Državne politike kroje sudbinu svih građana i građanki Srbije pa tako i cele romske zajednice. Obuhvataju sve aspekte funkcionalnog života u državi: pravna regulativa, ekonomija, zdravstvo, javna politika itd. Ako pogledamo sveukupni položaj romske zajednice i stepen ugroženosti i marginalizovanosti, možemo da se zapitamo da li državne politike daju rezultate za romsku zajednicu?
Prvi član Ustava RS utvrđuje postojanje vladavine prava i socijalne pravde svim stanovnicima Srbije a kroz brojne zakone (Zakon o radu, Zakon o planskom sistemu RS, itd.) se definišu različiti mehanizmi i institucije koje su dužne da se staraju da implementacija istih dođe do svih građana podjednako. Iako bi to tako trebalo da bude, često se govori da su naši zakoni dobri i da je uvek pitanje prakse, međutim postavlja se pitanje kada ćemo biti dovoljno dobri u praktikovanju zakona koje imamo jer obično oni najugroženiji najviše osete posledice nefunkcionalnih institucija i mehanizama državne intervencije.

Tu tvrdnju potvrđuje i istraživanje pokreta Opre Roma Srbija, romskoj zajednici postavljeno je pitanje da li državne politike daju rezultate za Rome i šta je oblast u kojoj država treba da doprinese više kako bi romska zajednica osetila boljitak. Od 1000 Roma koji su odgovorili na ovo pitanje 66,9% smatra da državna politika ne daje rezultate za Rome a oblast u kojoj treba više da se uključi je oblast zapošljavanja što potvrđuje 48,7% Roma.
Romska zajednica u Srbiji potvrdila je da državne politike ne donose suštinske promene za Rome i to je istorijska posledica nezainteresovanosti političkih partija za Rome. U socijalističkom periodu sama promena sistema i fokusiranje na održivosti jedne klase, radničke, i generalno socijalističke ideologije, dovelo je do ignorisanja problema Roma koji su nastali kao posledica Drugog svetskog rata. Poznato je da je romska zajednica u Drugom svetskom ratu izgubila celu srednju klasu romskih intelektualaca.
Međutim rekonstrukcija države od ideološke do materijalne dovela je do zanemarivanja nas. Nakon konačnog pada socijalizma 1990. dok se druge nacije bore za svoje nacionalne identitete, mi Romi i dalje se borimo za egzistenciju, bez osnovnih ljudskih prava. U period od 1990 – 2000 „romsku problematiku“ preuzima nevladin sektor bez adekvatnog i sistemskog rešenja dok države prelaze sa socijalizma na liberalizam. Do 2000ih romska zajednica nije bila ni prepoznata kao nacionalna manjina u Srbiji, tek 2002. godine dobijamo status nacionalne manjine i neke od instrumenata sistemske borbe za svoja prava. Decenijsko neprepoznavanje položaja u kom se nalazi romska zajednica i ignorisanje koje se prenosilo sa jedne vlasti na drugu samo je produbljivalo probleme naše zajednice.
U našoj državi danas postoji i zvaničan pravni dokument koji se odnosi isključivo na romsku zajednicu a to je Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja koje je donesena za period 2022. – 2030. godina. S obzirom na to da je najveći prioritet iz našeg istraživanja za romsku zajednicu zapošljavanje, uzećemo u obzir koje mere je država preduzela u ovom dokumentu kako bi poboljšala nivo zaposlenosti kod Roma. U Strategiji postoje dva cilja u okviru zapošljavanja: proporcionalno zapošljavanje Roma i Romkinja u javnoj upravi i povećanje zaposlenosti Roma i Romkinja na najmanje 22%. Kako će se to
ostvariti i koje institucije će biti nadležne za to, u strategiji ne piše već se govori o obukama i programima usavršavanja.
Pored konfuznih ili nikakvih rešenja, država kroz neke mehanizme i mere koje donosi pokušava da odgovori na potrebe romske zajednice često koristeći istraživanja neromskih NVOa sa lošim indikatorima i bez suštinskog razumevanja korena naših problema. Pored loših indikatora koji se koriste u istraživanjima naših potreba, postoji opšta zabuna oko primene određenih zakona i nerazumevanje kompleksne birokratije. A kada postoji razumevanja oko toga koja institucija ima koju nadležnost, zaposleni koji treba da primenjuju zakone i državnu politiku diskriminišu Rome i svojim rasističkim ponašanjem blokiraju rezultate za romsku zajednicu.
Država mora u svom radu i prilikom kreiranja državnih politika da uzme u obzir:
- Uključivanje romske zajednice u procese pre kreiranja mera državne politike
- Uzimanje u obzir ekonomskog stanja romske zajednica izazvano spoljnim činiocima (krize, ratovi)
- Definisanje adekvatnih indikatora prioriteta romske zajednice koji reflektuju našu poziciju
- Precizno definiše ciljeve i korake koji vode ka implementaciji donesenih pravnih akata
- Definisane nadležne institucije koje će dovesti do neke promene za romsku zajednicu
- Obezbedi deo budžeta lokalnih samouprava koji će se koristiti za prioritete romske zajednice
- Postojanje sporazuma o saradnji između lokalnih opština i fabrika o zapošljavanju određenog procenta Roma

Državne politike su suštinski odgovor na poziciju romske zajednice. Jedino ekonomski osnažena i politički aktivna romska zajednica može biti akter promena i doprinositi državi.

POSTANI DEO OPRE ROMA SRBIJA GRAĐANSKOG POKRETA