Demokratizacijom država ogromna stigma koja je pratila Rome vekovima očekivalo se da će nestati, ali zaprvao čini se da ideje o fašizamu i nacizamu nisu ubijene, i dalje žive, regrupišu se a što je najgore, dobijaju pažnju i to najviše od mladih osoba u nedostatku alternativa.  Prvog oktobra u Beogradu desio se napad na jedan stariji romski bračni par. Momak čiji je identitet ostao nepoznat, nekoliko minuta ih je udarao pesnicama u glavu. Ovo se dogodilo pred oko 60 ljudi koji su mirno posmatrali ovaj događaj.  Ova vest prošla je celu Srbiju u roku od 24h i skoro da nema osobe koja nije čula za ovaj događaj. Iako se po sebi čini jasnim ko je u ovoj priči krivac, na osnovu komentara na društvenim mrežama vidimo da se čak i realnost i činjenice deformišu i da se ovi pretučeni Romi prikazuju kao krivci za ceo događaj, jer je neverovatno da u odnosu Rom - BILO KO ovaj drugi bude zapravo kriv. Postavlja se pitanje kome odgovara da se istina sakrije? Da li zatvaranje očiju na nasilje nad bilo kim vodi ka boljem životu građana? Ko je sledeća žrtva? Da li je uopšte legalno biti Rom u 21. veku?  Događaj je ukazao na ideološki problem našeg društva. Pitanje nasilja koje se u svakom kontekstu osuđuje, prema Romima je dozvoljen. Govor mržnje je po zakonu zabranjen, ali je normalno negativno opisivati pripadnike romske nacionalne manjine. Osudićemo policajce u Americi i podržati proteste Black Lives Matter, a u svojim državama, svojim dvorštima stigmatizovati Rome pa čak kao i sada, fizički ih zlostavljati. Naravno, podržati BLM je sada IN, pitanje za nas je da li će ikada biti IN da naše komšije na nas gledaju kao jednake sebi. Ovaj slučaj u autobusu je savršeno opisao našu poziciju u društvu danas i koliko je IN podržati Rome. Čini se da je i dalje je jedan čovek naspravm 60 nemih posmatrača.  A kada pređemo na medijsko prikazivanje stvarnosti i “Vaše je pravo da znate sve”, nailazimo na “vaše pravo je da znate ponešto” ili da “znate samo ukoliko je slučaj koji će širiti veo stereotipa prema Romima” ili je “važno da znamo egzotične priče o Romima”. Politička pitanja poput ovog i sistemska pitanja, izgleda da još uvek nemamo pravo da čujemo.  21. vek slobodno možemo nazvati vekom ideoloških protivrečnosti i buđenjem rasizma. Slučajeva kao što je ovaj u autobusu i romskim bračnom parom ima mnogo, teško ih je nabrojati i dešavaju se svakodnevno. Zbog straha, ljudi ni ne prijavljuju ovakve slučajeve, polako čak i onima koji trpe nasilje postaje prihvatljivo da ih neko vređa i maltretira, jer je “bolje da istrpimo nego da nam zapale kuću”. Pitanje je kako da se romski narod oseća bezbedno u državi u kojoj se ovakvi slučajevi ne istražuju, nasilnici nisu kažnjavani predviđenim zakonom i gde se ne pruža odgovarajuća pravda za žrtve? Kako roditelj stigmatizovan, maltretiran, isfrustriran da brine o svom detetu? Postavlja se pitanje obrazovanja Roma, a da još uvek nije rešeno osnovno pitanje bezbednosti Roma.  Ovakvim ponašanjem se kreira javni narativ da je nasilje najnormalnija pojava na koju treba zatvoriti oči, jer se dešava nekome ko predstavlja manjinu u društvu. Treba podsetiti da su ovakvi događaji prethodili genocidu koji se desio pre i tokom Drugog svetskog rata.  Opre Roma Srbija, romski građanski pokret će stajati iza ovih pitanja i pokretati ih u svakoj mogućoj prilici. Nećemo ćutati pred nasiljem koje se dešava nad nama i bilo kim drugim i nećemo samo javno osuđivati ovakve rasističke akte, već i delati da se ne ponove. Ovakvi napadi su napadi na demokratiju i na slobodno društvo. Mi ćemo se boriti da pri ovakvim slučajevima svih 60 ljudi otvore oči i ukažu na problem. Duboko verujemo da je Srbija zemlja u kojoj nema mesta fašizmu. Borićemo se za budućnost u kojoj će biti IN da podržavamo jedni druge i borimo se za bolju budućnost svih nas. Nadamo se da će ovog puta pravda biti zadovoljena.