16. maj, Dan Otpora Roma

Ovaj datum odražava hrabrost, snagu i solidarnost romskog naroda u najmračnijim trenucima svetske istorije.

Kroz istoriju, romska zajednica je pokazala izvanrednu snagu i otpornost u suočavanju sa nepravdom. U najmračnijim trenucima Drugog svetskog rata, Romi su u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau pokazali nezapamćeno jedinstvo i solidarnost, uspevajući da pruže otpor i produže sebi život.

15. maja 1944. godine, 6000 Roma u logoru je upozoreno da nacisti planiraju njihovo pogubljenje zato što nisu više sposobni za rad, a sami nacisti su planirali da na njihovo mesto dovedu sposobnije, zdravije i ne toliko izmučene ljude koji bi radili u logoru. Malo je u literaturi poznato ko je informisao Rome o navedenom planu. Međutim, poznato je da su Romi shvatili kakva ih sudbina čeka, videvši druge logoraše iz susednog kampa kako se bune. Posmatrali su kako ih vojna straža vodi ka krematorijumu koji se nalazio u blizini romskog kampa. Tada, 16. maja 1944. godine, više od 600 romskih zatvorenika nije se pojavilo na uobičajenoj jutarnjoj prozivci, već su se zabarikadirali u svoje barake. Provalili su u skladište opreme i naoružali se čekićima, pijucima i lopatama, a drvene delove kreveta na kojima su spavali rastavili su da naprave oružje. Kao rezultat njihovog bunta, tog dana nijedan Rom nije stradao u gasnim komorama. Ovaj čin otpora uznemirio je nacistički režim. U strahu od pobune širom logora, 3000 Roma je prebačeno u druge logore. Dana 2. avgusta 1944. godine, nacisti su otrovali gasom preostalih 3000 romskih zatvorenika u logoru Aušvic-Birkenau.

Danas, širom sveta, Romi nastavljaju borbu za svoja prava, jednakost i socijalnu pravdu.

Kroz jedinstvo i solidarnost, romska zajednica nastavlja da crpi snagu iz svoje istorije otpora, nadajući se svetlijoj budućnosti za sve njene pripadnike. Njihova borba za prava i jednakost odražava univerzalne vrednosti ljudskosti, pružajući nadu i inspiraciju svima koji veruju u pravedniji i ravnopravniji svet.

Mi kao romska zajednica, moramo biti ujedinjeni oko ideala jednakosti i slobode i da istrajemo na putu ka emancipaciji i poštovanju ljudskih prava.

Nikada se nećemo u potpunosti odužiti našim precima, oni su započeli našu borbu mi moramo da je nastavimo, možda su dali svoje živote 2. Avgusta ali ono što su nam ostavili u amanet ostaje večno, Opre Roma!

https://www.facebook.com/OpreRomaSrbija/posts/pfbid0pKHSKcFWsSfH2VPRnaEG3dAXsKab2PhitHtYj6Hn8X35zu21My3i7zuUmrKUjLQ9l

 

OBELEŽAVANJE DANA ROMSKOG OTPORA U NIŠU

Naš pokret je zajedno sa zajednicom iz Niša i okolnih gradova obeležio 16. maj Dan otpora Roma. Ljudi iz zajednice 12. februar iz Niša istakli su da moramo uvek pričati o ovom događaju iz prošlostii obeležavati ga, jer naša borba kroz za naša prava i bolji život idalje traje.

Kroz jedinstvo i solidarnost, romska zajednica nastavlja da crpi snagu iz svoje istorije otpora, nadajući se svetlijoj budućnosti za sve njene pripadnike. Njihova borba za prava i jednakost odražava univerzalne vrednosti ljudskosti, pružajući nadu i inspiraciju svima koji veruju u pravedniji i ravnopravniji svet.

Mi kao romska zajednica, moramo biti ujedinjeni oko ideala jednakosti i slobode i da istrajemo na putu ka emancipaciji i poštovanju ljudskih prava.

Nikada se nećemo u potpunosti odužiti našim precima, oni su započeli našu borbu mi moramo da je nastavimo, možda su dali svoje živote 2. Avgusta ali ono što su nam ostavili u amanet ostaje večno, Opre Roma!

Gostovanja na k1 televiziji – Stevan Gligorin

 

U VRBASU VRŠNJACI ŠIKANIRALI ROMSKU DEVOJČICU

U Srbiji ima mnogo ljudi koji hoće da pomognu ali niko od nas ne može da preuzme odgovornost za ovako ozbiljan problem. S tim u vezi pozdravljamo sve javne ličnosti koje su prižile podršku u borbi protiv rasizma, diskriminacije i nasilja. Nam je potreban jedan novi model obrazovanja dece, neki model građanskog vaspitanja, koji može da bude jedan od načina da se deca ponašaju drugačije.

https://www.facebook.com/watch/?v=631894588521532

Građansko vaspitanje - obavezan predmet u školama

Pretpostavke da znanje o  empatiji i koncepti različitosti moraju od negde da dođu. 1. ideja je da mogu da dođu iz kuće. Međutim, ako uzmemo u obzir da na odrastanje vaspitanje jednog deteta

utiče i njegova kuća utiče i obrazovni sistem u kojem se nalazi, ali utiče i okruženje u kojem se nalazi, mi ne možemo  svu odgovornost svaliti na obrazovni sistem i reći, hajde da obrazovni sistem  reši sve probleme.

https://www.facebook.com/watch/?v=206493485612285

 

Ederlezi-Đurđevdan

Ederlezi ili Đurđevdan tradicionalno zaista pripada (i) Romima ovo je najveći, najradosniji i najstariji romski praznik, star više od 600 godina.  Kao nomadski narod Romi ovim praznikom obeležavaju završetak zimovanja i početak proleća, pa su pokrečući svoje čerge, ponovno polazili na put. Na ovaj dan se Romi osobito svečano odevaju, stavlja se nakit, odjekuje romska muzika i pleše se romsko kolo. Domovi se ukrašavaju cvećem i raspupanim grančicama u znak dobrodošlice proleću, kupanje u vodi s cvetovima, a ponegde se i zidovi kuća peru vodom.

Obično sе na ovaj dan jede jagnjetina.  Romi ovaj praznik slave bez obzira na veru, bili oni hrišćani ili pripadnici islamske vere.