Domovi meštana naselja 12. februar iz Niša, posle devet meseci borbe konačno su dana 6.1.2023.godine ponovo priključeni na elektrodistributivnu mrežu i ponovo imaju pristup električnoj energiji. Meštani naselja 12. Februar su devet meseci živeli bez struje i u vremenu dve najveće svetske krize dane i noći su provodili u mraku. Ipak, istrajali su u borbi i sada konačno mogu da vide svetlo na kraju tunela.

Pokret OPRE ROMA SRBIJA (ORS) se ovim putem zahvaljuje Predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić, Ministarki rudarstva i energetike, gospođi Dubravki Đedović, Poverenici za zaštitu Ravnopravnosti, gospođi Brankici Janković, javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije i Gradonačelnici grada Niša gospođi Dragani Sotirovski na preuzetoj politickoj i profesionalnoj odgovornosti da se ovaj slučaj razreši, ali i da se radi na dugoročnom rešenju energetske stabilnosti građana Srbije.

Na našu inicijativu, Ana Brnabić je preuzela odgovornost da ovaj slučaj uvrsti u svoje prioritete i da naloži Ministarstvu energetike da se angažuje oko ovog slučaja. To je dobar signal da se zaustavi praksa ignorisanja zahteva građana oko prioriteta koji su najvažniji za njih i njihove porodice. Očekujemo da će Premijerka Ana Brnabić da nastavi da posvećuje podjednaku pažnju privrednom sektoru i najugroženijim građanima Srbije.

Ministarka Dubravka Đedović je pokazala spremnost da se nosi sa kriznom situacijom za najugroženije građane Srbije kojima preti energetska katastrofa u 2023 godini. Uloga Ministarke Đedović je bila presudna za odluku EPS-a da pronađe kratkoročno i bezbedno rešenje i ponovo omogući pristup električnoj energiji građanima naselja 12. februar. Očekujemo da će Ministarka Đedović da iskoristi ovaj slućaj kao model i da još odlučnije definiše državnu politiku prema najugroženijima tokom energetske krize ali i u reformama energetske politike u Srbiji.

Poverenica Brankica Janković se posebno angažovala da približi ovaj slučaj nadležnim institucijama i intenzivira temu dugoročnog rešenja snabdevanja električnom energijom najugroženih građana. Takvih građana u Srbiji ima barem 10% od ukupnog broja stanovništva. Očekujemo da će gospođa Janković nastaviti da radi u okviru novo-formirane radne grupe i obaveštava javnost na ovu temu, ali i ne dozvoli da drugi prioriteti izbace sa dnevnog reda pitanje krize koja preti da pogodi one već najugroženije najviše.

EPS je tražio stabilno, bezbedno i legalno rešenje da se stanovnici naselja povežu na elektrodistributivnu mrežu. Tim povodom je preuzeo konkretne korake koji su omogućili rešenje koje je nepristrasno, bezbedno i najbolje moguće u ovom trenutku. Očekujemo da će EPS i u budućnosti nastaviti da bude javno preduzeće vođeno principima pravde i da će nastojati da svim građanima obezbedi stabilno i sigurno snabdevanje električnom energijom. Srbiji ne treba EPS koji je pristrasan, manipulativan i instrument zloupotrebe za različite političke svrhe.

Iako pod svakodnevnim pritiscima, gospođa Sotirovski je pokazala veliku hrabrost da stane na stranu najugroženijih u višemesečnoj borbi i da uradi sve što je u njenoj moći da se razreši ovaj slučaj. Očekujemo da će gospođa Sotirovski da će da preuzme još hrabrije korake u preuzimanju odgovornosti da razlikuje i balansira privatne interese interesnih grupa i kompanija i javnog interesa najugroženjih građana. Istovremeno, očekujemo da će još mudrije da se oslanja na ekonomski potencijal u romskoj zajednici, koji je preduslov za napredak Niša i Srbije.

Pokret Opre Roma Srbija ovim putem izražava poštovanje i zahvalnost meštanima naselja 12. februar što su izdržali svih ovih meseci bez struje i borili se kao David protiv Golijata uprkos svim izazovima na demokratski i dostojanstven način. Njihova snaga i istrajnost treba da služe kao inspiracija svim građanima Srbije koji se susreću sa ovakvim ili sličnim problemima i koji se ponekad osećaju usamljeno u svojoj borbi.

Ipak, meštani naselja 12. Februar nisu bili sami u ovoj borbi i neće biti sami ni u budućim izazovima. Naš pokret će nastaviti pomno da prati razvoj situacije, da podržava narod i bude glas naroda. Nastavićemo da pratimo rad svih aktera koji su pokazali da je moguće uraditi nešto dobro za narod i u vremenu posle izbora, ali i vremenu drugih velikih izazova.

https://www.facebook.com/OpreRomaSrbija/posts/pfbid02QMBmihgXRKMgDjrHAKzeohoQz2gySy9wKNfyUofrjdmSNSfxACoy1dsfunNA7grRl

Kancelarija za romske inicijative

„Moramo da gradimo ovu pobedu kako bismo uticaj energetske krize na naše zajednice postavili visoko na dnevni red vlada širom Evrope“, rekao je naš Mensur Haliti povodom nedavnih uspeha Opre Roma Srbija i stanovnika naselja „12. februar“. u gradu Nišu.

Nakon devet meseci odlučne borbe, njihov trud rezultirao je time da Ministarstvo rudarstva i energetike započne proces priključenja struje u domove 24 porodice koje žive bez nje.

Ovaj slučaj je samo jedna od ilustracija dugogodišnjih infrastrukturnih problema sa kojima se Romi suočavaju u Srbiji i drugde u Evropi i neuspeha politika da se oni reše. Samo u Srbiji, oko 150.000 Roma koji žive u preko 700 takozvanih substandardnih naselja, i oko 10% opšte populacije, pogođeno je energetskim siromaštvom. Uprkos tome, oni nemaju prioritet u energetskoj politici i mnogi su zbog toga primorani da smanje potrošnju energije na minimum, na štetu svog fizičkog i mentalnog zdravlja.

https://www.facebook.com/RomaInitiatives/posts/pfbid02WvSR6DTkMjCFoQso2eAZsDDwod9KCMJ1btwZED5DTmWRMSFCi1SvhHpjAEktdVMel

Video prilog: Retrospektiva dešavanja u naselju 12. Februar

Posle devet meseci odlučne borbe, naš zajednički trud i borba dao je rezultat.

Meštani naselja 12. februar dana 6.1.2023.godine ponovo su priključeni na elektrodistributivnu mrežu i ponovo imaju pristup električnoj energiji.

https://www.facebook.com/OpreRomaSrbija/posts/pfbid02FuvckkUCKo9az7A4DBQu1VyMaMi82Ymt6YNvrxZX5ngL8PpwTCpvjfP9GxctbSJtl

Uklonjene ruševine nakon požara

NA ZAHTEV POKRETA ORS UKLONJENE RUŠEVINE NAKON 5 MESECI OD POŽARA NA NOVOM BEOGRADU.

U ulici Dragana Jeftina br. 61 na Novom Beogradu, 26.7.2022. godine desio se požar. Uzrok požara je nepoznat.

Nakon požara koji je izazvao neprijatne mirise kao i veliki otpad i ugrozio zdravlje velikog broja građana koji žive u neposrednoj blizi, ruševine nisu uklonjene.

Stanovnici naselja su se obratili Gradskoj čistoći, međutim odgovora nije bilo.

Ubrzo nakon toga stanovnici naselja su se obratili pokretu Opre Roma Srbija.

Pokret je reagovao i poslao molbu da se ruševine nakon požara uklone iz naselja.

Nakon pet meseci iz opštine Novi Beograd dana 11.01.2023. godine obavestili su pokret da su smeće i ruševine uklonjene.

https://www.facebook.com/OpreRomaSrbija/posts/pfbid02QnXH6V98xn9YP4QmwXK4pLRWm1QtvPUzBx1FrUsyvwykMMtTazgYKgwvrNFX79sRl

Napadnuti Rom iz Lebana još uvek čeka na pravdu

Da se podsetimo:

B.S iz Lebana je 21.11.2021. svirao sa svojim orkestrom u porodičnoj kući kada je njega i njegove kolege jedan od gostiju prvo verbalno a zatim fizički napao zbog toga što su Romi. B.S je završio sa teškim povredama i polomljenom vilicom nakon čega je morao na operaciju, ima trajne(doživotne) posledice u smislu oštećenja sluha, otežanog izgovaranja reči i ne može da svira trubu, zbog preloma vilice koju je zadobio od napadača.

Pokretu ORS obratio se brat maloletnog mladića koji je zadobio teške telesne povrede, nakon čega je pokret ORS angažovao advokata za pravno zastupanje, a 23.11.2021. organizovali smo emisiju upravo sa bratom mladića u kojoj je opisan ovaj stravičan napad.

U toku je krivični postupak pred Osnovnim sudom u Lebanu, zbog krivičnog dela “teška telesna povreda”. Ono što imamo kao povratne informacije nakon nedolaženja napadača je da će sud ubuduće preduzeti potrebne korake radi obezbeđenja njegovog prisustva i poštovanja procesne discipline.

https://www.facebook.com/OpreRomaSrbija/posts/pfbid0Lby8npQxKexRUDkPdkw3ZwuWCaSRK7jhrvAtpVKZVxcRSnxvcLzNJsc5kfw64Vh5l

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Komemoracije su potrebne da razumemo demone ljudske prirode i da kao čovečanstvo shvatimo šta smo “sposobni” da uradimo i kako “dobri ljudi” mogu ponekad da doprinesu masovnim ubistvima dajući svoju podršku grupi na vlasti.

Za nas Rome komemoracije su neophodne kako bi se šira javnost podsetila na Holokaust nad Romima. Istrebljenje Roma tokom Drugog svetskog rata najčešće ostaje van školskih programa i istoriografije nacističkog genocida. Međutim, nije dovoljno da se prisustvuje komemoracijama i da se održavaju javni govori. Mi Romi moramo sebi da postavimo pitanje kako da sprečimo da se istorija ponovi?

Države koriste komemoracije da pokažu empatiju prema mrtvima, ali zaboravljaju žive. Od usvajanja UN konvencije o kažnjavanju i sprečavanju zločina genocida 1948. romska imovina, zaposlenost, ustavna i ljudska prava u evropskim društvima nisu poštovani. Za jedan dan komemoracije države ignorišu 364 dana ponižavanja, maltretiranja, nasilja i ubistava Roma širom Evrope. Za izgradnju spomen-obeležja postoji 1.000 razaranja romskih domova u evropskim zemljama.

Moramo da uspostavimo vezu između istorijskih događaja i današnje situacije: Antiromsko nasilje legitimiše se preko demokratski izabranih ekstremno desničarskih grupa – Jobik u Mađarskoj, Ataka u Bugarskoj, Lega Nord u Italiji, Kotleba u Slovačkoj. Treba li da prihvatimo da zemlje poput Mađarske i Slovačke svoju reputaciju grade progresivnim izjavama na međunarodnom nivou, a praktikuju segregaciju Romske dece u školama i prisilnu sterilizaciju mladih Romkinja u svojim državama. Treba li da prihvatimo da Nemačka vlada organizuje desetine komemoracija za Holokaust ako istovremeno prisilno šalje desetine hiljade Roma na Kosovo, gde će se bez ikakve zaštite suočiti sa diskriminacijom i pretnjama?

Ovo je samo nekoliko primera koji ilustruju kako se istorija ponavlja u odnosu prema nama i kako samo sećanje i obrazovanje o Holokaustu ima svoje limite! Studija koju je sprovela nemačka federalna jedinica za antidiskriminaciju otkrila je da iako većina Nemaca zna za Holokaust nad Romima, svaki treći smatra da Nemačka ne snosi nikakvu posebnu odgovornost za istrebljenje Roma od nacista i njihovih saveznika tokom Drugog svetskog rata.

Šta mora da se uradi? Moramo da se suočimo sa brutalnom činjenicom da se naše sećanje koristi protiv nas? Ne treba da budemo deo te igre. Priznavanje Holokausta nad Romima mora biti povezano sa suštinskim napretkom za Rome. Ne možemo sprečiti države da koriste naše sećanje u svoje svrhe, ali možemo da demonstriramo kolektivnu sposobnost da transformišemo to sećanje u realne i suštinske promene za našu zajednicu.

Treba da pomognemo javnim institucijama da preispitaju svoje pojmove o napretku i procene koliko su daleko stigli od usvajanja konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Moramo da dovedemo u pitanje dvostruku posvećenost demokratskim idealima, nedemokratskim praksama i perverznim težnjama da se razviju političke i ekonomske inkluzivne institucije. Istovremeno, mora se preispitati kakav se napredak postiže priznavanjem Holokausta nad Romima, uključujući i Srbiju. Pre nekoliko godina je, npr., Evropski parlament doneo rezoluciju kojom se poziva na priznavanje 2. avgusta kao međunarodnog dana Holokausta nad Romima. To je nešto što moramo da učinimo za evropsku javnost i za Rome, koji zaslužuju da znaju o svojoj istoriji kako bi bolje razumeli sadašnjost i stvarali bolju budućnost.

Mora se menjati narativ o Holokaustu nad Romima: Mi smo još uvek živi da svedočimo, to je zato što smo pokazali izdržljivost i otpor pre, tokom i nakon Holokausta. Te činjenice u velikoj se meri ignorišu u tradicionalnoj istoriografiji, gde se Romi predstavljaju samo kao žrtve. Na primer, malo ljudi zna za 16. maj 1944, kada su Romi u Aušvicu podigli pobunu i pružili otpor nacistima. Nakon viševekovne opresije, nasilja, ropstva i masovnog istrebljenja mi smo još uvek najizdržljivija i politički najkreativnija manjina u Evropi. Kako bismo uspeli zajedno, pogotovo što nismo bili nezavisni građani naše suverene države, moramo beskompromisno da se borimo za naše nezavisno i suvereno “stanje uma”.

Moramo da mislimo o sebi kao posebnoj i moćnoj kulturi umesto privremene inferiorne potkulture koja zavisi od drugih. Moramo da prihvatimo i jačamo svoju jedinstvenost, svoju ponosnu prošlost, svoje pravo da razvijemo nezavisni sistem uverenja koji će se baviti našim specifičnim interesima. Sećanje na Holokaust treba da bude prisutno u našim umovima u svakom trenutku. Ono treba da oblikuje kako vidimo sebe u društvu, ko je ili šta je naš neprijatelj, ko su nam prijatelji s kojima smo spremni da kreiramo koalicije, kako glasamo, kako vodimo svoju ekonomiju u budućnosti? Ako ne iskoristimo pamćenje da jačamo svoju poziciju i uticaj ponovo ćemo postati plen oportunističkih i neodgovornih političara koji zloupotrebljavaju naše pamćenje da podignu svoj politički profil na međunarodnom nivou, a naše ljude ćemo prepustiti poniženju i nasilju većine kod kuće.

Mensur Haliti

Direktor za romsku demokratiju i upravljanje

Kancelarija za romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo

https://www.facebook.com/OpreRomaSrbija/posts/pfbid02zf6yoWi1EtvzLVUxCcobEk7BfYJB4VmKJCfACpG7LrSYvZ7vfMh9WcxohjtiB3ovl