemo pobediti rasizam i nepravdu čak i danas. Mi kao romska zajednica, moramo biti ujedinjeni oko ideala jednakosti i slobode i da istrajemo na putu ka emancipaciji i poštovanju ljudskih prava. Vekovima smo bili diskriminisani, tlačeni i ućutkivani jer su se elite plašile organizovanog otpora i protesta. Ovaj je događaj vrlo inspirativan ne samo za romsku zajednicu, već i za ceo svet, jer se on može posmatrati kroz prizmu borbe Davida protiv Golijata.

Kada napravimo poređenje o položaju Roma s kraja 20. i s početka 21. veka možemo uočiti značajne promene, u smislu smanjenja stope siromaštva, povećanju broja obrazovanih i  poboljšanje uslova stanovanja i veće zapošljivosti. U okviru prve i druge Dekade Roma poboljšan je položaj Roma. Iako je mogo urađeno, predstoji nam još mnogo toga što treba unaprediti. Mi kao mlađa generacija, moramo ostati ujedinjeni i organizovani baš kao i Romi sa početka priče, kako bi naša zajednice bila još progresivnija u vremenu intenzivnih društvenih promena.  

Izvori:

Đurić Rajko. Istorija holokausta Roma. Beograd: Politika, 2018.

https://www.coe.int/en/web/roma-and-travellers/-/16-may-1944-a-day-to-remember

http://www.portal-udar.net/da-li-je-sterilizacija-bila-alat-za-istrebljenje-romske-zajednice-u-ceskoj/

https://romediafoundation.wordpress.com/2014/05/16/defiance-during-the-pharrajimos-romani-resistance-day