Opre Roma Srbija

Bilten - Mart

Newsletter - March

 

Nagradili smo svoje najvernije pratioce na fejsbuku

Pokret Opre Roma Srbija je 01. Marta pokrenuo nagradnu igru na Fejsbuku gde je nagradio svoje najvernije Fejsbuk pratioce koji su učestvovali. Prvoplasirani pratilac je dobio ranac, drugoplasirani polo majicu sa logoom pokreta i trećeplasirani slušalice. Nagradili smo ljude koji posvećuju vreme razgovorima o važnim i zdravim temama koje dotiču romsku problematiku. Zahvalni smo što zajedno sa nama žele da pokrenu promene u svojoj zajednici i da edukuju političare o konceptu odgovornosti i da zakon primene u praksi. Težimo za vrednosti razvijenog i demokratskog društva i ističemo svoj romski identitet.

 

Imunizacija i romska zajednica u Srbiji

Pokret Opre Roma Srbija je pokrenuo pitanje vakcinacije romske zajednice dijalogom sa romskim zdravstvenim radnicima kao i sa državnim sekretarom u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), Stevanom Gligorinom u prostorijama kluba poslanika. Zdravstveni radnci širom Srbije surazgovarali o sledećim temama:

• Koje su glavne prepreke u pristupu zdravstvene zaštite romske zajednice u Srbiji?

• Šta je specifično kod romske zajednice u procesu imunizacije?

• Kako plan države i mere koje se donose mogu biti prilagođene romskoj zajednici?

Posle višečasovnog razgovora predložene su sledeće inicijalne mere:

• Potrebno je odrediti stepen ugroženosti naselja i odrediti prioritetne lokacije za imunizaciju.

• Potrebno je obezbediti minimum preduslova za uspešnu imunizaciju (voda, hrana, dokumenti, struja, sredstva za prevenciju)

• Potrebna prilagođena informativna kampanja vođena od strane Roma, sve informativne mehanizme kroz državne institucije, tradicionalne medije i društvene mreže uključujući prisustvo na terenu.

• Obezbediti zdravstveno osiguranje najugroženijih koji iz različitih razloga nemaju zdravstveno osiguranje

• Učešće romskih lekara u prilagođavanju mera za upravljavanje krizom na nacionalnom i lokalnom nivou.

 

Dr Dejan Dimitrov i Dr Nedeljko Vasić su govorili o dostupnosti zdravstvene nege romskoj populaciji i izazovima i preprekama sa kojima se oni suočavaju. Govorili su o imunizaciji Roma i prilagođavanju mera i dostupnosti romskim naseljima.

 

Da bi sve ovo moglo da se sprovede lekari su predložili različite metode kojima će učestvovati u predlozima mera lokalnih i nacionalnih institucija. Na kraju razgovora Stevan Gligorin je ispred MDULS preuzeo inicijativu da dalje usaglašava mehanizme kako i gde mogu najbolje da se sprovode uz konsultaciju sa drugim relevantnim ministarstvima i državnim institucijama. Na sastanku održanom danas je bilo  i drugih dobrih predloga za socijalna, isfrastrukturna i ekonomska pitanja koja treba da se adresiraju na druga ministarstva.

 

Takođe su naši aktivisti Jelena Reljić, Stevica Nikolić i državni sekretar u #MDULS Stevan Gligorin su dali  intervju za Novi magazin.

Jelena Reljić: "Mi smo najsiromašnija zajednica i covid je samo ogolio sve problema s kojima se susrećemo."

Stevica Nikolić: "Pojačani su međuetnički sukobi, takvi nisu viđeni u poslednje tri decenije."

Stevan Gligorin: " Da bismo sačuvali zdravlje građana Srbije i da bismo što pre potpuno oporavili ekonomiju, važno je da steknemo kolektivni imunitet, za koji mnogi tvrde da praktično podrazumeva imunizaciju celokupnog stanovništva. Ovo je posebno važno i za romsku zajednicu u Srbiji, koja predstavlja neizostavni segment društva koji je značajnije negativno pogođen zdravstveno i ekonomski zbog prosečno mnogo slabije startne pozicije u oba pogleda."

 

Radio slobodna Evropa je intervjuisao naše aktiviste Jelenu Reljić i Mirka Kaldaraša o slabijem pristupu romske zajednice zdravstvenim uslugama i osiguranju, što zbog nedostatka dokumenata, što zbog diskriminacije i slabog informisanja. Pozivajući se na podatke zasnovane na izveštajima svojih aktivista iz cele Srbije, predstavnici Opre Roma Srbija, građanskog pokreta koji okuplja Rome iz cele Srbije, ističu da pripadnici romske populacije u Srbiji i u vreme pandemije korona virusa imaju slabiji pristup zdravstvenim uslugama i osiguranju, što zbog nedostatka dokumenata, što zbog diskriminacije i slabog informisanja.

 

„Kada se govori o socijalnoj distanci, Romi su i pre kovida bili socijalno distancirani – teška ekonomska situacija za njih je svakodnevna pojava, a kada govorimo o higijeni dovoljno je podsetiti na podatak da 38 odsto romskih naselja nema vodu, a preko 70 odsto tih naselja nema kanalizaciju“, istakao je Kaldaraš.

 

„Problemima zdravlja Roma ne mogu da se bave nevladine organizacije ili bilo ko drugi osim države. Država treba da bude zaštitnik našeg zdravlja. Kada se govori o zdravlju bitno je da država brine o zdravlju svih građana i romskih i neromskih“, rekla je Reljić.

 

Preminuo Dr Marcel Courthiade

Sa velikim bolom i žaljenjem obaveštavamo vas da je dana 04.03.2021. Godine, preminuo jedan od najvećih romskih naučnika dr Marcel Courthiade. Ovaj poliglota svoj veliki doprinos dao je razvoju romske lingvistike. Sada si na boljem mestu. Laka ti zemlja bila brate MarcelJedan od najvećih romskih naučnika Dr Marcel Courthiade. Ovaj poliglota je dao svoj veliki doprinos razvoju romske lingvistike.

 

Romkinje u Narodnoj skupštini, zašto da ne?

Međunarodni dan žena predstavlja dan kada su se žene zauzele za svoja prava, dan kada su shvatile da mogu da se bore za svoje pravo glasa, dan kada je kuhinja postala izbor a ne moranje! Žene, Romkinje, naše sunarodnice pokazuju da glas žena Romkinja jeste vredan, jeste jak. Organizovali smo skup Romkinja ispred Narodne skupštine 08. Marta na Međunarodni dan žena. Romkinje su se okupile radi pokretanja pitanja za veće učešče Romkinja u odlučivanju u Narodnoj skupštini. Za oko 200.000 Romkinja u Srbiji ne postoje uslovi za ućešće u javnom i političkom životu. Predale su zahtev predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću za veće uključivanje Romkinja u donošenju odluka. Predsednik Narodne skupštine nije mogao da se odazove na sastanak sa 20 Romkinja ali je iskazao volju da to učini u narednom periodu.

 

Posle više od 30 godina višepartijskog sistema i deklarativne posvećenosti za učešće nacionalnih i drugih manjina u javnom i političkom životu, nisu uspostavljeni uslovi za učešće oko 200,000 Romkinja u Srbiji. Političku moć Romkinja zloupotrebljavaju političke stranke za svoje interese ali ne i razvoj socio-ekonomskog i političkog statusa Romkinja. Konsekventno, Romkinje su odsutne iz procesa odlučivanja i odluke koje utiču na njih se i dalje vrše nelegitimno.

 

ORS će je organizovao istog dana 08. Marta live emisiju na fejsbuk stranici Opre Roma Srbija  gde se  diskutovalo o  društvenim i institucionalnim preprekama koje utiču na nejednakost Romkinja ali i potencijal za progres kako bi došlo do  veće jednakosti Romkinja u javnom i političkom životu Srbije.

 

Zahvaljujemo Manueli Demir Kariman koja je podržala inicijativu i istakla sledeće: "Borba žena nije samo borba za Romkinje iz zajednice, to je borba za celu romsku zajednicu i progres koji će biti mnogo veći ako veći broj žena bude uključen u tu borbu!"

Hvala Kancelariji za romske incijative (RIO) koja već dugo vremena podržava rad na participaciji i reprezentaciji žena u svim procesima.

 

Nasilno ponašanje drugih manjina prema Romima u severnoj Makedoniji

Podržili smo Rome u Severnoj Makedoniji za inicijativu nenasilnog ponašanja drugih manjina prema Romima. Pokrenuta su pitanja ka državi Severne Makedonije o slobodi iskazivanja nacionalnosti Roma i suzdržavanju albanske i turske nacionalne manjine od nasilne politike asimilacije i nasilja prema Romima.

 

Romska deca u naselju Čukarica zadobila teške opekotine, jedno dete preminulo

Pokret Opre Roma Srbija je pokrenuo pitanje bezbednosti Roma i životu u nehumanim uslovima posle strujnog udara dece u romskom naselju na Čukarici, gde je izbila vatrena stihija. Osmoro dece je u teškom stanju prebačeno u bolnicu u Tiršovoj.

 

"Deca su se igrala, čula sam vrisak dece, potrčala sam da vidim i moje dete je bilo u najvećim opekotinama."

- "Trebalo je da se reaguje pre, ali meni kao majci to sad ništa ne znači!"

 

Pokrenuto je pitanje o odgovornosti države i njenih relevantnih institucija. Aktivisti pokreta su posetili naselje u više navrata i razgovarali sa Romima koji žive u naselju. Ovo je jedna od izjavi roditelja:

 

"Odmah smo zvali hitnu, ali niko nije hteo da dođe, oni su mislili da se mi šalimo!"

"Kako ćemo, šta ćemo, ne znamo, ali moramo!"

 

Ovo je velika tragedija za romsku decu, za romske porodice, za romsku zajednicu, za celu Srbiju. Tragedija je jos veća jer ovo može da se spreči odgovornim ponašanjem države i institucija. Višedecenijsko siromaštvo, nejednakost i ignorisanje ovakve realnosti nije dobro za Rome, nije dobro za Srbiju. Organizovali smo online emisije gde su javno pozvali državu na odgovornost i razgovarali sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković. Pokret je upoznao poverenicu sa detaljima tragičnog događaja u neformalnom romskom naselju na opštini Čukarica, gde je od strujnog udara sedmoro dece zadobilo teške opekotine, od kojih je jedan dečak preminuo. Pokret je  ukazao da je situacija izuzetno teška i da Romi i Romkinje u ovom naselju već godinama žive u nehumanim uslovima bez vode i struje.

 

Ovaj tragični događaj treba sve da nas opomene da život, dostojanstvo i ravnopravnost svakog građanina, a naročito deteta, ne smeju biti ugroženi niti dovedeni u pitanje, zbog čega moramo mnogo više uraditi kako bi svako bio u mogućnosti da zadovolji osnovne ljudske potrebe, istakla je poverenica. Ona je apelovala na hitno preduzimanje mera kako bi se stanovnicima ovog naselja obezbedili adekvatni uslovi za život, i najavila da će tim povodom institucija uputiti nadležnima preporuke mera u skladu sa zakonom. Ovo takođe treba da podstakne svakog od nas na veću humanost, solidarnost, i toleranciju, jer su Romi i Romkinje i dalje diskriminisani, isključeni i marginalizovani u svim segmentima društvenog života, uprkos pomacima koji evidentno nisu dovoljni, zaključila je Janković.

Dogovori sa sastanka:

• Poverenica će dati preporuku za rešavanje problema u kojoj će tražiti da se trajno reši stanovanje ljudi iz naselja,

• Poverenica će predložiti da se hitno obezbedi rešenje za porodice čija su deca na lečenju na dečijoj klinici u Tiršovoj.

 

Pokret Opre Roma Srbija je 25. marta 2021. u 17h organizovao  emisiju sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković kako bi razgovarali o tragičnom događaju koji je zadesio romsko naselje na Čukarici kada je 12. marta 2021. od strujnog udara sedmoro lica zadobilo teške opekotine, od kojih je jedan dečak nažalost preminuo.

Poverenica je uputila preporuku mera nadležnim institucijama da se hitno ukloni deponija i da se pronađe urgentno rešenje za ovu situaciju, kao minimum bezbednih uslova za normalan život.

Država mora da omogući jednake uslove za zaposlenje Roma jer ostvarivanje prava na rad dovodi do ostvarivanja i drugih prava.

Takođe je istakla da institucija poverenika mora da bude pristupačnija Romima kao nacionalnoj manjini koja je najdiskriminisanija u Srbiji.

Poslat je  apel nadležnim institucijama da omoguće učešće Roma u kriznim štabovima kako bi mogli da doprinose boljem upravljanju Covid-19 krizom u romskoj zajednici u borbi za minimum standarda za dostojanstven život.  – navodi Poverenica.

„Neko hitno mora da preuzme koordinaciju na viši nivo kroz intersektorski pristup da reši pitanje bezbednosti i normalnog života u romskim naseljima u Srbiji”.

 

Dečak koji je bio pogođen strujnim udarom Nemanja Pelifanović je podlegao povredama nakon šest dana i nažalost preminuo. Otvoren je račun za donacije na ime oca preminulog dečaka na koji može da se donira novac i pomogne porodici. Pokret je uputio pismo široj javnosti ,,Srbijo, zašto ćutiš?”

 

Intervju sa Zlatkom Đurićem, policajcem koji je prvi pritekao u pomoć na licu mesta nesreće u naselju Čukarica

Opišite trenutak kada ste shvatili šta se dešava dok ste prolazili pored mesta gde se nesreća dogodila i koja je bila Vaša prva reakcija? Kako su reagovali ostali prolaznici koji su se našli na mestu nesreće? Kako ste se osećali kada ste videli da ljudi ostaju ravnodušni i ne preduzimaju ništa?

,,Tog dana sam imao tu sreću/nesreću da se nađem prvi na licu mjesta u stravičnom strujom udaru koji se desio na Čukarici, gde je u teškom stanju bilo osmoro dece romskog naselja na uglu ulice Milorada Jovanovića i Galopoljske ulice. Sve je izgledalo kao u horor filmu, majka i otac nosili su decu u skoro besvesnom stanju, sa vidnim opekotinama, opasnim po život, po celom telu, bez odeće, uz neljudske i nepodnošljive bolove, vrištali su nasred ulice. Nakon prijave dogadjaja MUP-u Republike Srbije i poziva upućenom Hitnoj nadležnoj službi, videvši da taj broj povređene dece ne mogu smestiti u svoj automobil, pokušao sam da zaustavim nekog od prolaznika kako bi mi pomogao u ukazivanju prve pomoći teško povređenoj deci, gde u toj nameri nisam uspeo. Imao sam sreću pa me je prepoznao jedan poznanik, koji se odmah zaustavio videvši mene i povređenu dečicu. Iz razloga hitnosti i i sa ciljem spašavanja ljudskih (dečijih) života, zajedno sam, sa njim i jos jednim prolaznikom i dobrim čovekom, (koji je kasnije naišao, a koga sam upoznao ispred Tiršove klinike), zbog očigledne opasnosti po zivot, pre svega ljudske i moje službene odgovornosti, prevezli decu do Tiršove bolnice, gde im je ukazana sva neophodna pomoć od strane medicinskog osoblja te ustanove i gde trenutno i dalje traje borba za spašavanje dečijih života. “

 

Šta je Vas navelo da preuzmete odgovornost i priteknete u pomoć deci koja su očigledno trpela jake bolove?

 

,, Ne mogu ni da zamislim da sam prošao kraj takvog prizora, a da sam vest o povređenoj deci pročitao u novinama, sedeći u kući sa svojim petomesečnim sinom, nasmejan i srećan. Po dolasku u svoj dom ugledajući svoju petomesečnu bebu, koja me je dočekala na vratima sa mojom suprugom, srce mi je zatreperelo i od neke pomešane i sreće i tuge pustio sam suzu, dok sam se istovremeno zapitao, i još se pitam, šta je to u nekim ljudima, kakvi smo postali, da ni deci ne želimo ukazati bilo kakav vid prve pomoći, bez obzira na to, ko su, sta su, i kakve su nacije i vere, koje su boje kože. Za mene je svako dete- DETE, i tako će uvek i biti. Ono što nije ljudski neće nikada ni biti, neke moralne i ljudske norme oduvek su postojale, a za to ne treba nikakva škola, nikakvo znanje, za to je samo potrebno vaspitanje i ono što nosimo od kuće i od svojih roditelja. “

 

Šta mislite, zašto je došlo do toga da su ljudi ostali ravnodušni i nisu reagovali u ovoj situaciji iako su čuli i videli isto što i Vi u tom trenutku?

 

,, Istina je da sam u prvom trenutku bio jako razočaran postupcima nekih ljudi koji nisu želeli da se zaustave i koji su prošli kraj takvog prizora, ali nisam imao vremena u tom trenutku da se dalje bavim njima i njihovim postupcima, najpreče je bilo u tom momentu odreagovati smireno, profesionalno, sa ciljem da se u što kraćem roku deca prebace do klinike kako bi im se ukazala preko potrebna pomoć. Verujem da u životu nista ne treba generalizovati, uvek je postojalo dobrih ljudi, ne treba gubiti ni veru ni nadu u to, jer i kao što kaže narodna izreka "Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka", neka tako i ostane.

Smatram da ovo nije nikakav podvig, nego samo jedna normalna i ljudska reakcija.

Iskreno se nadam i verujem da uz tim odličnih lekara koja ima naša zemlja, detinstvo ove male dečice se nece prekinuti.”

 

Zlatko Đurić

Oficir Uprave granične policije Republike Srbije

Image placeholder

ORS