Sažetak:

Istraživanje je sprovedeno u dva navrata, prvi put 2020. godine metodom polustruktuisanog metoda i informacijama iz chat boot-a uzorkom od 1000 ispitanika i drugi put oktobra 2021. godine anketiranjem na terenu uzorkom od 31 porodice. Cilj istraživnja je ispitivanje elementarnih nepogoda na romsku zajednicu kao i to da li lokalne institucije reaguju i rade nešto po pitanju prevencije. U pojedinim lokacijama (Prokuplje, Šainovac, Krgujevac), pogođene porodice ni nakon komisijske procene naknade štete ne dobijaju odgovore dok u drugim, komisija prilikom uviđaja donosi odluku da nema osnova za naknadu štete. Jedno od rešenja koji bi pomogli na sprečavanju i prevenciji elementarnih nepogoda je da naša zajednica učestvuje u kriznim štabovima u budućnosti kada se ovakve katastrofe dese jer je jasno da je to preduslov da se osigura jednak tretman institucija. Takođe poplave su imale značajan negativan uticaj na zdravstvo i ekonomiju.

Ključne reči: Vremenske nepogode, romska zajednica, romska naselja, uticaj, uzrok nepogoda

 

UVOD

Pod elementarnom nepogodom smatra se događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila kojim se prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposbnost pojedinca i lokalne zajednice  da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od budžeta jedinice lokalne samouprave. Vrste elementarnih nepogoda koje u najvećoj meri pogađaju romsku zajednicu su poplave i požari. Do poplava dolazi najčešće zbog izlivanja reka, podzemnih voda, bedema, pucanja cevi. Romi su uglavnom naseljeni u selima i po obodu grada, uglavnom u tim oblastima najčešće živi siromašna radnička klasa koja ne može da obezbedi egzistenciju otpadom koju stvara. Upravo štete zaustavljaju razvoj i onemogućavaju poboljšanje infrastrukture. Zbog odsustva adekvatne infrastrukture, u kućama završi velika količina blata. Istraživanje koje se sprovodi je nastalo usled elementarnih nepogoda koje su zadesile romsku zajednicu. Ispitivanjem na temu uticaja elementarnih nepogoda u romskim zajednicama želimo da dođemo do relevantnih podataka o tome kako su nepogode uticale na romsku zajednicu, da li se radilo na prevenciji i sprečavanju tih problema. Iz prethodnih uzroka istraživanja od 1000 ispitanika  na kojima je ORS  2020. godine radio dolazimo do podataka da lokalne institucije nisu uradile dovoljno po pitanju ove teme, pogotovo u kontekst romskih porodica koje su bile poplavljenje. Važno je ispitati uticaj vremenskih nepogoda na romsku zajednicu ali isto tako ispitivati i sistemske probleme poput izbijanja požara koji su za posledicu imali fatalan ishod kako bi ovim istraživanjem došli do zaključka da je neophodno imati Poverenike za civilnu zaštitu iz redova romske zajednice koji bi radili na prevenciji i sprečavanju elementarnih nepogoda. Smatramo da je dobar primer prakse da poverenici za civilnu zaštitu budu iz romskih porodica kako bi se pitanje elementarnih nepogoda što pre rešilo. Postoji više primera koji pokazuju da nadležne insitucije ne reaguju, neki od primera su sledeći :

• U Kraljevu od 150 poplavljenih porodica, 80 porodica nije dobilo odštetu;
• Poplavljene opštine (Ljubovja, Arilje, Ub, Mionica, Šainovac i Prokuplje) su podnele prijavu štete nadležnim institucijama ali nisu dobili dogovore;
• U Kragujevcu poplavljene porodice su dobile dopis od strane nadležnih da nemaju osnova za naknadu štete;
• U Nišu, nadležni su intervenisali selektivno.

 

Nadležne institucije ne reaguju ni kad je u pitanju prevencija i sprečavanje tih problema. Postoji nekoliko primera, Kragujevac je jedna od opština u kojoj nadležne institucije ne čine ništa po pitanju prevencije ili sprečavanju tih problema. Problem poplava u Kragujevcu postoji od 2018. godine, a zatim do istog problema dolazi 2019. godine i 2020. Slična situacija je u Prokuplju, Leskovcu i Nišu gde dolazi do elementarnih nepogoda u poslednjih tri godine, a u kojima nadležni ne čine ništa naročito po pitanju sprečavanja.

 

 

Tema – kontekst predmeta merenja

 

METOD

Cilj istraživanja i hipoteza  Ovo istraživanje imalo je za cilj: ispitivanje uticaja vremenskih i elementarnih nepogoda na romsku zajednicu , drugo: da li se išta radilo na prevenciji i sprečavanju tih problema, treće: koji su predlozi za dalji rad i četvrto, poverenici za civilnu zaštitu su neophodni kako bismo uključili romsku zajednicu u donošenje odluka koje se tiču nje same. S ozbirom da je početkom 2021. godine došlo do vremenskih nepogoda koje su uticale negativno po zdravlje Roma i Romkinja, ali i imale negativan uticaj na ekonomiju u kojem je bilo poplavljeno i ugroženo oko 300 porodica, očekuje se da su ove vremenske nepogode imale negativan uticaj i nakon vremenskog perioda od 8-9 meseca. Pokret Opre Roma Srbija je početkom 2021. godine bio u kontaktu sa opštinama u kojima su pojedine porodice iz romskih zajednica bile poplavljenje kako bi predstavili situaciju oko popolava u kojima su se našli naši sunarodnici. Zaljučano iz tih susreta, uključujući i istraživanja na kojima smo radili, došli smo do informacije da lokalne institucije ne rade dovoljno po pitanju prevencije i sprečavanja ovih problema. Rešenje koje bi moglo pomoći u prevenciji i sprečavanju elementarnih nepogoda na romsku zajednicu jesu poverenici za civilnu zaštitu koji bi u takvim situacijama reagovali.

 

Uzorak i procedura :  Ciljna grupa ovog istraživanja je romska zajednica. Prvim istraživanjem 2020/2021 godine obuhvatili smo uzorkom od oko 1000 ispitanika, odnosno 300 poplavljenih i ugroženih porodica, ovom prilikom je korišćen metod intervjua sa romskom zajednicom u lokacijama koje su pogođene vremenskim nepogodama. Lokacije (15) koje su obuhvaćene prvim navratom istraživanja su: Kraljevo, Leskovac, Ljubovija, Kragujevac, Šarlinac, Šainovac, Prokuplje, Niš, Arilje, Smederevska Palanka, Krupanj, Osečina, Koceljevo, Mionica i Ub. Drugo po redu istraživanje je sprovedeno na terenu u oktobru 2021. godine Ovog puta je korišćena metoda anketiranja sa individuelnim pristupom u lokacijama (5) Aleksinac, Niš, Leskovac, Prokuplje Vladičin Han i Vranje, uzorkom od 31 porodice.

 

 

Instrumenti : Prilikom istraživanja na ovu temu za prikupljanje podataka od ispitanika koristili smo više metoda. Prvi metod je intervju koji je bio polustrukturisan, telefonskim i online putem. Intervju je adekvatan metod istraživanja u ovom slučaju s obzirom da su nam podaci od strane zajednice / ispitanika, one uz pomoć kojih dobijamo relevantne podatke. Drugi metod korišćen u ovom istraživanju je anketa individualnog pristupa na terenu sa romskom zajednicom. Osim intervjua koji smo sproveli i anketiranja sa terena, korišćene su i informacije iz chat boot-a sa zajednicom.

 

 

REZULTATI

 

Tabela broj 1. Istraživanje sprovedeno 2020. godine metodom polustruktuisanog intervjua i informacijama iz chat boot-a

Lokacija	Broj ugroženih porodica	Da li je komisija izašla da izvrši procenu?	Glavni problem poplave
Kraljevo	150	Nadležni su doneli 70 rešenja u korist ugroženih, 80 porodica nije dobilo odštetu	Rečno korito koje nije sanirano dovodi do poplava.
Leskovac	Chat bot	Intervencije su došle od strane nadležnih nakon 30 dana od dana slanja dopisa.	Problem pucanja cevi (podzemna voda).
Ljubovija	3	Komisija deluje selektivno	Kiša je dovela do porasta nivoa vodotoka reke koja je kasnije prešla preko mosta do romskih porodica.
Kragujevac	Chat bot	Poplava je prijavljena nadležnima, međutim od opštine je stigao dopis da nema osnova za nadoknadu štete.	Razlog je nepoznat
Šarlinac	14	Da	Rečni tok koji prelazi postojeći bedem
Šainovac	4	Da ali nema odgovora od nadležnih	Reka
Prokuplje	19	Odgovor od nadležnih organa nisu dobili iako su nadležni bili da procene štetu.	Do poplava dolazi jer ne postoji bedem koji odvaja reku od romskog naselja
Niš	Jedna ulica u Beograd Mali i Palilula	nadležni su intervenisali selektivno	Problem izlivanja podzemnih voda
Arilje	2 poplavljene, 46 ugrožene.	Nadležni su bili da obave  procenu štete, međutim odgovora nema i dalje.	Problem zbog izliva reke Moravice
Smederevska Palanka	6	Da	Reka
Krupanj	5
Osečina Jalovnik	1		Velika količina padavina ,a potencijalno rešenje je asfaltiranje tog puta.
Ub		Nadležni su bili da procene štetu, međutim  kasnije nema odgovora.	Problem sa izlivanjem Tamnave.
Koceljevo	5	Ne	Poplavljeni su bili prošle godine
Mionica	9	Pisali su nadležnima, odgovor nisu dobili.	Izlivanje otpadnih voda i reka usled kiše, nema bedema tj. postoji samo sa jedne strane reke

              

Iz tabele broj 1. možemo zaključiti da nadležni ne reaguju u dovoljnoj meri po pitanju prevencije i sprečavanja elementarnih nepogoda. Isto tako komisija nakon procene naknade štete ne dostavlja objašnjene pogođenim porodicama iz kojeg razloga ne postoje osnove za naknadu štete. Prema tabeli broj 1. takođe možemo videti da veliki broj pogođenih porodica ne dobija odgovor od strane nadležnih institucija nakon procene komisije na uviđaju.

 

Grafikon broj 1. Istraživanje sprovedeno 2020. godine metodom polustruktuisanog intervjua i chat boot-a

Iz grafikona broj 1. istraživanjem koje je sprovedeno 2020. godine možemo uvideti da komisija u 8% slučajeva nije izašla na uviđaj, u 17% deluje selektivno i u 75% slučajeva komisija je izašla na uviđaj, međutim istraživanja govore da je u slučajevima gde je komisija izlazila nije davala pozitivne rezultate.

Iz tabele broj 1. čije smo rezultate dobili istraživanjem 2020. godine metodom polustruktuisanog intervjua, možemo zaključiti sledeće:  

• Komisija izlazi na uviđaj, ali porodice koje su pogođene, ne dobijaju odštetu od strane nadležnih institucija;
• Komisija izlazi na uviđaj ali nema odgovora ni nakon dužeg vremena;
• Komisija izlazi na uviđaj nakon 30 dana od dana slanja dopisa, ali bez pozitivnih rezltata;
• Komisija donosi odluke da nema osnova za naknadu štete.

 

 

 

Grafikon br 2. Rezultati istraživanja iz oktobra 2021. godine sprovedeni putem metode individualnog anketiranja na terenu.

Na grafikonu broj 2. su prikazani rezultati istraživanja sa terenskih poseta kojim je obuhvaćeno ukupno 31 porodica na lokacijama Aleksinac, Vranje, Vladičin Han, Prokuplje i Niš. U većini slučajeva, odnosno od strane 61% ispitanika dolazimo do saznanja da je komisija izlazila na uviđaj dok kod 39% ispitanika komisija nije izašla na uviđaj.

 

 

Grafikon broj 3. Da li je isplaćena odšteta od strane nadležnih institucija. Rezultati istraživanja iz oktobra 2021. godine

Na grafikonu broj 3. možemo videti da 90% ispitanika nije dobilo odštetu od strane nadležnih institucija, dok je 10% dobilo. Podaci do kojih smo došli su proizašli iz istraživanja oktobra 2021. godine metodom anketiranja na terenu. Odšteta koju su porodice dobile od strane nadležnih je bila u visini od 5.000 dinara do 20.000 dinara. Visina naknade štete se određuje prema proceni komisije, postoje pet kategorija i najveći iznos naknade koji je moguće dobiti je 600.000 dinara.

 

Grafikon broj 4. Da li su institucije radile nešto po pitanju prevencije i sprečavanju tih problema. Rezultati istraživanja iz oktobra 2021. godine

Na grafikonu broj 4 možete videti da institucije u 65% slučajeva nisu radile ništa po pitanju prevencije ili sprečavanja problema sa kojima se romska zajednica suočava tokom elementarnih nepogoda. 35 % ispitanika je odgovorilo da su institucije reagovale.

Prema istraživanju oktobra 2021. godine metodom anketiranja na terenu, došli smo do zaključka da one lokalne institucije koje reaguju, ne reaguju na način kojim bi problem u potpunosti bio rešen. Lokalne institucije su u ovom slučaju reagovale na kratkoročnom nivou. U nastavku su sledeći primeri na koji način su lokalne institucije reagovale nakon elementarnih nepogoda :

 

• Aleksinac – porodicu koju je zadesio nesrećni slučaj u kojem su izgubili kuću u požaru usled loše instalacije – nadležni su im obezbedili pribor za hranu, odeću, higijenske i prehrambene pakete
• Lepenica (Vladičin Han) – 10 porodičnih kuća poplavljeno u 2020. godini i 2021. godini – nadležni su sanirali problem čišćenja te lokacije.

 

ZAKLJUČAK I IMPLIKACIJE

Iz gore navedenih podataka na osnovu istraživanja koje je ORS sproveo u dva navrata dolazimo do zaključka da su zabinjavajući podaci o tome u kojoj meri nadležne institucije ne reaguju dovoljno po pitanju prevencije i sprečavanja elementarnih nepogoda što za posledice ima ponavljanje elementarnih nepogoda i negativan uticaj na ekonomiju i zdravlje Roma i Romkinja. Poverenici za civilnu zaštitu su neophodni kako bismo uključili romsku zajednicu u donošenje odluka koje se tiču nje same. Naime, pored navedenih činjenica,  nadležne institucije prilikom komisijskih uviđaja ostavljaju pogođene porodice bez odgovora, drugim stižu odgovori da ne postoje osnovi za naknadu štete. Upravo zbog  prethodno navedenih primera nadležnih institucija su nam neophodni poverenici za civilnu zaštitu iz romskih zajednica. Poverenici za civilnu zaštitu mogu biti raspoređeni u određenoj mesnoj zajednici u zavisnosti koliko ima Roma u jednom području. Lokalna samouprava određuje broj poverenika po mesnoj zajednici u zavisnosti koliko stanovnika ima na određenom području. Lokalne institucije nisu uradile dovoljno ni u kontekst romskih porodica koje su bile poplavljene da objasne zakone, proceduru i neophodne uslove za sticanje tog prava uključujući kriterijume za procenu različitih kategorija štete i procene sredstava za oporavak. Kako se ne bi ponovila katastrofa koja je zadesila romsku zajednicu poverenici za civilnu zajednicu su rešenje koje možemo da iskoristimo kako bi se pitanje elementarnih nepogoda što pre rešilo i kako bi došlo do njihove prevencije. Opre Roma Srbija predlaže da lokalne institucije u ovakvim slučajevima objasne zakone, procedure i neophodne uslove za sticanje prava prilikom elementarnih nepogoda i na taj način pomognu romskim porodicama koje su bile pogođene i da procena štete bude srazmerna stvarnoj šteti na objektima. Takođe da nadležni u budućnosti ne deluju selektivno prilikom procene naknade štete, utvrđuju posledice elementarnih nepogoda kod romskih porodica i rade na prevenciji i sprečavanju istih.